Zaposleni u vojsci, prosveti, zdravstvu, pravosuđu, godinama ne ostvaruju pravo na topli obrok i regres za godišnji odmor. Predsednica Sindikata pravosuđa Srbije ukazuje da je najveći problem sa zaposlenima u ovim delatnostima koji primaju minimalac i tužili su državu za neisplaćene naknade – “Prvo su dobijali sporove, a onda je Vrhovni kasacioni sud zauzeo suprotan stav – od onoga da bez sumnje u minimalnoj zaradi nema toplog obroka i regresa do toga da su ove naknade sadržane u koeficijentu plate. To je inicijalna kapisla da pitamo – zašto se zakon za nekoga primenjuje a za nekoga ne”, navela je predsednica Sindikata. Ona je ukazala da obrazloženje ministra finansija da nema novca za isplatu toplog obroka i regresa za ove zaposlene “ne pije vodu” i podsetila da je ove godine budžetom predviđeno da se za kazne i penale plati čak 33 milijade dinara – 10 milijardi više nego što je potrebno za radnike.
Postoji razlika između javnih službi – zdravstvo prosveta imaju jedan zakon koji se odnosi na njih, a odnosio se i na nas do 2007. godine, objašnjava predsednica Sindikata pravosuđa.
Svi zajedno, kaže, već 20 godina ne primaju naknade za topli obrok i regres, iako bi zakon to trebalo da garantuje.
U uskraćene, dodaje, spadaju i zaposleni u kulturi, nauci i nekim javnim službama.
Na pitanje koliko iznose te naknada, odgovara da prema nekad važećem opštem kolektivnom ugovoru koji sada ne postoji jer se vlast, kako kaže „dodvorava poslodavcima i stranim investitorima“, topli obrok iznosi 15 odsto od prosečne zarade, a regres 75 odsto od prosečne zarade.
Prema njenim navodima, ako računate sad ovu prosečnu platu od oko 70.000 – na ime regresa treba da se isplati oko 52.000 dinara i to se deli na 12 meseci, dok naknada za topli obrok treba da iznosi nešto više od deset hiljada i isplaćuje se mesečno.
Takođe, pominje i gubitaše – EPS i Srbijagas, čiji radnici imaju pravo na topli obrok.
„Ostvaruju gubitke, ali su privilegovani“, ističe.
Za pravosuđe je, dodaje, rađena funkcionalna analiza gde u jednom delu piše da zaposleni ostvaruju pravo na topli obrok.
„Dakle, negde stoji da mi primamo topli obrok, a mi ga nemamo“, ističe ona. Ministar finansija kaže da za isplatu tih naknada nema para.
„Kaže, treba mu 23 milijarde dinara da bi isplatio te naknade. A ove godine u budžetu stoji da samo za kazne i penale treba da platimo 33 milijarde dinara“, ističe ona.
Podseća i na analizu Fiskalnog saveta koji je navodio da se ne zna na šta je utrošen sav novac iz budžetskih rezervi.
Napominje da se nada da će se svi pridružiti, jer ovo nije jedini problem koji spadaja sve sindikate i da imamo opšti kolektivni ugovor, bilo bi nam mnogo lakše. Jer, zakon naknade za topli obrok i regres za godišnji odmor definiše kao dodatak na platu, o čijoj visini odlučuje poslodavac. E sada, kako ga na to naterati – misli da ima načina. Pozvaće i druge sindikate koji to pravo ne ostvaruju da im se pridruže i pozvaće na poštovanje zakona.
Sindikati vojske, zdravstva, pravosuđa i prosvete Srbije najavili su nedavno da će pravo na topli obrok braniti i u Strazburu – obratiće se Odeljenju Evropske socijalne povelje Saveta Evrope, da bi ih upoznali sa odlukom Vrhovnog kasacionog suda (VKS) da topli obrok i regres budu sastavni deo minimalnih zarada u javnom sektoru, a ne posebne naknade kako je to propisano zakonom.
Pravo na naknadu troškova-za ishranu u toku rada (topli obrok) i regres za korišćenje godišnjeg odmora propisano je odredbom člana 118. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje), prema kojoj odredbi:
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to:
1) za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz;
2) za vreme provedeno na službenom putu u zemlji;
3) za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu;
4) smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade;
5) za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način;
6) za regres za korišćenje godišnjeg odmora.
Visina troškova iz stava 1. tačka 5) ovog člana mora biti izražena u novcu.
Promena mesta stanovanja zaposlenog nakon zaključenja ugovora o radu, ne može da utiče na uvećanje troškova prevoza koje je poslodavac dužan da naknadi zaposlenom u trenutku zaključenja ugovora o radu, bez saglasnosti poslodavca.
Treba istiaći i to da je Vrhovni kasacioni sud u februaru 2020. godine doneo odluku da zaposleni u javnim službama na minimalcu imaju pravo na posebnu isplatu na ime toplog obroka i regresa. Međutim, volšebno, 5. jula VKS u potpunosti menja svoje pravno mišljenje, oni tada donose zaključak po kome zaposleni na minimalcu, tetkice i domari nemaju pravo na isplatu posebnih naknada na ime toplog obroka i regresa, jer su im isti već sadržani u koeficijentu.
Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
Izovor: Sajt Sindikata pravosuđa Srbije (sind-prav.org.rs).