Porodilja koja je u radnom odnosu, odnosno zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana.
Navedeno je definisano čl. 94. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017 i 95/2018-aut.tumačenje), u daljem tekstu: Zakon, koji kaže:
„Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj.
Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.
Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva iz stava 2. ovog člana.“
Pored majke, porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva može da koristi i otac u zakonom navedenim slučajevima, koji za potrebe ovog teksta nisu relevantni.
Poslednjim stavom čl. 94. Zakona je propisano da za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.
Naknada zarade, odnosno naknada plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta (u daljem tekstu: porodiljsko odsustvo) je regulisana Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom („Sl. glasnik RS“, br. 113/2017, 50/2018, 46/2021-OUS, 51/2021-OUS, 53/2021-OUS, 66/2021 i 130/2021). Čl. 12. je propisano da naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva, ostvaruju zaposleni kod pravnih i fizičkih lica.
Čl. 13. istog zakona je propisano da osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće.
Čl. 11. Pravilnika o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom („Sl. glasnik RS“, br. 58/2018) je propisano da organ uprave donosi rešenje o pravu na naknadu zarade koje obavezno sadrži dužinu korišćenja prava na naknadu zarade, mesečni iznos naknade zarade i obaveze korisnika prava i poslodavca.
Ostvarivanje prava na naknadu zarade kao i obračun naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva, vrši se na osnovu podnetog zahteva i propisanih dokaza pribavljenih u skladu sa članom 39. Zakona.
Ono što se može zaključiti jeste da samo lice koje je zaposleno ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada.
Da li porodilji može prestati radni odnos?
Iako je porodilja zaštićena od otkaza u skladu sa čl. 187. Zakona, istoj može prestati radni odnos nezavisno od njene volje i volje poslodavca u slučaju prestanka rada poslodavca. Navedeni osnov je propisan čl. 176. Zakona o radu i u tom slučaju se zaposlena upućuje da se prijavi Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Zašto je bitna prijava Nacionalnoj službi za zapošljavanje?
Lice, odnosno porodilja, kojoj je prestao radni odnos se upućuje da se prijavi Nacionalnoj službi za zapošljavanje radi primanja novčane naknade koja je regulisana Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti (“Sl. glasnik RS”, broj 36/2009, 88/2010, 38/2015, 113/2017-dr.zakon i 49/2021), u daljem tekstu: Zakon o zapošljavanju.
Čl. 66. Zakona o zapošljavanju je propisano da obavezno osigurano lice ima pravo na novčanu naknadu ako je bilo osigurano najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci, dok je čl. 67. propisano da nezaposleni ima pravo na novčanu naknadu u slučaju prestanka radnog odnosa ili prestanka obaveznog osiguranja, po osnovu prestanka rada poslodavca. Čl. 72. Zakona o zapošljavanju je propisano trajanje prava na novčanu naknadu:
“Novčana naknada isplaćuje se nezaposlenom:
1. tri meseca, ako ima staž osiguranja od jedne do pet godina;
2. šest meseci, ako ima staž osiguranja od pet do 15 godina;
3. devet meseci, ako ima staž osiguranja od 15 do 25 godina;
4. dvanaest meseci, ako ima staž osiguranja duži od 25 godina.
…”
Šta se dešava sa naknadom zarade kada poslodavac prestane da postoji?
Jasno je da lice kome je prestao radni odnos prima novčanu naknadu, ali šta se dešava sa naknadom zarade koju je primala porodilja? Da li se ista menja novčanom naknadom propisanom čl. 72. Zakona o zapošljavanju, što bi bilo veoma nepovoljno za nju ako je pre toga bila u radnom odnosu manje od 5 godina te joj pripada novčana naknada za tri meseca, a recimo porodilja je tek počela da koristi porodiljsko odsustvo i trebalo bi da prima naknadu zarade još npr. 9 meseci?!?
Imajući u vidu da je naknada zarade vezana za radni odnos, prestankom radnog odnosa, prestaje i pravo na isplatu naknade zarade, jer ne postoji osnov za isplatu, dakle, odgovor na postavljeno pitanje bi bio da će porodilja ubuduće primati novčanu naknadu.
Međutim, čl. 73. Zakona o zapošljavanju je propisano da se isplata novčane naknade nastavlja za vreme:
„3. porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada zbog posebne nege deteta, prema propisima iz oblasti rada ili drugim propisima kojima se reguliše odsustvo sa rada.“
Umesto zaključka
Imajući u vidu da naknadu zarade prima samo lice koje je u radnom odnosu, porodilja kojoj prestaje radni odnos zbog prestanka rada poslodavca nema osnova za primanje naknade zarade već samo može ostvariti pravo na novčanu naknadu za slučaj prestanka radnog odnosa u trajanju koje se utvrđuje u skladu sa čl. 72. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.
Međutim, s obzirom da je čl. 73. istog zakona propisano da se isplata novčane naknade nastavlja za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada zbog posebne nege deteta proizlazi zaključak da postoji mogućnost da se nastavi isplata novčane naknade do isteka porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada zbog posebne nege deteta, što se utvrđuje za svaki konkretan slučaj.
Izvor: izvodi iz propisa su preuzeti iz pravne baze „Propis Soft“, redakcija Profi Sistem Com
