U skupštinskoj proceduri, 8. maja 2014. godine, našao se predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, a koji je predložen od strane Vlade RS.
Jedna od najinteresantnijih izmena koju bi izdvojili je ona koja se odnosi na preciziranje pojam punomoćnika, kao i nekih njegovih ovlašćenja.
Članom 4. predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku dopunjuju se odredbe „problematičnog“ člana 85. ZPP, koji je već bio menjan kada je Ustavni sud utvrdio da odredbe člana 85. stav 1. u delu koji glasi: „koji mora da bude advokat” i stav 2. nisu u saglasnosti sa Ustavom (OUS objavljena u „Sl. glasniku RS”, broj 49/13 od 5. juna 2013. godine). Dopunom iz člana 4. Predloga Zakona pored advokata navedena su i druga lica koja mogu biti punomoćnici fizičkog lica, a u radnom sporu punomoćnik fizičkog lica može biti i predstavnik sindikata. Precizirano je da punomoćnik pravnog lica može biti advokat ili diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom koji je u radnom odnosu u tom pravnom licu. Potpuna poslovna sposobnost uslov je da fizičko lice može biti punomoćnik.
Predložene izmene čl. 85. ZPP glase:
U članu 85. posle stava 1. dodaju se novi st. 2. do 5. koji glase:
„Punomoćnik fizičkog lica može biti advokat, krvni srodnik u pravoj liniji, brat, sestra ili bračni drug, kao i predstavnik službe pravne pomoći jedinice lokalne samouprave koji je diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom.
Punomoćnik zaposlenog u sporu iz radnog odnosa može biti i predstavnik sindikata čiji je zaposleni član, pod uslovom da je diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom.
Punomoćnik pravnog lica može biti advokat, kao i diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom koji je u radnom odnosu u tom pravnom licu.
Punomoćnik mora biti potpuno poslovno sposobno lice.”
Dosadašnji st. 2. do 5. postaju st. 6. do 9.
Posle stava 9. dodaje se stav 10. koji glasi:
„Stranku koja nema punomoćnika i koja se iz neznanja ne koristi pravima koja joj pripadaju po ovom zakonu, sud će upozoriti da može angažovati punomoćnika, u skladu sa ovim zakonom.”
Može se zaključiti da je cilj ovih predloženih izmena i dopuna, pre svega, preciziranje pojma punomoćnika (naročito punomoćnika zaposlenog u sporovima iz radnih odnosa), koji je bio predmet rasprava još od stupanja na snagu Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011), 1. februara 2012. god. i ograničavanja koja je on doneo u pogledu preduzimanja radnji u postupku koje su mogle da se preduzimaju ili lično ili preko punomoćnika, koji je morao da bude advokat, odnosno za pravna lica izuzetno diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom, koji je stalno zaposlen u tom pravnom licu, te kasnijeg proglašenja ovih odredaba neustavnim gore navedenom odlukom Ustavnog suda.
Zatim, prema članu 5. predloga Zakona menja se i član 88. ZPP, odnosno stav 3. ovog člana, koji u važećem tekstu zakona glasi:
„Punomoćnika može da zamenjuje advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen ako je stranka tako odredila u punomoćju, osim u postupku po pravnim lekovima.“
Ukoliko bude usvojen ovaj predlog zakona, stav 3. čl. 88, glasiće:
„Punomoćnika koji je advokat može da zamenjuje njegov advokatski pripravnik, osim u postupku po pravnim lekovima.”
Dakle, najbitnija predložena izmena ovog stava je ukidanje ograničenja koje postoji u važećem tekstu ZPP-a, a to je da advokatski pripravnik može da zamenjuje punomoćnika, ali samo ako je stranka tako odredila u punomoćju, što bi u slučaju usvajanja ovog predloga značilo da će i bez izričitog ovlašćenja stranke datog u punomoćju, advokatski pripravnik moći da zamenjuje punomoćnika koji je advokat.
Članom 6. predloga Zakona, menja se član 89. ZPP-a, a pre svega preciziraju se ovlašćenja koja ima punomoćnik koji nije advokat ako stranka koja je izdala punomoćje za vođenje parnice nije bliže odredila ovlašćenja u punomoćju, a članom 7. predloga Zakona se precizira član 136. ZPP u vezi sa dostavljanjem pismena punomoćniku advokatu i čl. 15. i 18. predloga Zakona dopunjuju se član 410. stav 2. tačka 2) i 430. stav 1. ZPP tako što se precizira da su revizija, odnosno ponavljanje postupka nedozvoljeni ako nisu izjavljeni preko punomoćnika advokata.
Pored ovih, predlog zakona sadrži i druge brojne izmene i dopune, a Vlada predlaže njegovo donošenje po hitnom postupku, koje se obrazlaže mogućnošću nastupanja štetnih posledica po rad pravosudnih organa i ostvarivanje prava građana, u suprotnom.
