Na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije objavljen je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (“Sl. glasnik RS”, br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013-OUS, 55/2014, 96/2015-dr.zakon, 9/2016-OUS i 24/2018) – u daljem tekstu: Predlog zakona, čiji je ovlašćeni predlagač Vlada Republike Srbije.
Iako su prethodne izmene ovog zakona (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2018) počele da se primenjuju nedavno (3. aprila 2018. god.), kao razlog predloženih izmena u obrazloženju se navodi potreba usklađivanja rešenja koje se odnosi na ograničenje brzine na autoputu sa rešenjima u većini zemalja Evropske unije (Slovenija, Hrvatska, Grčka, Mađarska, Italija, Francuska, Austrija itd.). Naime, ograničenje brzine na autoputevima u pomenutim, kao i drugim zemljama članicama EU iznosi 130 km/h, pa je u tom smislu, u odnosu na sada propisano rešenje u našem zakonodavstvu – ograničenje brzine do 120 km/h na autoputu, navedeno ograničenje brzine povećano za 10 km/h.
Predloženim rešenjem se, takođe, vrši usklađivanje sa odredbom člana 68. stav 1. tač. 3) Zakona o javnim putevima („Sl. glasnik RS”, br. 101/05, 123/07, 101/11 i 93/12), kojim je propisano da se autoput mora izgraditi tako da ostali elementi puta (poluprečnik krivine, uzdužni nagib, ivične trake i sl.), omogućavaju brzinu od najmanje 130 km/h, a zavisno od konfiguracije terena, brzinu od najmanje 100 km/h.
Predloženim izmenama izvršeno je i pooštravanje sankcije propisane za nasilničku vožnju predviđanjem izricanja novčane kazne uz kaznu rada u javnom interesu.
Takođe, neophodno je korigovanje određenih grešaka načinjenih u prethodnom Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Sl. glasnik RS”, br. 24/18).
Sadržina predloženih izmena
Članom 1. Predloga zakona predložena je dopuna člana 42. Zakona u cilju preciziranja odgovornosti za prekršaje koji se odnose na trenutno izmerenu brzinu i srednju (prosečnu) brzinu:
„Za prekršaje koji se odnose na trenutno izmerenu brzinu i srednju (prosečnu) brzinu odgovoran je vozač koji je upravljao vozilom u trenutku kad je brzina izmerena, odnosno utvrđena.”
Sledeća predložena izmena odnosi se na član 44. stav 1. tač. 1) Zakona kojom se DOZVOLJENA BRZINA kretanja na autoputu POVEĆAVA na 130 km/h, u cilju usklađivanja sa odredbom člana 68. stav 1. tačka 3) Zakona o javnim putevima, a na osnovu inicijative Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i saglasnosti Javnog preduzeća „Putevi Srbije”.
Narednim članom 3. predlaže se izmena člana 45. stav 1. tač. 1) Zakona kojom se od dodatnog ograničenja brzine kretanja prema vrsti vozila izuzimaju teretna vozila čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 3.500 kg, imajući u vidu da se po tehničko-eksploatacionim karakteristikama ne razlikuju od putničkih vozila, kao i činjenicu da dodatno ograničenje brzine prema vrsti vozila za navedena vozila ne postoji u drugim evropskim državama:
„1) 80 km/h – za autobuse i autobuse sa priključnim vozilom za prevoz tereta kao i za teretna vozila čija najveća dozvoljena masa prelazi 3.500 kg, ali nije veća od 7.500 kg, osim na autoputu gde je najveća dozvoljena brzina 100 km/h, ”.
Narednim članovima predlaže se dopuna najpre člana 329. stav 1. i 2. Zakona kojom se za prekršaje nasilničke vožnje pored kazne zatvora ili kazne rada u javnom interesu, propisuje i obavezna novčana kazna, u cilju pooštravanja sankcija za prekršaje koji spadaju u najgrublje vidove protivpravnog ponašanja u saobraćaju. Nakon izmena pomenuti član bi glasio:
„Kaznom zatvora od 30 do 60 dana ili kaznom rada u javnom interesu u trajanju od 240 do 360 sati i novčanom kaznom u iznosu od 120.000 do 140.000 dinara kazniće se vozač za nasilničku vožnju.
Ukoliko je vozač, prilikom nasilničke vožnje, prouzrokovao saobraćajnu nezgodu, kazniće se kaznom zatvora od 45 do 60 dana ili kaznom rada u javnom interesu, u trajanju od 300 do 360 sati i novčanom kaznom u iznosu od 130.000 do 150.000 dinara.
Vozaču iz stava 1. ovog člana će se izreći i zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od najmanje devet meseci, a u slučaju iz stava 2. ovog člana izreći će se zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od najmanje 10 meseci.
Vozaču iz stava 1. ovog člana izreći će se 15 kaznenih poena, a u slučaju iz stava 2. ovog člana 17 kaznenih poena.“
Zatim, predlaže se i dopuna člana 330. stav 1. Zakona u cilju potpunijeg određivanja lica na koja se odnose prekršaji nabrojani u navedenom stavu, dok je izmena stava 7. predložena u cilju tačnog definisanja pravne kvalifikacije. Izvršeno je i preciziranje subjekta odgovornosti koji se kažnjava za učinjeni saobraćajni prekršaj, predviđanjem da to može biti vozač, kao i svako drugo lice koje upravlja motornim vozilom, turističkim vozom, tramvajem, a pod uslovima propisanim članom 330. stav 1. Zakona.
Narednom izmenom, koja se odnosi na član 331. stav 1. tač. 81) Zakona, razdvojena je kaznena odredba koja se odnosi na prekršaj neposedovanja propisanih registarskih tablica na vozilu od kaznene odredbe koja se odnosi na prekršaj koji se čini ukoliko tablice, odnosno registraciona nalepnica nisu postavljene na propisan način ili su nečitljive. Predviđanjem nekažnjavanja lica koja upravljaju vozilom sa nepropisno postavljenim, kao i nečitljivim tablicama odnosno registracionim nalepnicama (član 6. Predloga zakona), izvršeno je delimično usaglašavanje sa dispozicijom odredbe člana 268. stav 6. Zakona.
Narednim članovima predložene su izmene u cilju usklađivanja kaznene sa materijalnom odredbom:
– izmenom člana 332a stav 1. tačka 4) Zakona, predviđanjem kažnjavanja vozača koji upravlja vozilom samo u slučaju kada nema propisane registarske tablice (član 7. Predloga zakona), izvršeno je delimično usaglašavanje sa dispozicijom odredbe člana 268. stav 6. Zakona. Takođe, uzeto je u obzir i to da lice koje upravlja takvim vozilom ne mora u svakom slučaju snositi odgovornost za navedeni propust, posebno u slučaju kada lice ne upravlja sopstvenim vozilom.
– izmena člana 335. stav 1. tač. 9) i člana 338. stav 1. tač. 5) Zakona, u cilju usklađivanja sa članom 168. stav 1. Zakona o prekršajima.
Poslednjim članom Predloga zakona (član 10.) propisano je stupanje na snagu zakona.
Izvor: Izvod iz obrazloženja Predloga zakona preuzet je sa sajta Narodne skupštine Republike Srbije (www.parlament.gov.rs)