Na osnovu čl. 168. stav 1 Ustava Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br.98/06, 115/21 I 16/22), čl. 29. stav 1 tačka 1. I člana 50. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (“Sl. glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13- OUS, 40/15-dr.zakon, 103/15-dr.zakon, 10/23 I 92/23), Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je podneo Predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti člana 18. i 25. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture (“Sl. glasnik RS”, br. 41/2018, 95/2018, 31/2019, 15/2020 i 92/2023).
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture (“Službeni glasnik RS”, broj 92/23) stupio je na snagu 4. novembra 2023. godine. Odredbom člana 7. ovog zakona propisano je da se u članu 25. stav 1 reči: preko e-šaltera” zamenjuju rečima: “putem e-šaltera, preko profesionalnog korisnika koji je u skladu sa ovim zakonom ovlašćen da vrši digitalizaciju dokumenta izdatog u papirnoj formi”. Odredbom člana 12. stav 1 ovog zakona brisana je odredba člana 61. stav 8. kojom je bilo propisano da će Zavod najkasnije do 31. decembra 2020. godine, obezbediti podnošenje zahteva kroz e-šalter i licima koja nemaju svojstvo profesionalnog korisnika a do tada ta lica zahteve podnose u formi papirnog dokumenta.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, pristupio je analizi odredbe člana 25. stav 1. a u vezi sa članom 18. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture sa aspekta antidiskriminacionih propisa, prvenstveno polazeći od odredaba Ustava Republike Srbije, Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i drugih propisa koji zabranjuju diskriminaciju. Poverenik posebno ukazuje da Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa nepokretnosti u katastar i katastar infrastrukture nije dostavljen Povereniku radi davanje mišljena, niti je organ javne vlasti prilikom donošenja propisa izvršio procenu uticaja propisa na socioekonomski ugrožena lica ili grupe lica i njihovu usaglašenost sa načelom jednakosti u skladu sa obavezom propisanom članom 14. Zakona o zabrani diskriminacije.
Analiza zakonskog uslova koji propisuje da stranke mogu podnositi zahtev za upis u katastar nepokretnosti isključivo putem e – šaltera, preko profesionalnih korisnika, odnosno advokata i geodetskih organizacija, sa aspekta Ustava, Zakona o zabrani diskriminacije i drugih relevantnih propisa, pokazala je da su očigledno stavljene u nejednak položaj osobe slabijeg imovnog stanja, kao i osobe sa nižim nivoom prihoda. Postavljanjem navedenih uslova u članu 25. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture uskraćena je mogućnost da se građani i građanke neposredno obrate Službi za katastar dolaskom na šalteru ili putem pošte već se kao obaveza propisuje obraćanje upravnom organu isključivo preko e-šaltera, pri čemu ispravnost dokumentacije koja se prilaže mora prethodno biti proverena od strane profesionalnih korisnika (advokata i geodetske organizacije).
Ono što je izvesno da će ovaj način podnošenja zahteva, pored isključivanja velikog broja građana dovesti i do njihovog dodatnog finansijskog opterećenja jer će pored republičkih administrativnih taksi morati da plate i usluge advokata i geodetskih organizacija.
Poverenik ukazuje da prema važećoj advokatskoj tarifi ova taksa je 24.000,00 dinara.
Poverenik takođe ukazuje da ovakvo zakonsko rešenje umanjuje dostupnost Službi za katastar nepokretnosti i posebno neopravdano nepovoljnije pogađa, pre svega, siromašne građane i one sa manjim prihodima.
Dakle, naizgled neutralna odredba, posredno diskriminiše i može da dovede u neopravdano nepovoljniji položaj pripadnike i drugih ugroženih grupa koje su inače u većem riziku od diskriminacije i siromaštva, kao što su osobe sa invaliditetom i stariji građani, pripadnici romske nacionalne manjine.., isključuje i osobe koje nemaju tehničke mogućnosti i digitalne veštine.
Pored činjenice da propisivanje ovakvih uslova nije u saglasnosti sa članovima Ustava Republike Srbije i Zakonom o zabrani diskriminacije, može se uočiti da odredbe Zakono o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture nisu u saglasnosti ni sa drugim sistemskim zakonima kao što je Zakon o opštem upravnom postupku, Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom i Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa.
Podsećamo, članovi 18 i 25. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture (“Sl. glasnik RS”, br. 41/2018, 95/2018, 31/2019, 15/2020 I 92/2023) glase:
“Obaveznost dostave kroz e-šalter
Član 18.
Podnesci, dokazi i akta se u postupku upisa u katastar nepokretnosti dostavljaju u formi elektronskog dokumenta, kroz e-šalter.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, žalbu i druge pravne lekove, kao i dokaze koji se uz njih prilažu, stranka može dostaviti u formi papirnog dokumenta.
Pokretanje postupka zahtevom stranke
Član 25.
Izuzetno od pravila da se postupak upisa u katastar nepokretnosti pokreće po službenoj dužnosti u skladu sa čl. 22-24. ovog zakona, stranka može podneti zahtev za upis u katastar nepokretnosti putem e-šaltera, preko profesionalnog korisnika koji je u skladu sa ovim zakonom ovlašćen da vrši digitalizaciju dokumenta izdatog u papirnoj formi, osim ako je to zakonom izričito isključeno.
Zahtev, u ime stranke, može podneti zakonski zastupnik, odnosno ovlašćeni predstavnik stranke, kao i fizičko ili pravno lice ili preduzetnik na osnovu datog punomoćja.
Uz zahtev se prilaže:
1) isprava koja je pravni osnov za upis u katastar nepokretnosti;
2) druga dokumenta propisana zakonom;
3) punomoćje, ako zahtev podnosi punomoćnik, koje se ne overava ako je punomoćnik profesionalni korisnik;
4) dokaz o uplati republičke administrativne takse, ako plaćanje nije izvršeno elektronskim putem, kroz aplikaciju koju obezbeđuje e-šalter.
Ako isprava iz stava 3. tačka 1) ovog člana ne dokazuje kontinuitet promene sa upisom u katastru nepokretnosti, uz zahtev se prilažu i isprave kojima se taj kontinuitet dokazuje.
Ako zahtev podnosi lice u čiju korist se ne odlučuje po tom zahtevu, a to lice nije ni upisani prethodnik, uz zahtev se prilaže i isprava kojom se dokazuje pravni interes za podnošenje tog zahteva.
Uz zahtev se može priložiti nalaz i mišljenje stalnog sudskog veštaka odgovarajuće struke, ako se tim nalazom utvrđuju činjenice od značaja za upis.
U zahtevu stranka može tražiti da joj se odluka dostavi preporučenom poštom na zahtevanu adresu ili neposredno u prostorijama Službe, u kom slučaju joj se dostavlja prepis rešenja donetog u elektronskoj formi, u skladu sa posebnim propisima koji uređuju elektronsko poslovanje u organima državne uprave. U suprotnom, odluka joj se dostavlja u formi elektronskog dokumenta, na elektronsku adresu koja je navedena u zahtevu kao adresa za prijem pošte.
Upis zajedničkih prava može zahtevati bilo koji od zajedničara u korist svih.
Ako se radi o upisu prava deljivih srazmerno celini, svaki imalac prava može da zahteva upis odgovarajućeg dela u svoju korist, pri čemu će se po službenoj dužnosti izvršiti upis i u korist drugih imalaca prava.
Odmah po prijemu zahteva iz stava 1. ovog člana, Služba bez odlaganja:
1) otpočinje postupak upisa u katastar nepokretnosti;
2) ispravu kojom se vrši prenos prava svojine na nepokretnosti, putem e-šaltera, prosleđuje poreskom organu i organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave, radi utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava, odnosno poreza na imovinu, kao i preduzeću mesno nadležnom za objedinjenu naplatu komunalnih usluga.”
Izvor: sajt Poverenika za zaštitu ravnopravnosti (www.ravnopravnost.gov.rs)
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.