Na sajtu Narodne skupštine Republike rbije objavljen je Predlog zakona o dopuni Zakona o javnom beležništvu ( u daljem tekstu: Predlog zakona).
Kako se navodi u obrazloženju Predloga zakona u našem pravnom sistemu ne postoji obaveza sačinjava ugovora o zajmu u novcu u obliku javnobeležničke isprave. Većina ovakvih transakcija između fizičkih lica nevidljiva je za kontrolni aparat tokova novca, te se ovakva obaveza uspostavlja zarad finansijske discipline i pravne sigurnosti.
Javni beležnici kao nosioci javnih ovlašćenja će potvrđivanjem (solemnizacijom) ovih ugovora privatne isprave konvertovati u javne, pri čemu se ustrojava i registar takvih ugovora radi kontrole i uvida Uprave za sprečavanje pranja novca u realnom vremenu.
Relevatno stanje je takvo da se posrednim putem dolazi do saznanja o pravdanju određenih tokova novca i kapitala/imovine učinjenim zajmovima, naročito kada su u pitanju fizička lica. Ovakvo pravdanje može biti i usmeno ili sadržano u izjavama svedoka. Ovo zbog toga što se pravnim okvirom ne traži poseban oblik u kojem se ugovor o zajmu sačinjava. On može biti i usmen, ali i pismen, ali bez overe bilo koje vrste.
Prema Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma limit za gotovinske transakcije je 10.000 evra. Sve izvan tog limita mora da prati protok na računu kod poslovne banke. Ovakvo rešenje u kontekstu fizičkih lica Upravi za sprečavanje pranja novca ne daje aposolutni uvid.
Ovo zbog toga što je većina zaštitnih mehanizama razvijena za pravna lica, a ne i za fizička.
Solemnizacijom (potvrđivanjem) ovih ugovora dobija se zaokružena slika zajmova od 10.000 evra i više.
Praćenje ove oblasti koju Ministarstvo pravde normativno uređuje se može postići i sagledavanjem stanja i podataka iz budućeg registra, tako da se u svakom momentu ova aktivnost može pratiti.
U Zakonu o javnom beležništvu („Službeni glasnik RS”, br. 31/11, 85/12, 19/13, 55/14 – dr. zakon, 93/14 – dr. zakon, 121/14, 6/15, 106/15) dopunjuju se odredbe člana 93. i to tako što se dodaje još jedan pravni osnov odnosno još jedan ugovor koji će se zaključivati u obliku potvrđene (solemnizovane) isprave, a to je ugovor o zajmu novca između fizičkih lica u iznosu od 10.000 evra i više po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan potvrđivanja (solemnizacije).
Upostavlja se i obaveza za javnog beležnika da overeni prepis tog ugovora odmah dostavi Upravi za sprečavanje pranja novca preko registra koji razvija i održava Ministarstvo pravde, kao i obaveza javnog beležnika da u registar o ugovorima o zajmu novca upiše identifikacione podatke o zajmodavcu, zajmopricu, kao i o iznosu zajma, roku vraćanja i valuti novca.
Kako će se registar razviti kao poseban modul već postojeće aplikacije ugovora o prometu nepokretnosti, to nalazimo da nije potrebno propisivati posebne rokove za razvijanje, niti podzakonski dodatno raščlanjivati. Sva suštinski bitna pitanja su, po nama, već predviđenja u normi koja se dopunjuje, a već postojeći kadrovski kapacitet IKT odeljenja Ministarstva pravde će pratiti održavanje aplikacije u celosti (i prošireni i budući deo).
Važno je napomenuti da se solemnizacija zajmova tiče samo obligacije između fizičkih lica, bankarski sektor i pozajmice od banaka su izuzete odnosno imaju drugi oblik overa u zavisnosti od vrste potraživanja/zajma, sredstava obezbeđenja itd.
Izvor: Izvod iz Predloga zakona i obrazloženja Predloga zakona preuzet sa sajta Narodne skupštine Republike Srbije (www.parlament.gov.rs)
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.