od 2010.

Predlog zakona o elektronskim otpremnicama

Na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije objavljen je Predlog zakona o elektronskim otpremnicama.

Ovim zakonom uređuju se slanje, prijem, obrada, odbijanje, prihvatanje i predstavljanje elektronskih otpremnica u vezi sa kretanjem i inspekcijskim nadzorom kretanja dobara subjekata javnog sektora i subjekata privatnog sektora, kao i druga pitanja koja su od značaja za elektronske otpremnice.

Odredbe ovog zakona ne odnose se na fizička lica koja nisu obveznici poreza na prihod od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana.

Pojedini pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) sistem je informatičko-tehnološko rešenje za elektronske otpremnice kojim upravlja Centralni informacioni posrednik i preko koga se vrši slanje, prijem, evidentiranje, obrada i čuvanje elektronskih otpremnica i elektronskih prijemnica;

2) kretanje dobara je:

(1) svaka otprema dobara sa jednog mesta na drugo, u slučaju prometa čije je mesto u Republici Srbiji u smislu propisa kojima se uređuje porez na dodatu vrednost;

(2) otprema dobara sa jednog mesta na drugo u slučaju koji ne predstavlja promet u smislu propisa o porezu na dodatu vrednost, ukoliko se prevoz dobara u celosti ili delimično obavlja na teritoriji Republike Srbije;

3) subjekt javnog sektora ima značenje kako je propisano zakonom kojim se uređuje elektronsko fakturisanje;

4) subjekt privatnog sektora je obveznik poreza na dodatu vrednost, osim subjekta javnog sektora i prevoznika, kao i lice koje nije obveznik poreza na dodatu vrednost koje učestvuje u otpremi, kretanju ili prijemu dobara koji su akcizni proizvodi;

5) dobrovoljni korisnik sistema ima značenje kako je propisano zakonom kojim se uređuje elektronsko fakturisanje;

6) operater prevoza je lice koje po nalogu drugog korisnika sistema, u svoje ime i za račun nalogodavca evidentira kretanje dobara slanjem i primanjem elektronskih otpremnica i elektronskih prijemnica;

7) prevoznik je lice kojem je shodno nacionalnom zakonodavstvu države u kojoj se nalazi njegovo sedište, odnosno prebivalište odobreno obavljanje prevoza tereta, kao i lice koje obavlja prevoz tereta za sopstvene potrebe;

8) prevozno sredstvo je sredstvo prevoza koje koristi prevoznik u okviru kretanja dobara, u smislu odredaba ovog zakona;

9) elektronska otpremnica je isprava koja prati dobra koja se šalje radi evidentiranja kretanja dobara i koja je poslata i primljena preko sistema u strukturiranom formatu koji omogućava potpuno automatizovanu elektronsku obradu podataka;

10) elektronska prijemnica je dokument o kvalitativnom i kvantitativnom prihvatanju dobara koja se sačinjava i šalje na osnovu primljene elektronske otpremnice;

11) centralni informacioni posrednik je nadležna jedinica, u okviru ministarstva nadležnog za poslove finansija, koja upravlja sistemom i odgovorna je za njegovo funkcionisanje;

12) Zavod je Narodna banka Srbije – Zavod za izradu novčanica i kovanog novca Topčider;

13) pošiljalac elektronske otpremnice je subjekt javnog sektora, subjekt privatnog sektora, dobrovoljni korisnik sistema i operater prevoza, koji šalje elektronsku otpremnicu preko sistema;

14) primalac elektronske otpremnice je subjekt javnog sektora, subjekt privatnog sektora, dobrovoljni korisnik sistema i operater prevoza, koji prihvata ili odbija elektronsku otpremnicu preko sistema;

15) potvrda fizičkog prijema dobara je radnja kojom primalac elektronske otpremnice evidentira u sistemu da je isporuka izvršena u mestu i na adresi preuzimanja (istovara);

16) predstavljanje je radnja kojom korisnik sistema i prevoznik iz stava 1. tačka 7) ovog člana koji nije korisnik sistema, u postupku nadzora daje na uvid, odnosno pokazuje elektronsku otpremnicu, odštampani spoljni prikaz elektronske otpremnice ili elektronsku otpremnicu u papirnom obliku. Na dobrovoljnog korisnika sistema i na operatera prevoza shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se primenjuju na subjekte privatnog sektora.

Kako se navodi u razlozima za donošenje zakona najvažniji razlozi za donošenje ovog zakona nalaze se u potrebi da se unapredi i istovremeno pojednostavi način dokumentovanja kretanja dobara kroz Republiku Srbiju, kao i da se učini efikasnijim nadzor nad kretanjem dobara, uključujući inspekcijski nadzor, koji državni organi vrše u skladu sa svojim delokrugom uređenim posebnim propisima. Takođe, primena odredaba ovog zakona dovešće do uniformnosti u postupanju prilikom izrade i slanja dokumenata koja prate dobra u kretanju i preuzimanje dobara, kao i do unapređenja pravne sigurnosti prilikom razmene navedenih dokumenata.

Potrebu za uvođenjem elektronskih otpremnica diktiraju ne samo potrebe privrede u cilju ubrzanja i olakšavanja procesa i logistike, već i potrebe inspekcijskog nadzora, kao i fiskalne kontrole.

Ključni ciljevi koji se postižu uvođenjem sistema za razmenu elektronskih otpremnica u standardizovanom digitalnom formatu imaće pozitivan uticaj kako na javnu upravu, tako i na privredne subjekte u različitim poslovnim segmentima. Pre svega, optimizovaće se interna komunikacija i ubrzaće se razmena podataka, uz direktne uštede na troškovima papira i radnih sati. Centralizovani sistem pruža mogućnost potvrđivanja verodostojnosti poslatih dokumenata, uz visok stepen sigurnosti od nestanka ili zloupotrebe podataka i procese koji se mogu odvijati u realnom vremenu, što doprinosi efikasnosti inspekcijskih nadzora, lakšem izveštavanju i kreiranju statističkih analiza.

Odredbama ovog zakona predviđa se uspostavljanje sistema za elektronske otpremnice, preko koga se vrši slanje, prijem, evidentiranje, obrada i čuvanje elektronskih otpremnica i elektronskih prijemnica.

Opisana platforma omogućiće, bez troškova za korisnike, razmenu elektronskih otpremnica u strukturiranom formatu koji omogućava potpuno automatizovanu elektronsku obradu podataka. To znači da će korisnici sistema moći da razmenjuju elektronske otpremnice i elektronske prijemnice nezavisno od toga da li u svom poslovanju koriste informacione sisteme koji su kompatibilni jedan sa drugim.

Osim opisanog unapređenja razmene dokumentacije, sprovođenjem odredaba ovog zakona očekuje se i pojednostavljenje načina izrade elektronskih otpremnica i elektronskih prijemnica. Naime, Predlog zakona predviđa određene uobičajene elemente koje elektronska otpremnica sadrži, uz ostavljenu mogućnost da se otpremnicu mogu uneti i drugi podaci od značaja za pošiljaoca, primaoca ili druge zainteresovane strane. Razmena dokumentacije preko sistema biće brza i efikasna, s obzirom na to da će poslati dokument preko sistema stići primaocu praktično istog trenutka. Na ovaj način dodatno se ostvaruje ušteda u vremenu potrebnom za manipulisanje dokumentacijom, budući da se postepeno uklanja potreba za izdavanjem, zaprimanjem i čuvanjem otpremnica u papirnom obliku. Pored toga, do vremenskih ušteda dovešće i odredbe o čuvanju elektronskih otpremnica i elektronskih prijemnica, budući da takva pretraga, po pravilu, zahteva manje vremena od pretraživanja papirnih arhiva.

U skladu sa odredbama ovog zakona, inspekcijski nadzor nad njegovom primenom vršiće ministarstvo nadležno za poslove finansija, kao i drugi državni organi u skladu sa svojim delokrugom uređenim posebnim propisima. Postupak uvida u dokumentaciju tokom vršenja inspekcijskog nadzora biće značajno pouzdaniji, s obzirom na to da će se elektronska otpremnica čuvati u sistemu, sa svim podacima koji je opisuju – npr. datum slanja, podaci o prevozniku, datum početka kretanja dobara i dr. Predlog zakona sadrži i odredbu da su pošiljalac elektronske otpremnice, primalac elektronske otpremnice, prevoznik i centralni informacioni posrednik dužni da u cilju nesmetanog vršenja inspekcijskog nadzora i prikupljanja podataka od značaja za vršenje inspekcijskog nadzora nad određenim subjektom nadzora omoguće licu koje vrši inspekcijski nadzor uvid u elektronsku otpremnicu, prateću tehničku opremu i uređaje koji su u vezi sa obavezama propisanim zakonom. Korišćenje jedinstvenog sistema za slanje i prijem elektronskih otpremnica pouzdano će za posledicu imati i uniformnost u postupanju korisnika prilikom otpremanja robe. Odredbama ovog zakona predviđene su određene obaveze, kako na strani izdavaoca, tako i na strani primaoca elektronske otpremnice, ali i prevoznika.

Ovim zakonom predviđa se određivanje kruga subjekata koji će pristupati i koristiti sistem elektronskih otpremnica, kao i različita odstupanja od obaveznog režima izdavanja elektronskih otpremnica.

Na prvom mestu, u pogledu pojedinih kretanja dobara, obaveza izdavanja elektronske otpremnice ne postoji. Pored toga, predlagač zakona opredelio se za pažljivo odmereno rešenje prema kojem se obaveze ograničavaju isključivo na subjekte javnog sektora, kao i na subjekte privatnog sektora (obveznici poreza na dodatu vrednost i lica koja učestvuju u kretanju akciznih proizvoda), dok se drugim privatnim subjektima pruža mogućnost da se dobrovoljno opredele za korišćenje sistema.

U skladu sa odredbama ovog zakona, nakon što istekne rok za postupanje po elektronskoj otpremnici, elektronska otpremnica smatra se prihvaćenom, ako je primalac subjekt javnog sektora, čime se utiče na povećanje finansijske discipline javnog sektora.

Za subjekte privatnog sektora važi drukčiji režim, s obzirom na to da bi automatsko prihvatanje elektronskih otpremnica u ovom slučaju dovelo do pravne nesigurnosti, kao i do uticaja na obligacione odnose subjekata privatnog sektora. Naime, ne može se pretpostaviti da je subjekt privatnog sektora prihvatio otpremnicu zbog isteka roka u kojem treba da prihvati ili odbije elektronsku otpremnicu, odnosno neophodno je da se subjekt privatnog sektora o prihvatanju izjasni aktivnim preduzimanjem propisane radnje.

Takođe, obaveza izdavanja elektronskih otpremnica između različitih subjekata uvodi se fazno: obaveze subjekata javnog sektora da šalju i primaju elektronske otpremnice, kao i obaveze koje se odnose na kretanje dobara koja se smatraju akciznim proizvodima, počinju da se primenjuju 1. januara 2026. godine. Obaveze da subjekti privatnog sektora međusobno šalju i primaju elektronske otpremnice, pod uslovom da nije reč o akciznim proizvodima, primenjivaće se od 1. oktobra 2027. godine.

Izvor: Izvod iz obrazloženja Predloga zakona preuzet sa sajta Narodne skupštine Republike Srbije (www.parlament.gov.rs)

Najnoviji tekstovi