Na sajtu Narodne skupštine objavljen je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom fakturisanju.
Zakonom o elektronskom fakturisanju ( „Sl. glasnik RS“, br. 44/2021, 129/2021, 138/2022 i 92/2023) uređuju se izdavanje, slanje, prijem, obrada, čuvanje, sadržina i elementi elektronskih faktura, u transakcijama između subjekata javnog sektora, između subjekata privatnog sektora, odnosno između subjekta javnog i subjekta privatnog sektora, elektronsko evidentiranje poreza na dodatu vrednost i druga pitanja koja su od značaja za elektronsko fakturisanje i elektronsko evidentiranje poreza na dodatu vrednost.
U obrazloženju predlog zakona navedeno je da su razlozi za izmene sledeći:
Najznačajniji razlog za donošenje ovog zakona nalazi se u potrebi da se omogući nastavak razvoja sistema elektronskih faktura, uspostavljenog na osnovu Zakona o elektronskom fakturisanju („Službeni glasnik RS”, br. 44/21, 129/21, 138/22 i 92/23 – u daljem tekstu: Zakon), u cilju ostvarivanja tehničkih preduslova da se, korišćenjem sistema elektronskih faktura, omogući u najvećoj mogućoj meri digitalizovani sistem obračuna poreza na dodatu vrednost.
Naime, uspostavljanjem sistema elektronskih faktura 2022. godine postignut je značajan iskorak u jačanju pravne sigurnosti prilikom razmene zahteva za isplatu između subjekata javnog, odnosno privatnog sektora. Istovremeno sa početkom primene obaveza koje su se odnosile na izdavanje i prijem elektronskih faktura preko sistema elektronskih faktura, počele su sa primenom i obaveze subjekata koje su se odnosile na elektronsko evidentiranje obračuna poreza na dodatu vrednost. Izmenama i dopunama Zakona donetim 2023. godine uvedena je i obaveza elektronskog evidentiranja prethodnog poreza, dakle evidentiranja poreza na dodatu vrednost obračunatog u prethodnoj fazi prometa, odnosno plaćenog pri uvozu dobara.
Navedene evidencije – evidencija obračuna poreza na dodatu vrednost, koju čine „Pojedinačna evidencija PDV” i „Zbirna evidencija PDV”, zajedno sa „Evidencijom prethodnog poreza”, predstavljaju tehnički preduslov da se korišćenjem sistema elektronskih faktura omogući preuzimanje podataka koji su od značaja za stvaranje uslova za uspostavljanje, u meri koja je maksimalno moguća, digitalizacije obračuna poreza na dodatu vrednost, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost. Uspostavljanjem opisanog sistema za obračun poreza na dodatu vrednost poreskim obveznicima će biti olakšano ispunjavanje obaveza koje imaju na osnovu propisa kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, dok će Poreska uprava dobiti alat za efikasnije planiranje kontrola i, samim tim, brži povraćaj poreza na dodatu vrednost poreskim obveznicima.
Ministarstvo finansija, kao predlagač ovog zakona, nalazi da opisani način uspostavljanja digitalizovanog sistema predstavlja optimalno rešenje. Istovremeno, aktivno se razmatraju postojeća rešenja propisana drugim zakonima i planira se ili su već u toku aktivnosti koje će stvoriti regulatorni okvir za nastavak sprovođenja opisanih koraka u digitalizaciji, nakon što su uspešno ostvareni prvobitni ciljevi uvođenja sistema elektronskih faktura – da se privrednim subjektima, kao i javnom sektoru u Republici Srbiji omogući pouzdan način za izdavanje i prijem elektronskih faktura.
Planirane aktivnosti, kako su opisane, dovode do potrebe da se u tekstu Zakona izvrši nekoliko intervencija. Pre svega, predlažu se dopune u članu 2. stav 2, uvođenjem novih pojmova: „status subjekta” i „prekogranični promet”. Status subjekta detaljnije je uređen predlogom novog člana 3a, a prekogranični promet predloženim novim članom 4b. Prelaznom odredbom (članom 12. ovog zakona) predviđeno je jednokratno preuzimanje podataka o statusu subjekta od Poreske uprave, koji će biti iskorišćeni za unos kod onih korisnika koji se do 15. decembra 2024. godine nisu izjasnili o statusu subjekta u sistemu elektronskih faktura. Takođe, izmenama čl. 4. i 4a, kojima se uređuje elektronsko evidentiranje poreza na dodatu vrednost, vrše se dodatna prilagođavanja u cilju priprema za dalju digitalizaciju obračuna poreza na dodatu vrednost. Na kraju, predloženom dopunom člana 5. Zakona, predviđa se korišćenje podataka kojima raspolaže sistem elektronskih faktura za sačinjavanje preliminarne poreske prijave u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.
Uz navedeno, razlozi za donošenje ovog zakona nalaze se i u potrebi da se dopuni definicija subjekta javnog sektora, s obzirom na činjenicu da je u međuvremenu donet zakon kojim se uređuje upravljanje privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, potom da se izjednači obaveza izdavanja zahteva za isplatu ka subjektima javnog sektora poreskog punomoćnika stranog lica u Republici Srbiji sa obavezama koje, u skladu sa Zakonom, ima subjekt privatnog sektora, kao i da se stvori normativni okvir za efikasno sprovođenje propisa kojima se uređuje prodaja budućih nedospelih potraživanja iskazanih u elektronskim fakturama izdatih preko sistema elektronskih faktura. Takođe, kako vršenje nadzora nad sprovođenjem Zakona ne bi trebalo nadalje ograničavati samo na inspekcijski nadzor, predlaže se intervencija u članu 16. Zakona, dok predlozi izmena, odnosno dopuna kaznenih odredaba, predstavljaju, pre svega, usklađivanje sa relevantnim odredbama predloženim zakonom.
Izvor: Predlog zakona – sajt Narodne skupštine Republike Srbije (www.parlament.gov.rs)
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
