Povod za pisanje ovog komentara je konkretan slučaj, a inače situacija koja se konstantno ponavlja na putevima u Republici Srbji. U najkraćim crtama rečeno, radi se o nepoznavanju propisa o bezbednosti saobraćaja od strane onih kojima je Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima („Sl. glasnik RS“, broj 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013-OUS i 55/2014) u daljem tekstu: ZOBS, propisana obaveza i dato pravo da vrše kontrolu i neposredno regulisanje saobraćaja na putevima, kao i posebna ovlašenja u tom smislu. Radi podsećanja, član 2. ZOBS kaže da kontrolu i neposredno regulisanje saobraćaja na putevima vrši Ministarstvo unutrašnjih poslova – Uprava saobraćajne policije i područne policijske uprave (u daljem tekstu: MUP). Čl. 278. propisuje da policijski službenik prilikom kontrole saobraćaja radi sprečavanja ugrožavanja bezbednosti učesnika u saobraćaju, odnosno omogućavanja odvijanja saobraćaja ima posebna ovlašćenja i pravo da preduzima posebne mere. Čl. 312-314. ZOBS, MUP-a su date su posebne nadležnosti, od kojih je jedna i vođenje prekršajnog postupka u prvom stepenu.
Prvo ćemo izložiti hronologiju događaja i postupka da bi se dao pregled i konstatovale činjenice i tok postupka. Postupak je pokrenut Zahtevom za pokretanje prekršanog postupka podnetim od strane područne Policijske uprave protiv pravnog lica i odnosno odgovornog lica u pravnom licu (direktora), za prekršaj iz člana 327. stav 1. tač. 56. ZOBS.
Prema navedenom Zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka, pravno lice i direktor odnosno odgovorno lice u pravnom licu, citiramo:
„postupili su suprotno odredbama člana 246. st. 1. ZOBS, jer su dana …. u …. na kolovozu ulice …., dozvolili da u saobraćaju na putu učestvuje vozač …., da upravlja teretnim vozilom marke i tipa …. registarskih oznaka …., vlasništvo navedenog pravnog lica, koje nije bilo tehnički ispravno jer je na kontrolnom tehničkom pregledu u …. utvrđena neispravnost uređaja koji omogućavaju normalnu vidljivost, jer je razbijen vetrobran.“.
Prema opisu događaja iz navedenog zahteva (citat):
„Vozač …. se vozilom kretao smerom ka …. a na licu mesta je nakon izvršenog kontrolnog tehničkog pregleda sačinjen i i vozaču izdat Zapisnik o izvršenoj kontroli učesnika u saobraćaju – vozila, obrazac „NFI“, broj … i podnet Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka OSP, Službenom licu za vođenje prekršajnog postupka u …., zbog učinjenog prekršaja iz člana 333. st. 1 . ZOBS. Vozač nije platio novčanu kaznu u fiksnom iznosu od … u roku od 8 dana i dana … zahtev je prosleđen Službenom licu za vođenje prekršajnog postupka.“.
Potom su okrivljeno pravno lice i okrivljeno odgovorno lice pozvani od MUP RS – Odeljenja za vođenje prekršajnog postupka, da dođu kod navedenog organa radi davanja odbrane ili da do tog datuma dostave pisanu odbranu na okolnosti Zahteva za pokretanje prekršanog postupka, što je i učinjeno. Pisana odbrana je sastavljena prema Uputstvu za davanje odbrane izdatim od strane Prekršajnog suda u Beogradu.
Dalje su rešenjem MUP RS RS – Odeljenja za vođenje prekršajnog postupka, okrivljeni oglašeni krivim zbog navedenog prekršaja i kažnjeni prema zakonu. Na navedeno rešenje, u zakonoskom roku je izjavljena žalba Prekršajnom sudu.
Prekršajni sud je doneo presudu, kojom je uvažio navode žalbe i ukinuo rešenje, te predmet vratio na ponovni postupak, sa uputstvom prvostepenom organu da između ostalog okrivljenima učini dostupnim Zapisnik o vanrednom tehničkom pregledu, ta podnosiocu zahteva da precizira zahtev imajuću u vidu navode iz zapisnika. Ali ti tehnički propsuti prvostepenog organa, povrede procesnih odredbi nisu bitne za suštinu problema koji ovde pokušavamo objasniti.
Ono što je bitno u vezi sa izloženim je da prekršajna odgovoronost okrivljenih lica u vezi sa opisanim događajem ne postoji iz sledećih razloga:
- U pitanju nije tehnička neispravnost koja uzrokuje prekršajnu odgovornost (nije propisano zakonom niti podzakonskim aktom);
- Postupak se vodi protiv lica protiv kojih se ne može voditi, obzirom na prethodni postupak;
- Ne postoji prekršajna odgovornost okrivljenih lica u smislu zakona (nema krivice).
Napominjemo da, nije potrebna kumulacija gore navedenog, već je svaki razlog pojedinačno dovoljan da se Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka odbaci i postupak protiv okrivljenih obustavi.
Dakle, prekršajna odgovoronost okrivljenih lica u vezi sa opisanim događajem ne postoji iako je opis događaja generalno tačan, u smislu da je vozilo sa navedenim licem kao vozačem navedenog datuma zaista učetvovalo u saobraćaju u datim okolnostima.
Zapisnik sa nalogom za plaćanje uručen je vozaču odmah po izvršenom pregledu, a policijski službenik mu je objasnio da lično plati kaznu i da u tom slučaju prekršajni postupak neće biti pokretan, što uostalom i piše na obrascu zapisnika „NFI“ koji mu je uručen. Vozač, dakle fizičko lice na koga nalog glasi nije platio kaznu u roku, što je dovelo do prekršajnog postupka. Ali protiv pogrešnih lica.
Ali najbolje je ići redom u obrazlaganju teze.
- Tehnička neispravnost koja uzrokuje prekršajnu odgovornost
Što se tiče opisa oštećenja, najpre mora biti tačno konstatovana veličina i stepen istog. U konkretnom slučaju, što je od manje važnosti za ovo razmatranje postoji bitna nesaglasnost između Zahteva za pokretanje postupka i Zapisnika o vanrednom tehničkom pregledu u odnosu na Zapisnik NFI u pogledu oštećenja. Naime vetrobransko staklo je bilo naprslo (uzrokovano prskanjem kamenčića ispod točkova), kako je i navedeno u Zapisniku o izvršenoj kontroli učesnika u saobraćaju – vozila, obrazac „NFI“, a ne „razbijeno“, kako je navedeno u Zapisniku o vanredom tehničkom pregledu „Naprsnuće“ terminološki podrazumeva da postoji pukotina, a ne proboj niti prelom stakla, a „razbijeno staklo“ bi konkretno značilo da isto ili ne postoji na vozilu obzirom na svojstva i meterijal od koga se izrađuju (laminatna stakla koja se zbog bezbednosti pri udaru rasprskavaju u sitne delove), ili da ne postoji jedan njegov deo, ili u najmanju ruku da je probijeno (da postoji rupa). Dakle, vetrobransko staklo je svoju funkciju obavljalo i dalje, i nije smanjivalo vidljivost. Po proceni vozača, nije postojala opasnost za učestvovanje u saobraćaju ni po vozača ni po ostale učesnike u saobraćaju.
Ali bez obzira na nepravilno utvrđen (odnoso neutvrđen) stepen oštećenja, da bi postojala prekršajna odgovornost, prekršajna radnja, odnosno postupanje suprotno nekoj obavezi mora biti propisano i kao takvo utvrđeno.
Član 246. st. 1. ZOBS, koji je povređen prema Zahtevu za pokretanje postupka, kaže da vozilo u saobraćaju na putu mora da ispunjava propisane tehničke uslove, tehničke propise i da bude tehnički ispravno. Dalje, st. 2. navedenog člana propisuje da je vozilo tehnički ispravno ako ima ispravne sve propisane uređaje i opremu i ako zadovoljava sve tehničke normative za vozilo, dok st. 3. dodaje da vozila u saobraćaju na putu ne mogu imati uređaje, sklopove i opremu čija upotreba može ugroziti, ometati ili izazvati zabunu drugog učesnika u saobraćaju. Prema istom članu, ministar nadležan za poslove saobraćaja donosi bliže propise o uslovima koje moraju da ispunjavaju vozila u saobraćaju na putu u pogledu dimenzija, tehničkih uslova i uređaja, sklopova i opreme i tehničkih normativa. Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima („Sl. glasnik RS“, broj 40/2012, 102/2012, 19/2013, 41/2013 i 102/2014), kojim su propisani uslovima koje moraju da ispunjavaju vozila u saobraćaju na putu, definiše šta je vetrobransko staklo, od kakvog materijala mora biti napravljeno, kakve standarde mora da ispunjava, i sl. ali ne definiše da li naprsnuće stakla znači tehničku neispravnost uređaja, a samim tim i vozila, niti išta slično.
Šta znači postupanje „suprotno odredbama“ nije definisano zakonom, niti podzakonskim aktom, ostavljeno je na procenu organu koji vodi postupak. Prekršajna radnja (postupanje suprotno zabrani ili odredbama) znači nije precizirana. Podzakonski akt ne definiše precizno tehničku neispravnost, a odrednica „vozila u saobraćaju na putu ne mogu imati uređaje, sklopove i opremu čija upotreba može ugroziti, ometati ili izazvati zabunu drugog učesnika u saobraćaju“ je prilično široka i ostavljena je velika sloboda u tumačenju iste. Tu dolazimo do jednog od osnovnih postulata u pravu, do ustavnih načela, i načela prekršajnog i krivičnog postupka, a to je da se propisi u primeni tumače restriktivno, što uže, znači, prvo se gleda da li postoji direktna zabrana, pa dalje. Ovo je u stvari problem pravnog sistema i pisca zakona, ali ako propis već postoji mora da se primenjuje onako kako piše, poštujući postulate i logiku pravnog sistema. Ako nešto ne piše u propisu onda i ne postoji. Pravni sistem ne čini jedan propis i ne može se usko gledati. Pri tumačenju odredbi nekog propisa mora se uzeti u obzir šira slika, prvo, da li se radi o sistemskom i lex specialis propisu, da li se radi o prunudnom propisu, šta o tome kažu odredbe Ustava, a šta pravila krivičnog i prekršajnog postupka, da li postoji kolizija sa drugim propisima itd., a kao najvažnije mora se uzeti u obzir šta pravna nauka kaže o tumačenju napisanih odredbi (inače materija koja se nekada izučavala na proj godini Pravnog fakulteta, predmet Uvod u pravo). Prvo se tumači jezički i gramatički (onako kako piše) a onda logički (veza) i idejno (šta je pisac propisa hteo da kaže). Ono što se ne radi nikada, odnosno zabranjeno je, to je tumačiti ono čega nema u propisu (nepostojeće odredbe) ili slobodno po nahođenju tumačiti postojeće odredbe (prilagođavati termine i izraze) ili podvesti nešto drugo čega nema u propisu pod te odredbe.
Da je napred izneto potpuno tačno, priznaje i sam prvostepeni organ u svom rešenju, citat:
„Niti Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, niti podzakonski akti, ne definišu precizno šta znači „naprslo“, odnosno šta znači „razbijeno“ vetrobransko staklo….“.
Sa iznetim se moramo složiti. Niti zakon niti podzakonski akti to ne definišu. Ali ne definišu takođe ni da li je i koliko oštećenje vetrobranskog stakla potrebno da bi se isto kao „uređaj na vozilu koji omogućava normalnu vidljivost“ (kako ga označava Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima), proglasilo za neispravno.
S druge strane, značenje pojmova „naprslo“ i razbijeno, nije i ne treba biti definisano niti ZOBS niti podzakonskim aktima donetim na osnovu njega. Značenje reči u srpskom jeziku, dato je u drugim knjigama, koje se izdaju već više od dva veka, počev od „Srpskog rječnika“ – Vuka Stefanovića Karadžića, prvi put štampanog 1818. god. Ono što je bitno je, da je srpski jezik veoma terminološki razvijen i da u njemu postoji upotreba različitih termina da bi se jasno naznačilo nijansiranje u osobinama predmeta. S druge strane, ako se baš traže definicije stručnih termina „naprsnuće“ i „razbijanje“, iste postoje i data su standardima u okviru mašinske, građevinske, i drugih tehničkih struka (pa čak i u medicini), a ta znanja za njihovu pravilnu upotrebu u nalazima imaju veštaci tehničkih struka koji daju mišljenja. Tako da prema značenjima reči u srpskom jeziku, i terminlogiji koja se upotrebljava u stručnoj tehničkoj literaturi, izraz „naprsnuće“ podrazumeva postojanje površinskih prskotina, bez dubine i otvaranja koje strukturalno ne utiču na predmet niti njegove fizičke osobine. Taj termin se razlikuje od recimo „napuknuća“ ili „pukotine“ koja podrazumeva postojanje podužnih otvora na površini koji se pružaju i u dubinu unutar strukture predmeta, i mogu biti opasnost za strukturu ukoliko dođe do njihovog širenja. Termin „prelom“ se upotrbljava kada dođe do razdvajanja delova usled pucanja strukture predmeta. A termin „razbijen“ znači da je predmet rastavljen na delove, da ne postoji fizička celina, da je predmetu poremećena fizička struktura. Uporedimo recimo kad se upotrebljava izraz „razbijena čaša“ a kada „naprsla čaša“, pa će biti mnogo jasnije. E upravo zato mehaničari nisu stručni da procene stepen oštećenja i koliku on opasnost predstavlja, jer isti to ne umeju niti imaju znanja za to (niti da utvrde niti da opišu i daju stručni nalaz). Oni mogu samo da konstatuju da postoji oštećenje i da ga dokumentuju što u ovom slučaju uopšte nisu uradili. Dakle, bez namere da omalovažavamo ili nipodaštavamo znanje radnika koji vrše kontrolu tehničke ispravnosti uređaja i sklopova na vozilima, konstatujemo da, kako sam prvostepeni organ kaže, oni jesu stručni, obučeni i ovlašćeni za kontrolu tehničke ispravnosti vozila, ali, podvlačimo, nisu stručni da daju ocenu da li upotreba naprslog stakla može „ugroziti, ometati ili izazvati zabunu vozača ili drugog učesnika u saobraćaju“, jer ne poseduju stručna znanja za to. U ovom slučaju, ovde su svoju „stručnost“ pokazali i korišćenjem pogrešnog termina „razbijeno“ u opisu oštećenja. O drugim greškama i nesprovedenim procedurama nećemo raspravljati, to je priča za nadležne organe.
Evo prostog pitanja koje reašava sve nedoumice. Da li u sudskim postupcima u kojima je došlo do saobraćajne nesereće usled tehničke neispravnosti ili otkazivanja uređaja na vozilu, stručni nalaz i mišljenje o uzrocima daju kontrolori tehničkog pregleda ili veštaci mašinske ili druge tehničke struke?
Ovde se radi o zakonitosti preduzetih radnji. Praksa policije jeste takva da se kažnjava i za naprslo staklo, ali to što se nešto tako radi oduvek ne znači da je takav postupak zakonit. Da li na pr. svaka ogrebotina na karoseriji uzrokuje tehničku neuispravnost vozila po pitanju bezbednosti putnika? Sličnih situacija sa slobodnim tumačenjima postoji mnogo, recimo u slučajevima prekoračenja brzine, kad se kao prekršaj navodi prekoračenje brzine u „naseljenom mestu“ (od table sa natpisom mesta) a zakon ograničava brzinu u „naselju“, što je tačno definisan pojam (naseljeno mesto počinje od table sa nazivom mesta a naselje od table koje označava početak uređenog niza objekata…) i sl. Ova odredba „naseljeno mesto“ je istovetna bila i u prethodnom zakonu, ali tada nije postojao znak za početak naselja, pa se bez zakonskog osnova tabla sa imenom mesta tumačila kao početak naselja (a što se radi i dalje). Ovo je dato samo kao poređenje.
S druge strane, ono što je veoma problematično (a što je opet predmet za neki drugi postupak sa ozbiljnijim implikacijama), kako je moguće da se ne slažu policijski i zapisnik sa tehničkog pregleda?
Policijski službenik je u zapisniku NFI sam konstatovao da je vozač – kontrolisano lice „postupio suprotno odredbama čl. 246. st. 1. ZOBS i na kontrolnom tehničkom pregledu utvrđeno je da je prednje vetrobransko stako naprslo u predelu vozača čime ometa normalnu preglednost iz vozila“.
Ono što moramo postaviti kao pitanje je sledeće, šta znači odrednica „u predelu vozača“. Staklo može biti oštećeno u svom gornjem ili donjem desnom ili levom delu, po sredini itd. Postoji vozačka pozicija, tj. sedište u vozilu, ali predeo vozača u odnosu na stakla ne postoji, jer vozač u toku upravljanja motornim vozilom koristi i gleda kroz sva stakla i sve delove tih stakala, i vetrobransko (leva i desna strana, gore i dole, i po sredini), kao i bočna i zadnje staklo. Sva stakla moraju biti u funkciji u potpunosti i kroz njih vidljivo. Da je tako govori i činjenica da se kažnjava i za zatamnjivanje stakala (i bočnih ali i delova, recimo gornje površine vetrobranskog), za smanjenje vidnog polja vozača teretom (kad se ne vidi kroz zadnje ili bočno staklo od tereta) i sl. S druge strane, u Zapisniku o vanrednom tehničkom pregledu se navodi da je: „vetrobrasko staklo razbijeno na gornjoj levoj strani“. Ovo je malo preciznije u pogledu mesta, mada nema objašnjenja o kojoj se levoj strani radi, da li gledano spolja ka unutrašnjosti vozila ili iz vozila ka spolja. Koja god leva strana bila u pitanju, navedeno je svakako netačno u smislu opisa oštećenja.
Znači, pored postojanja bitne nesaglasnosti između dva zapisnika, nigde nema tačnog opisa oštećenja (površina i pružanje pukotine), nema procene stepena oštećenja, nije konstatovano o kakvoj se pukotini radi (ima li proboja ili ne), da li ista recimo može da uzrokuje raspad stakla ili ne. I najvažnije, ko je uopšte stručan da (samo pogledom) oceni da li to naprsnuće ometa vozača?
Samo naprsnuće vetrobranskog stakla (staklo nije značajno oštećeno, kroz njega se vidi bez problema, nije probijeno, a što je napred objašnjeno), u smislu zakona, ne ugrožava i ne ometa, ni vozača niti drugog učesnika u saobraćaju, niti izazva zabunu drugog učesnika u saobraćaju. Okolnost da oštećenje stakla uzrokuje smanjenu vidljivost za vozača može se utvrditi samo stručnom ekspertizom – veštačenjem, datim na sve okolnosti slučaja, uključujući stepen oštećenja, zatim doba dana, visinu vozača koja definiše njegovo vidno polje itd. a nikako prostim vršenjem tehničkog pregleda od strane nestručnih lica (mehaničari nisu sudski veštaci, oni mogu samo da konsatuju da postoji oštećenje), te konstatacijom policijskog službenika, a da pri tome kotrolisanom licu nije uručena čak ni kopija zapisnika sa tehničkog pregleda (čime je inače povređeno pravo na odbranu). Da ne govorimo o tome, da bi u ovakvim slučajevima trebalo da postoje i snimci oštećenja, koji takođe trebaju biti uručeni kontrolisanom licu, jer samo navođenje u zapisniku zasniva se na subjektivnoj oceni posmatrača (koja može biti i tendenciozna), a u krajnoj liniji tu i upotreba izraza može da implicira nešto što ne stoji (npr. izrazi razbijeno i naprslo, imaju potpuno različita značenja i konotaciju kao što je već objašnjeno). Inače, snimke prave čak i osiguravajuća društva kad isplaćuju štetu, što znači da bi i državni oprgani morali imate iste u vođenju ovakvog postupka. Ovako, okrivljena lica (pravno i odgovorno lice) ne znaju, da li je, kakvo i koliko oštećenje postojalo jer je staklo odmah nakon povratka u vozila sa puta zamenjeno.
I najvažnije, ako je već policijski službenik utvrdio „da je prednje vetrobransko stako naprslo u predelu vozača čime ometa normalnu preglednost iz vozila“ zašto vozilo nije isključeno iz saobraćaja kao neispravno? ZOBS je tu jasan, čl. 278. st. 2. tač. 6) koji govori o merama i ovlašćenjima radi sprečavanja ugrožavanja bezbednosti učesnika u saobraćaju, čl. 289. koji govori o uslovima za isključenje, te čl. 292. koji propisuje postuopak. Inače, takvo vozilo se može vratiti u saobraćaj tek nakon vanrednog tehničkog pregleda, po izvršenoj opravci (čl. 265. ZOBS).
Ovde ćemo dati naznaku za još jednu nezakonitost na koju niko u postupku nije obratio pažnju. U konkretnom postupku postupjaući Centar za tehničke preglede vozila je sačinio Zapisnik o vanrednom tehničkom pregledu vozila i sve vreme i podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i prvostepeni organ se pozivaju na isti. Nećemo ulaziti u sadržinu tog zapisnika i to što se poziva na nevažeće propise (obrazac po starom), uzećemo kao takvo, da nemaju obrazac u skladu sa zakonom. Ali ono što svi zaboravljaju je činjenica da je vozilo bilo na „kontrolnom“ a ne „vanrednom“ tehničkom pregledu, kako je ispravno navdeno i u policijskom zapisnku NFI. Jer, ZOBS pravi razliku, pa se prema čl. 266. kontrolni tehnički pregled vrši po nalogu ovlašćenog lica Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno inspektora za drumski saobraćaj, radi kontrole tehničke ispravnosti vozila. Na kontrolni tehnički pregled može se uputiti samo vozilo koje je u voznom stanju, odnosno vozilo kod kojeg u saobraćajnoj nezgodi nije došlo do mehaničkih oštećenja uređaja i sklopova od presudnog značaja za bezbedno upravljanje vozilom. S druge strane prema članu 265. ZOBS, vanredni tehnički pregled obavlja se nakon popravke i pre puštanja u saobraćaj vozila, kod kojeg su u saobraćanoj nezgodi ili na drugi način oštećeni vitalni sklopovi i uređaji bitni za bezbedno učestvovanje vozila u saobraćaju, odnosno koje nakon toga nije bilo u voznom stanju, kao i vozila koje je isključeno iz saobraćaja zbog tehničke neispravnosti utvrđene na kontrolnom tehničkom pregledu. Znači ovo vozilo nije moglo nikako da se nađe na vanrednom pregledu a ipak je sačinjen zapsinik o tome i konstantno se insistira na tom terminu. Vozilo nije bilo isključeno iz saobraćaja, pa kako je onda bilo na vanrednom pregledu? Kako je uopšte moguće da se desi ovakva „greška“? Da li i o ovome treba da povede računa neki drugi organ?
Ali na stranu to, uzmimo da se radi o nepoznavanju propisa i terminologije. Drugo je ovde bitno.
ZOBS barata odrednicom „u tolikoj meri tehnički neispravni i drugi uređaji i oprema, da mogu ugroziti bezbednost saobraćaja“, i znači opet se sve svodi na diskrecionu, odnosno slobodnu procenu. Činjenica da vozilo nije isključeno iz saobraćaja kao neispravno, potvrđuje da konstatovano naprsnuće ne ometa normalnu preglednost iz vozila (i to po oceni policijskog službenika koji nije isključio isto), odnosno ne ugrožava bezbednost saobraćaja, što znači da prekršaja nema. Prosto je za zaklučivanje, zakon je jasan bar u tom delu. U zakonu ne postoji gradacija za malo manje ili malo veće ometanje vozača i drugih učesnika i veće ili manje ugrožavanje bezbednosti saobraćaja. Ako ometa ne može se voziti dalje, a ako ne ometa onda je sve u redu. Policijski službenik ne može da u istoj stvari prvo konstatuje da nema ugrožavanja bezbednosti saobraćaja (jer vozilo nije isključeno) i da potom podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog ugrožavanja bezbednosti saobraćaja (po istom osnovu po kome nije izvršio isključenje vozila iz saobraćaja). Nešto tu nije logično.
- Vođenje postupka protiv lica protiv kojih se ne može voditi
Ali, najspornije u celoj ovoj pravnoj stvari je to, što je ceo postupak nezakonit jer se prekršajni postupak vodi protiv lica protiv kojih se ne može voditi, s obzirom na prethodni postupak i postupanje policijskog službenika, odnosno podnosioca zahteva. Jasno je zašto se postupak vodi protiv pravnog a ne protiv fizičkog lica, jer je iznos novčane kazne mnogo veći, samo nije jasno kako, i na osnovu čega, kog propisa.
U uručenom Zapisniku o izvršenoj kontroli učesnika u saobraćaju – vozila, obrazac „NFI“, u tač. 4. obrasca – Obaveštenje, doslovno stoji: „Kontrolisano lice se poziva da plati izrečenu novčanu kaznu u fiksnom iznosu u roku od 8 dana, od dana uručenja ovog zapisnika, preko priloženog naloga za uplatu. Ukoliko ne plati izrečenu novčanu kaznu u naznačenom roku, ovaj zapisnik istekom tog roka postaje zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, te u skladu sa članom 291. stav 1. Zakona o prekršajima, istom se uručuje POZIV da dana … u vremenu od … sati dođe u PU/SPI/PS … radi vođenja prekršajnog postupka”.
Napominjemo, NFI je propisani štampani jednobrazni obrazac gde je ono što je citirano već odštampano, a policijski slibenik samo popunjava podatke, datume i sl.
Ako je policijski službenik već vozaču dao nalog da plati kaznu, znači da je već tu na licu mesta utvrđena odgovornost za prekršaj, odnosno počinilac u skladu sa zakonskim ovlašćenjima koja policijski službenik ima. U Zahtevu za pokretanje postupka je navedeno da vozač nije platio kaznu, što implicira da je isti označen kao počinilac prekršaja. Ne može se po logici stvari ako jedno lice kome je utvrđena odgovornost ne plati kaznu, postupak pokretati protiv drugog lica. Ovde se ne radi o N.N. počiniocu kao kada je kamerom snimljen prekršaj (član 314. ZOBS), već o identifikovanom učiniocu. Ako je vozaču dat nalog da plati kaznu, primenjen je član 333. ZOBS u odnosu na fizičko lice kao prekršioca. Odgovornost mora biti na jednom licu, ne mogu svi biti odgovorni za istu stvar, neko je morao da odluči. Ako je direktor znao za okolnosti i naredio vozaču da vozi, onda je odgovoran direktor i pravno lice koje predstavlja, ali ako vozač nije nikoga obavestio (što je i sam izjavio), onda je on lično odgovoran, kako je izricanjem mandatne kazne policijski službenik prvobitno i ocenio.
U Zapisniku o izvršenoj kontroli učesnika u saobraćaju – vozila, obrazac „NFI“, kao kontrolisano lice naveden je vozač, a prema uputstvu iz tač. 4. obrasca (obaveštenje u vezi poziva za plaćanje kazne), postupak se u slučaju neplaćanja izrečene kazne vodi protiv kontrolisanog lica (lice označeno u zapisniku). Nigde ne piše da (niti za to postoji zakonski osnov) će se u slučaju da kontrolisano lice ne plati kaznu, postupak voditi protiv drugih lica.
Drugo, ako se pokreće postupak protiv vozača to onda isključuje odgovornost pravnog lica, jer se ista zasniva na odgovornosti lica koje je „dopustilo da neispravno vozilo učestvuje u saobraćaju“. U ovom slučaju to nije bilo niti pravno lice, niti odgovorno lice u njemu jer u konkretnom slučaju za oštećenje nisu ni znali.
Ono što je s druge strane prvobitno bilo nejasno u Zahtevu za pokretanje postupka, je sledeće, da li je činjenca da vozač nije platio kaznu uzrokovala vođenje postupka samo protiv pravnog lica i odgovornog lica u njemu, umesto protiv fizičkog lica – vozača, ili su pokretnuta dva postupka jedan protiv pravnog lica i odgovornog lica u njemu, a jedan nezavisan protiv fizičkog lica – vozača, zbog neplaćanja mandatne kazne. Iz celokupnog kasnijeg postupanja organa, proizašlo je da je postupak vođen samo protiv pravnog lica i odgovornog lica a ne protiv vozača – kontrolisanog lica, suprotno zakonskim odredbama i prethodnom postupku.
U delu XXI. KAZNENE ODREDBE – 1. „Posebne nadležnosti u prekršajnom postupku“ jasno je propisna procedura, pa tako prema članu 312. ZOBS, za povrede odredbi ovog zakona za čije sprovođenje nadležan MUP, za koje je odredbama o prekršajima predviđena samo novčana kazna, a koje učine pravna lica i preduzetnici, prekršajni postupak u prvom stepenu se vodi pred organom državne uprave nadležnim za sprovođenje ovog zakona. Član 313. kaže da za prekršaje kojima je ovim zakonom predviđena novčana kazna u fiksnom iznosu, naplata te kazne će se izvršiti tako što će učinilac uplatiti predviđeni iznos na račun propisan za uplatu javnih prihoda u roku od osam dana od dana izdavanja naloga za plaćanje. Policijski službenik će učiniocu prekršaja izdati nalog za plaćanje te kazne i obaveštenje da će se u slučaju da kazna ne bude plaćena u ostavljenom roku, protiv njega pokrenuti prekršajni postupak pred organom državne uprave nadležnim za sprovođenje ovog zakona.
Ovde je nalog za plaćanje kazne izdat vozaču – fizičkom licu (kontrolisano lice), što znači da je on u smislu zakona, označen kao učinilac prekršaja. Zakon nigde ne kaže da se postupak vodi protiv svih lica koja se po bilo kom osnovu mogu dovesti u vezu sa vozilom, osim u slučajevima kada se učinilac ne može identifikovati (član 314).
Član 333. ZOBS koji se inače nalazi u delu “XXI. KAZNENE ODREDBE – 9. „Prekršajne kazne za fizičko lice“. u tač. 95., kaže da će se novčanom kaznom u iznosu od 5.000 dinara kazniti za prekršaj lice koje postupi suprotno odredbama člana 246. stav 1, osim u pogledu uređaja za zaustavljanje, za upravljanje, pneumatika, uređaja za spajanje vučnog i priključnog vozila, tahografa i graničnika brzine, što znači da je da bi postupak mogao biti vođen protiv pravnog lica i odgovornog lica u njemu, zapisnik, i nalog za plaćanje mandate kazne morao biti naslovljen na pravno lice a ne na fizičko lice – vozača, a da se u zapisniku vozač navede kao lice koje je upravljalo vozilom.
S druge strane, član 327. nalazi se u delu “XXI. KAZNENE ODREDBE – 7. Prekršajne kazne za pravno lice“ i u st. 1. tač. 56) kaže da će se novčanom kaznom u iznosu od 60.000 do 600.000 dinara kazniti za prekršaj pravno lice koje postupi suprotno odredbi člana 246. stav 1, osim u pogledu uređaja za zaustavljanje, za upravljanje, pneumatika, uređaja za spajanje vučnog i priključnog vozila, tahografa i graničnika brzine.
Znači, ovde može da se radi, (isti je osnov, nepoštovanje čl. 246. st. 1) ili o odgovornosti fizičkog lica po čl. 333. tač. 95), ili o odgovoronosti pravnog lica i odgovornog lica u njemu po čl. 327. st. 1. tač. 56) i st. 2, nikako kombinacija i izvođenje odgovornosti jedne iz druge.
U Zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka u delu „ČINJENIČNI OPIS PREKRŠAJA“, stoji, (doslovno citirano na početku teksta) da je podnet Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka OSP, Službenom licu za vođenje prekršajnog postupka, zbog učinjenog prekršaja iz člana 333. st. 1 . ZOBS.
Kako se već citirani član 333. ZOBS inače nalazi u delu 9. „Prekršajne kazne za fizičko lice“,
ovo sve znači da je, da bi postupak mogao biti vođen protiv pravnog lica i odgovornog lica u njemu, zapisnik mora biti naslovljen na pravno lice a ne na fizičko lice – vozača, a da se u zapisniku vozač navede samo kao lice koje je upravljalo vozilom, i da se od početka postupak vodi po članu 327. a ne 333. ZOBS.
Znači ovde, može da se radi o odgovornosti fizičkog lica po čl. 333, ili o odgovornosti pravnog lica i odgovornog lica u njemu po čl. 327. Vođenje postupka po čl. 333. isključuje nastavak postupka po članu 327 i obratno. Možda mogu biti vođena dva postupka za isto delo, ali ako postoje okolnosti koje to dozvoljavaju, konkretno, ako je vozač pristao da vozi iako je prijavio slučaj a direktor mu naredio da vozi. Ali, nikako se ne može voditi isti postupak protiv jednog okrivljenog pa onda preći na druge okrivljene a isključiti prvog i to bez zakonskog osnova. Činjenica da vozač nije platio izrečenu kaznu ostavlja mogućnost da se postupak nastavi samo protiv njega, zakonom nije predviđen nastavak postupka protiv drugih lica.
U konkretnom slučaju postoji i nekoliko povreda postupka. U citiranom Zapisniku NFI, koji je sastavljen i potpisan od policijskog službenka stoji i da je zapisnik sačinjen na licu mesta, da je izvršena kotrola vozača, da je učinjen prekršaj iz član 333. tač. 95. ZOBS, kao i da kontrolisano lice vozač nema primedbi na zapisnik. Navedeno je da je prekršaj lično uočio policijski službenik a kao očevidac je naveden drugi policijski službenik, što može biti donekle sporno jer je i on ovlašćeno službeno lice, koje je, zajedno sa prvim službenikom bilo na dužnosti i vršilo kontrolu saobraćaja, znači u smislu zakona, učesnik u postupku kao podnosilac zahteva, a ne svedok. Međutim, ovo nema preveliki procesni značaj, te nećemo dalje razlagati. Bitnije je da je kao dokaz naveden zapisnik sa tehničkog pregleda, koji nije uručen kontrolisanom licu niti je u njega kontrolisano lice ili neko od okrivljenih imao uvid. Ono što vozaču – kontrolisanom licu takođe nije uručeno, iako se navodi i obrazloženju prvostepenog rešenja i na šta se rešenje kao dokaz poziva, je potvrda „PMO“ (evidencija o primeni posebnih mera i ovlašćenja), a uručenje takođe nije konstatovano ni u zapsiniku NFI (polje je prazno, nije naveden broj potvrde, odnosno postoji crta, tj. polje je precrtano).
Ono što je za ovo razmatranje bitno je dakle, da je kontrolisano lice – vozač, izjavio da nema primedbi na navod iz zapisnika NFI u kome stoji da je staklo naprslo, i ništa drugo. Posredno bi se moglo izvesti da vozač priznaje da je lično odgovoran za vožnju vozila sa naprslim stakom ukoliko bi platio kaznu jer je on naveden kao kontrolisano lice i njemu je dat nalog za plaćanje kazne. Ali vozač svakako nije stručnjak iz oblasti prava da bi mogao da ceni prekršajnu odgovornost niti uopšte zna napamet šta je prekršaj iz člana 333. tač. 95. ZOBS, niti šta predstavlja biće tog prekršaja, tako da se o tome ne može ni izjašnjavati, analizirati to i ceniti odgovornost, pogotovo ne drugih lica. On može da se izjasni samo o okolnostima (da li su tačno navedene ili ne), da posvedoči da li mu je ili nije neko naredio da vozi sa oštećenim staklom, i da se izjasni o sadržaju zapisnika. U samom zapisniku se konstatuje da kontrolisano lice izjavljuje da nema/ima primedbi na zapisnik, a ne da ima ili nema primedbe na ocenu odgovornosti. To je stvar postupka ako do njega dođe, ili priznanja krivice i preuzimanja odgovornosti činom plaćanja kazne.
Dakle, da rezimiramo, prethodni postupak je izdavanjem naloga za plaćanje kazne pokrenut protiv vozača (kontrolisanog lica) a nije (očigledno) nastavljen protiv tog lica, već protiv drugih lica koja se ne pojavljuju u prethodnom postupku. Vozač bi se morao u nekom svojstvu pojaviti i u postupku protiv okrivljenih lica, jer se radi o licu koje je neprosredno izvršilo prekršajnu radnju, jer se odgovornost pravnog lica i odgovornog lica izvodi kao posredna u odnosu na tu prekršajnu radnju. Vidimo da vozač nije među okrivljenima u ovom postupku.
Da su pokretnuta dva postupka od kojih bi jedan bio protiv vozača, a jedan nezavisan protiv ovde okrivljenih, opet bi se moralo čekati sa ishodom postupka protiv vozača, jer od njegove krivice i iskaza, te ocene dokaza, zavisi krivica ovde okrivljenih lica (kao posredna). Konstatacija koja je navedena u Zahtevu za pokretanje postupka, citiramo: „Vozač nije platio novčanu kaznu u fiksnom iznosu od 5.000,00 din. u roku od 8 dana i dana … zahtev je prosleđen Službenom licu za vođenje prekršajnog postupka“, u postupku protiv okrivljenih ne bi imala nikakav procesni značaj, jer bi se odnosila na postupak protiv vozača i ne bi trebala biti navedena. Ali pošto jeste navedena, a poseban postupak protiv vozača ne postoji, niti je isti obuhvaćen ovim postupkom, znači da je iz nje izvedena procesna pretpostavka o pokretanju postupka protiv okrivljenih lica, a što, ponovo podvlačimo, zakon nije predvideo.
Ali ipak, ono na šta moramo da ukažemo je potpuno pogrešno tumačenje propisa. Prvostepeni organ, sam u obrazloženju ukinutog rešenja navodi, citiramo: „Prekršajna odgovornost pravnog i odgovornog lica regulisana je Zakonom o prekršajima, i takođe nema nikakve veze sa tim da li je vozač platio kaznu po NFI zapisniku u roku, niti iz neplaćanja te kazne proizilazi odgovornost na strani pravnog i odgovornog lica.“. Navedeno je potpuno tačno, ali, ono što je kasnije izvedeno iz toga nije, jer odgovornost na strani pravnog i odgovornog lica ne može proizilaziti iz okolnosti da li je vozač platio kaznu po NFI zapisniku u roku, već da li je u zakonom propisanom postupku utvrđeno da ista za učinjeni prekršaj postoji. Ono što je sigurno, iz naplaćanja kazne u roku, proizilazi jedino mogućnost pokretanja i vođenja prekršajnog postupka (nikako utvrđivanja odgovornosti, to se dokazuje i ceni u postupku) a koji se nikako ne može voditi protiv lica koja se nigde ne pojavljuju u prethodnoj proceduri, jer kao što rekosmo, zakon takvu mogućnost nije nigde predvideo.
Inače, čak i onako kako je postavljeno, čak ni Zahtev za pokretanje postupka u odnosu na okrivljeno odgovorno lice, nije formulisan dobro, a što nije od prevelike važnosti za postupak. Naime, ne postoji prekršaj iz stava 2. tač. 56. člana 327. ZOBS, kako je navedeno u Zahtevu za pokretanje postupka (jer stav 2. nema istu), već se i odgovorno lice u pravnom licu kažnjava za prekršaj iz stava 1. ovog člana učinjen od strane pravnog lica. Naime, član 327. st. 1. tač. 56. ZOBS, propisuje da će se novčanom kaznom u iznosu od 60.000 do 600.000 dinara kazniti za prekršaj pravno lice koje postupi suprotno odredbama člana 246. stav 1, osim u pogledu uređaja za zaustavljanje, za upravljanje, pneumatika, uređaja za spajanje vučnog i priključnog vozila, tahografa i graničnika brzine, dok st. 2. istog člana kaže da se za prekršaj iz stava 1. ovog člana kažnjava odgovorno lice u pravnom licu, i to novčanom kaznom od 3.000 do 30.000 dinara.
- Nepostojanje prekršajne odgovornosti – odsustvo krivice
Za postojanje prekršajne odgovornosti potrebno je da postoji krivica.
Zakon o prekršajima (“Sl. glasnik RS”, broj 65/2013) u članu 2. daje pojam prekršaja, kao protivpravno delo koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija. Član 3 . istog zakona kaže da niko ne može biti kažnjen za prekršaj, niti se prema njemu mogu primeniti druge prekršajne sankcije, ako to delo pre nego što je bilo izvršeno nije bilo zakonom, ili na zakonu zasnovanom propisu predviđeno kao prekršaj i za koje zakonom ili drugim na zakonu zasnovanom propisu, nije propisano kojom vrstom i visinom sankcije učinilac prekršaja može biti kažnjen. Čl. 4. dalje kaže da se prekršaji se mogu propisivati zakonom ili uredbom, odnosno odlukom skupštine autonomne pokrajine, skupštine opštine, skupštine grada i skupštine grada Beograda.
Prekršaj može biti izvršen činjenjem ili nečinjenjem, a prekršaj je izvršen nečinjenjem kad je propisom predviđeno kao prekršaj, propuštanje da se preduzme određeno činjenje (član 10. Zakona).
Pravno lice, odgovorno lice u pravnom licu, odgovorno lice u državnom organu, organu teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave i preduzetnik mogu biti odgovorni za prekršaj samo kad je to propisom o prekršaju predviđeno. Dalje, fizičko lice je odgovorno za prekršaj ako je u vreme izvršenja prekršaja bilo uračunljivo i prekršaj izvršilo sa umišljajem ili iz nehata, a pod navedenim uslovima za prekršaj odgovara odgovorno lice u pravnom licu, odgovorno lice u državnom organu i preduzetnik.
Krivica je definisana članom 18. Zakona, gde se kaže da je kriv onaj učinilac koji je u vreme kada je učinio prekršaj postupao sa umišljajem ili iz nehata. Za prekršajnu krivicu dovoljan je nehat učinioca ako propisom o prekršaju nije određeno da će se kazniti samo ako je prekršaj učinjen sa umišljajem. Prekršaj je učinjen iz nehata kad je učinilac bio svestan da usled njegovog činjenja ili nečinjenja može nastupiti zabranjena posledica, ali je olako držao da je može sprečiti ili da ona neće nastupiti, ili kad nije bio svestan mogućnosti nastupanja zabranjene posledice, iako je prema okolnostima i prema svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti. Prekršaj je učinjen sa umišljajem kad je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje ili kad je bio svestan da usled njegovog činjenja ili nečinjenja može nastupiti zabranjena posledica, i pristao je na njeno nastupanje.
Za postojanje krivice potreban je dakle umišljaj ili nehat, a isti ne mogu postojati ako okrivljena lica uopšte nisu znala za događaje i okolnosti koje im se stavljaju na teret, te u tom smislu nisu mogla ni donostiti odluke koje bi proizvele njihovu krivicu.
Odgovornost pravnog lica, definisana je članom 27. Zakona, po kome je pravno lice je odgovorno za prekršaj učinjen radnjom ili propuštanjem dužnog nadzora organa upravljanja ili odgovornog lica ili radnjom drugog lica koje je u vreme izvršenja prekršaja bilo ovlašćeno da postupa u ime pravnog lica, odnosno ako organ upravljanja donese protivpravnu odluku ili nalog kojim je omogućeno izvršenje prekršaja ili odgovorno lice naredi licu da izvrši prekršaj ili ako fizičko lice izvrši prekršaj usled propuštanja odgovornog lica da nad njim vrši nadzor ili kontrolu.
Znači nema odgovornosti za prekršaj ako su preduzete sve radnje koje su na osnovu zakona, drugog propisa ili akta trebale biti preduzete da bi se sprečilo izvršenje prekršaja. Da bi se preduzele sve radnje koje se na osnovu zakona, drugog propisa ili akta moraju preduzeti radi sprečavanja izvršenja prekršaja, mora se znati za postojanje konkretnih okolnosti o kojima treba odlučiti, tako da se odgovornost pravnog i odgovornog lica završava u trenutku kada je vozilo ispravno predato vozaču i takvo poslato na put.
- Umesto zaključka
Jedino možemo da konstaujemo da ni sam zakon nije najbolje napisan i da zaista postoje nepreciznosti i nejasnoće koje sam postupak čine problematičnim. Naravno, policijski službenik postupa u skladu sa (očigledno nepreciznim) uputstvima, tako da nikako ne impliciramo da se radi o nekoj j samovolji ili šta slično. Ali bez obzira na to, zakonska forma mora biti zadovoljena. Ako nešto stoji u zakonu mora biti sprovedeno onako kako piše i bez slobodnog tumačenja. Šta bi na celu situaciju, rekao Ustavni sud kada bi bio pitan za mišljenje? Iako je ovo u suštini beznačajan slučaj, ono na čemu se ovde insistira je zakonitost celog postupka i ispravnost sprovedene procedure, kao pravila za postupanje u istim slučajevima. Nikoko ne implicramo da postoji loša namera i smatramo da se ovde apslutno ne radi o odgovornosti lica koja sprovode postupak i njihovom pogrešnom postupanju u smislu krivične ili prekršajne odgovornosti, jer verujemo da nema namere za protivzakonito postupanje niti tendencioznog postupanja u odnosu na konkretna lica. Ovde se ustvari radi o nezakonitosti postupka i procedure, tako da bi postupanje u ovom slučaju trebalo ustvari da podleže kontroli zakonitosti rada organa državne uprave. Ovde se dakle jedino radi o zahtevu za doslovno poštovanje propisa, a ne o plaćanju kazne, koja kolika god bila, nezakonita je. Oglašavanje krivim i izricanje kazne licu protiv kog se postupak nije uopšte mogao voditi dalo bi osnov za druge postupke koji bi doveli do raznih drugih oblika odgovornosti i dali osnov za naknadu štete,. Tu okrivljeno lice nema nikakvu ulogu osim da o obavesti nadležne institucije i preda celokupnu dokumentaciju nadležnim organima koji vode postupak po službenoj dužnosti i podnose dalje prijave ukoliko smatraju da postoji nezkonit ili nepravilan rad organa. Ne radi se ovde samo o nezakonitom postupanju državnih organa već i lica (i pravnog lica i fizičkih izvršilaca) koji vrše tehnički pregled. Svi oni imaju propisane obaveze.
Ono što je očigledno, postoji problem u tumačenju propisa koji je sistemski, a mora se uspostaviti pravilo za postupanje u istim ili sličnim slučajevima.
