Pretresanje kao dokazna radnja, za osnov traži verovatnoću da će se pretresanjem pronaći okrivljeni, tragovi krivičnog dela ili predmeti važni za postupak. To znači, da ne zahteva puno uverenje ili osnovanu sumnju, već samo nešto više od prostog, ničim nepotrkrepljenog očekivanja.
Dakle, verovatnoću možemo definisati kao stepen uverenosti o postojanju činjenica koji je jači od osnovane sumnje, a slabiji od izvesnosti.
Predmet i osnov pretresanja, privremeno oduzimanje predmeta i isprava, kao i ostala pitanja bitna za pretresanje, propisani su odredbama člana 152-155 Zakonika o krivičnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021 – odluka US i 62/2021 – odluka US), prema kojima:
Pretresanje stana i drugih prostorija ili lica može se preduzeti ako je verovatno da će se pretresanjem pronaći okrivljeni, tragovi krivičnog dela ili predmeti važni za postupak.
Pretresanje stana i drugih prostorija ili lica se preduzima na osnovu naredbe suda ili izuzetno bez naredbe, na osnovu zakonskog ovlašćenja.
Pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi preduzima se na osnovu naredbe suda i, po potrebi, uz pomoć stručnog lica.
Privremeno oduzimanje predmeta i isprava
Prilikom pretresanja, oduzeće se privremeno predmeti i isprave koji su u vezi sa svrhom pretresanja.
Ako se prilikom pretresanja nađu predmeti koji nisu u vezi sa krivičnim delom zbog koga je pretresanje preduzeto, ali koji ukazuju na drugo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, oni će se opisati u zapisniku i privremeno oduzeti, a o oduzimanju će se odmah izdati potvrda.
Ako pretresanje nije preduzeo javni tužilac, niti je njemu prisustvovao, organ koji je izvršio pretresanje o tome će odmah obavestiti javnog tužioca.
Ako javni tužilac nađe da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka ili ako prestanu razlozi zbog kojih su predmeti privremeno oduzeti, a ne postoje razlozi za njihovo trajno oduzimanje (član 535.), predmeti će se odmah vratiti licu od koga su oduzeti.
Postupanje sa stvarima nepoznatog vlasnika
Ako se prilikom pretresanja pronađe stvar za koju se ne zna čija je, organ postupka objaviće oglas na tabli skupštine jedinice lokalne samouprave na čijem području je pretresanje preduzeto i na čijem je području krivično delo učinjeno, a ako se radi o stvarima veće vrednosti i u sredstvima javnog informisanja, u kome će opisati stvar i pozvati vlasnika da se javi u roku od jedne godine od dana objavljivanja oglasa, uz upozorenje da će u protivnom stvar biti prodata.
Ako je stvar podložna kvaru ili je njeno čuvanje vezano sa znatnim troškovima, ona će se prodati po odredbama koje važe za izvršni postupak, a novac predati na čuvanje u sudski depozit, odnosno depozit javnog tužilaštva.
Ako se u roku od jedne godine niko ne javi za stvari ili za novac dobijen od prodaje stvari, sud će doneti rešenje da stvar postaje državna svojina, odnosno da se novac unese u budžet Republike Srbije.
Vlasnik stvari ima pravo da u parnici traži povraćaj stvari ili novca dobijenog od prodaje stvari. Zastarevanje ovog prava počinje da teče od dana objavljivanja oglasa.
b. Pretresanje na osnovu naredbe
Naredba o pretresanju
Na obrazloženi zahtev javnog tužioca pretresanje naređuje sud.
Naredba o pretresanju sadrži:
1) naziv suda koji je naredio pretresanje;
2) označenje predmeta pretresanja;
3) razlog pretresanja;
4) naziv organa koji će preduzeti pretresanje;
5) druge podatke od značaja za pretresanje.
Pretresanje iz stava 1. ovog člana će započeti najkasnije u roku od osam dana od dana izdavanja naredbe. Ako ne započne u navedenom roku, pretresanje se ne može preduzeti i naredba će se vratiti sudu.
Odredbama člana 156 Zakonika o krivičnom postupku propisane su pretpostavke za pretresanje:
Član 156
Posle predaje naredbe o pretresanju, držalac stana i drugih prostorija ili lice na kome će se pretresanje preduzeti poziva se da dobrovoljno preda lice, odnosno predmete koji se traže.
Držalac ili lice iz stava 1. ovog člana poučiće se da ima pravo da uzme advokata, odnosno branioca koji može prisustvovati pretresanju. Ako držalac ili lice iz stava 1. ovog člana zahteva prisustvo advokata, odnosno branioca, početak pretresanja će se odložiti do njegovog dolaska, a najduže za tri časa.
Pretresanju se može pristupiti i bez prethodne predaje naredbe, kao i bez prethodnog poziva za predaju lica ili predmeta i pouke o pravu na branioca, odnosno advokata, ako se pretpostavlja oružani otpor ili druga vrsta nasilja ili ako se očigledno priprema ili je otpočelo uništavanje tragova krivičnog dela ili predmeta važnih za postupak ili je držalac stana i drugih prostorija nedostupan.
Držalac stana i drugih prostorija pozvaće se da prisustvuje pretresanju, a ako je on odsutan, pozvaće se da u njegovo ime pretresanju prisustvuje neko od punoletnih članova njegovog domaćinstva ili drugo lice.
Kada se pretresaju vojni objekti, prostorije državnih organa, preduzeća ili drugih pravnih lica, pozvaće se njihov rukovodilac ili lice koje on odredi, odnosno odgovorno lice da prisustvuje pretresanju. Ako pozvano lice ne dođe u roku od tri časa od časa prijema poziva, pretresanje se može obaviti i bez njegovog prisustva.
Kada se pretresa advokatska kancelarija ili stan u kojem živi advokat, pozvaće se advokat koga odredi predsednik nadležne advokatske komore. Ako advokat koga je odredio predsednik advokatske komore ne dođe u roku od tri časa, pretresanje se može obaviti i bez njegovog prisustva.
Pretresanju prisustvuju dva punoletna građanina kao svedoci koji će se pre početka pretresanja upozoriti da paze na tok pretresanja, kao i da imaju pravo da pre potpisivanja zapisnika o pretresanju stave svoje prigovore na verodostojnost sadržine zapisnika. Ako su ispunjeni uslovi iz stava 3. ovog člana, pretresanje se može preduzeti i bez prisustva svedoka.
Kada se sprovodi pretresanje lica, svedoci i lice koje sprovodi pretresanje moraju biti lica istog pola kao i lice koje se pretresa.
Upravo je u odredbama člana 156. stav 3. navedenog Zakonika propisano da se pretresanju može pristupiti bez predaje naredbe, upozorenja na branica/advokata i bez prisustva svedoka.
To je razlika u odnosu na ranije važeći Zakonik o krivičnom postupku, koji je predviđao samo tkzv. klasične razloge za takav postupak, poput pretpostavljanja oružanog otpora, druge vrste nasilja itd., ali ne i ako je držalac stana ili drugih prostorija nedostupan.
U pitanju je realno izrazito „kaučuk“ norma, čime se stvara veoma širok prostor za zloupotrebe, jer organ postupka, odnosno ovde bi se po logici stvari, praktično uvek, radilo o policiji, ukoliko je maliciozan (a zakonodavac ne sme apriorno pretpostaviti „dobronamernost“), može namerno da vrši pretresanje baš onda kada vlasnik, odnosno držalac stana izvesno nije u kući, odnosno u svojim prostorijama, tj. svakako je nedostupan, jer se, na primer, tačno zna da je u to vreme na službenom putu, odmoru i sl.
Ova odredba se može stmatrati i potencijalno neustavna, jer takvu vrstu izuzetka ne poznaje član 40. Ustava Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 98/2006 i 115/2021).
Stan je prema članu 40. stav 1. Ustava nepovrediv, a određeni izuzeci od njegove nepovredivosti su mogući, ali samo kada su striktno propisani samim Ustavom, što se potom u ZKP-u, može ponoviti/konkretizovati, ali ne i proširivati, te stvarati uslove za veoma ekstenzivna tumačenja u praksi.
Naime, prema članu 40. stav 2. Ustava, niko ne može bez pismene odluke suda ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca, niti u njima vršiti pretres, a držalac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz još dva punoletna svedoka prisustvuje pretresanju.
Ako držalac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je dopušteno u prisustvu dva punoletna svedoka.
Dakle, pretresanje je dopušteno u takvom slučaju (član 40. stav 2. Ustava), kao izuzetak bez prisustva držaoca stana, ali u prisustvu dva punoletna svedoka, samo ako držalac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, a ne i kada držalac stana nije dostupan, ali su i tada neophodni svedoci pretresanja, a to isključuje ZKP u članu 156. stav 3, čime ZKP potencijalno „proširuje ustavnu normu“ iz člana 40. stav 3. Ustava, kojom je propisano da su bez odluke suda, ulazak u tuđi stan ili druge prostorije, izuzetno i pretresanje bez prisustva svedoka, dozvoljeni ako je to neophodno radi neposrednog lišenja slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, na način predviđen zakonom. Ovde ne postoji kao razlog „nedostupnost držaoca stana“.
Bitno je istaći posledice nezakonitog ili nepravilno izvršenog pretresanja, koje mogu biti procesne i materijalnopravne.
Sa procesne strane, pretresanje izvršeno od neovlašćenog službenog lica ili mimo propisa Zakonika, kojima je cilj da zaštite nepovredivost stana građana, predstavlja ništavu procesnu radnju, izuzev ako je lice kod koga se pretresanje vršilo dalo na to slobodan pristanak.
Materijalnopravne ili krivično pravne posledice propisane su u Krivičnim zakonikom (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019), koji predviđa sledeća krivična dela:
Narušavanje nepovredivosti stana
(1) Ko neovlašćeno prodre u tuđ stan ili tuđe zatvorene prostore ili se na zahtev ovlašćenog lica iz tog stana ili prostora ne udalji,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinilo službeno lice u vršenju službe,
kazniće se zatvorom do tri godine.
- Za pokušaj dela iz st. 1. i 2. ovog člana kazniće se.
Službeno lice koje u vršenju službe protivzakonito vrši pretresanje stana, prostorija ili lica,
kazniće se zatvorom do tri godine.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.