od 2010.

Produženje zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, mogućnost povećanja plata i usklađivanje penzija

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS“, br. 95/2018) izmenjen je, između ostalog, član 27e Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 – dr. zakon, 103/15, 99/16 i 113/17).

Članom 7. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu je propisano:

U članu 27e stav 34. reči: „2018. godine” zamenjuju se rečima: „2019. godine”.

Dodaju se st. 51, 52. i 53, koji glase:

„Izuzetno od st. 29-31. ovog člana, u 2019. godini neće se vršiti usklađivanje penzija u skladu sa stavom 30. ovog člana.

Izuzetno od st. 29-31. ovog člana, u 2019. godini povećaće se plate kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, i to kod:

1) Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Ministarstva odbrane – za 9%;

2) Ministarstva finansija – Poreske uprave i Ministarstva finansija – Uprave carina – za 8,5%;

3) visokoškolskih ustanova, kao i istraživačima (osim istraživača u naučno-istraživačkoj ustanovi koji pravo na povećanje plata ostvaruju u visokoškolskoj ustanovi) i pomoćnom osoblju u naučno-istraživačkoj delatnosti – za 9%;

4) ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja, ustanova učeničkog i studentskog standarda i ustanova socijalne zaštite – za 9%;

5) ostalih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije – za 7%;

6) korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, osim korisnika iz tačke 4) ovog stava – za 7%;

7) organizacija obaveznog socijalnog osiguranja – za 7%;

8) zdravstvenih ustanova, osim vojnozdravstvenih ustanova, i to:

– doktoru medicine i stomatologu – za 10%;

– doktoru specijalisti – za 10%;

– medicinskom tehničaru i stomatološkom tehničaru – za 12%;

– ostalim zaposlenim – za 7%.

Povećanje plata iz stava 52. ovog člana vršiće se počev od plate za januar 2019. godine.”.

Prečišćeni tekst člana 27e Zakona o budžetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, broj 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013-isp, 108/2013, 142/2014, 68/2015-dr.zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017 i 95/2018) glasi:

„(1) Fiskalna pravila odnose se na opšti nivo države i ona mogu biti opšta i posebna.

(2) Opštim fiskalnim pravilima određuje se ciljni srednjoročni fiskalni deficit, kao i maksimalni odnos duga prema BDP sa ciljem da se obezbedi dugoročna održivost fiskalne politike u Republici Srbiji.

(3) Posebna fiskalna pravila određuju kretanje plata i penzija, kao i način obuhvata javnih investicija pri računanju fiskalnog deficita i javnih rashoda i izdataka u periodu od 2011. do 2016. godine.

(4) Opšta fiskalna pravila su:

1) ciljni godišnji fiskalni deficit iznosiće u srednjem roku 1 % BDP;

2) dug opšteg nivoa države, ne uključujući obaveze po osnovu restitucije, neće biti veći od 45 % BDP.

(5) Fiskalni deficit će biti manji od ciljnog ili će se ostvarivati fiskalni suficit u godinama kada je stopa rasta BDP veća od potencijalne, dok će se u godinama kada je stopa rasta manja od potencijalne, ostvarivati fiskalni deficit koji je veći od ciljnog deficita.

(6) Da bi se obezbedilo da stvarni fiskalni deficit u srednjem roku bude jednak ciljnom, a da se istovremeno omogući realizacija anticiklične fiskalne politike, primeniće se sledeća formula za određivanje gornje granice fiskalnog deficita u godini t:

dt =dt-1 – a(dt-1-d)-b(gt-g)

gde su sa dt i dt-1 označeni deficiti u godinama t i t-1, d je ciljni fiskalni deficit koji je određen na nivou od 1 % BDP, gt je realna stopa rasta BDP u godini t, a g je potencijalna srednjoročna realna stopa rasta BDP.

(7) Deficit u formuli je izražen u procentima od BDP, dok su stope rasta BDP izražene u procentima.

(8) Koeficijent prilagođavanja a pokazuje brzinu kojom se stvarni deficit približava ciljnom deficitu, a koeficijent b pokazuje koliko fiskalni deficit u godini t odstupa od ciljnog deficita usled odstupanja stope rasta BDP u godini t od potencijalne stope rasta BDP.

(9) U periodu od 2011. do 2014. godine numerička vrednost koeficijenata je određena na nivou a=0,3 i b=0,4 dok je potencijalna stopa rasta BDP, g=4 %.

(10) Počev od 2015. godine numeričku vrednost koeficijenata a i b, kao i potencijalnu stopu rasta BDP odrediće Fiskalni savet i ona će važiti u periodu koji ne može biti kraći od tri godine.

(11) Dug opšteg nivoa države obuhvata direktni dug opšteg nivoa države i izdate garancije opšteg nivoa države (indirektni dug), prema domaćim i stranim poveriocima.

(12) Ukoliko dug opšteg nivoa države, bez duga po osnovu restitucije, pređe 45 % BDP, Vlada je dužna da Narodnoj skupštini, zajedno sa budžetom za narednu godinu, podnese i program za smanjenje duga u odnosu na BDP.

(13) Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o Vladinom programu za smanjenja duga, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini.

(14) Vlada je obavezna da predlog zakona kojim se uređuje pitanje restitucije uskladi sa principima fiskalne odgovornosti.

(15) Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o tome da li su odredbe koje se odnose na obeštećenje starih vlasnika u novcu ili preko emisije državnih hartija od vrednosti u skladu sa principima fiskalne odgovornosti, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini.

(16) Posebna fiskalna pravila obezbeđuju da se smanjenje fiskalnog deficita u odnosu na BDP, najvećim delom ostvari preko smanjenja tekućih javnih rashoda.

(17) Cilj posebnih fiskalnih pravila je i da se promeni struktura javne potrošnje u pravcu smanjenja tekućih rashoda i povećanja javnih investicija.

(18) Pojedinačne plate i penzije u decembru 2010. godine povećaće se za 2%.

(19) U aprilu 2011. godine, plate i penzije uskladiće se stopom rasta potrošačkih cena u prethodna tri meseca.

(20) U oktobru 2011. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan.

(21) U aprilu 2012. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan.

(22) U oktobru 2012. godine, plate i penzije povećaće se za 2%.

(23) U aprilu 2013. godine, plate i penzije povećaće se za 2%.

(24) U oktobru 2013. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%.

(25) U aprilu 2014. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%.

(26) U oktobru 2014. godine plate i penzije povećaće se za 1%.

(27) U slučaju da se do 1. jula 2014. godine ne donese propis kojim će se urediti ujednačavanje nivoa plata, odnosno zarada zaposlenih u javnom sektoru, neće se vršiti usklađivanje plata i penzija u skladu sa stavom 26. ovog člana.

(28) Principi odgovornog fiskalnog upravljanja nalažu svođenje rashoda za plate i penzije na održiv nivo, tako da će se težiti tome da učešće plata opšteg nivoa države u BDP bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%.

(29) Povećanje plata i penzija može se vršiti samo u godini u kojoj se na osnovu odgovarajućih planskih dokumenata nadležnih organa očekuje, odnosno procenjuje da će učešće plata opšteg nivoa države u BDP da bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%, i to najviše dva puta godišnje, ali tako da očekivano učešće plata opšteg nivoa države, odnosno penzija u BDP nakon usklađivanja ne bude iznad navedenih procenata

(30) Od aprila se plate, odnosno penzije mogu povećati maksimalno do zbira stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i dela stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini iznad 3%, a od oktobra se mogu povećati maksimalno do stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci.

(31) Ukoliko su ispunjeni uslovi za usklađivanje plata, odnosno penzija iz st. 28. i 29. ovog člana, o povećanju plata, odnosno penzija, kao i o procentu tog povećanja odlučuje Vlada, na predlog Ministarstva.

(32) Odredbe st. 28-31. ovog člana primenjuju se nakon 2014. godine.

(33) Usklađivanje plata i penzija primenjuje se na obračun i isplatu plata za navedeni mesec.

(34) Korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2019. godine.

(35) Izuzetno od stava 34. ovog člana, radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.

(36) Ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih.

(37) Izuzetno od stava 36. ovog člana, broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.

(38) Aktom Vlade bliže će se urediti postupak za pribavljanje saglasnosti iz st. 35. i 37. ovog člana.

(39) Prilikom izračunavanja deficita konsolidovane opšte države za 2011. godinu, rashodi i izdaci ne uključuju deo ukupnih javnih investicija koji je veći od 4 % BDP, a u periodu od 2012. do 2015. godine deo javnih investicija koji je veći od 5 % BDP.

(40) Deo javnih investicija iznad najviših nivoa, za koji je dozvoljeno povećati deficit konsolidovane opšte države u skladu sa opštim fiskalnim pravilom, ne sme da bude veći od 2 % BDP.

(41) Fiskalni savet će u saradnji sa Državnom revizorskom institucijom dati mišljenje o tome da li je obuhvat javnih investicija u skladu sa računovodstvenim standardima.

(42) Primena posebnih fiskalnih pravila ne može da ugrozi opšta fiskalna pravila utvrđena u skladu sa ovim zakonom.

(43) Izuzetno od st. 29-31. ovog člana, u 2016. godini penzije se mogu povećati za 1,25%, kao i plate zaposlenih u:

– Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu odbrane za 2%;

– ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 4%;

– ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 2%;

– predškolskim ustanovama za 4%;

– ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite za 3%.

 (44) Izuzetno od st. 29-31. ovog člana, u 2017. godini penzije će se povećati za 1,5 %.

(45) Izuzetno od st. 29-31. ovog člana, u 2017. godini mogu se povećati plate zaposlenih u:

– Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu odbrane, Bezbednosno-informativnoj agenciji, Upravi za izvršenje krivičnih sankcija – samo za državne službenike i nameštenike u kazneno-popravnim ustanovama i pravosuđu (osim sudija i tužilaca, državnih službenika i nameštenika koji u skladu sa odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon, 101/11 – dr. zakon i 32/13), kao i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – dr. zakon i 6/15) ostvaruju pravo na platu u duplom iznosu) za 5%;

– ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 6%;

– ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 3%;

– naučno-istraživačkoj delatnosti – istraživačima (osim istraživačima koji imaju radni odnos zasnovan na fakultetu) i pomoćnom osoblju za 5%;

– ustanovama kulture za 5%;

– ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite za 5%;

– predškolskim ustanovama za 6%.

(46) Povećanje penzija i plata iz st. 44. i 45. ovog člana vršiće se počev od penzije, odnosno plate za decembar 2016. godine.

(47) Izuzetno od st. 29-31. ovog člana, u 2018. godini penzije će se povećati za 5%.

(48) Izuzetno od st. 29-31. ovog člana, u 2018. godini povećaće se plate kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, i to kod:

1) Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrane, Bezbednosno-informativne agencije, Ministarstva finansija – Poreske uprave, Ministarstva finansija – Uprave carina i zavoda za izvršenje krivičnih sankcija – za 10%;

2) sudova i tužilaštava:

– državnim službenicima i nameštenicima za 10%, a u sudovima i tužilaštvima osnovanim u skladu sa odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon, 101/11 – dr. zakon i 32/13) i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – dr. zakon i 6/15) državnim službenicima i nameštenicima koji ostvaruju pravo na platu u duplom iznosu – za 5%;

– sudijama, tužiocima i zamenicima tužilaca – za 5%;

3) ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja, ustanova učeničkog i studentskog standarda, predškolskih ustanova, ustanova socijalne zaštite, zdravstvenih ustanova i ustanova kulture – za 10%;

4) Narodne skupštine, Predsednika Republike, Državnog pravobranilaštva, Predsednika Vlade i potpredsednika Vlade – za 5%;

5) službi Vlade, ostalih organa državne uprave, uključujući i upravne okruge, koji nisu navedeni u tački 1) ovog stava – za 5%;

6) Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca – samo državnim službenicima i nameštenicima – za 5%;

7) drugih državnih organa koji nisu navedeni u tač. 1) do 6) ovog stava – samo državnim službenicima i nameštenicima – za 5%;

8) visokoškolskih ustanova, kao i istraživačima (osim istraživača u naučno – istraživačkoj ustanovi koji pravo na povećanje plate već ostvaruju u visokoškolskoj ustanovi) i pomoćnom osoblju u naučno-istraživačkoj delatnosti – za 5%;

9) Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) – za 5%;

10) ostalih javnih službi, osim kod organizacija za obavezno socijalno osiguranje – za 5%;

11) korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, osim korisnika iz tačke 3) ovog stava – za 5%.

 (49) Povećanje penzija i plata iz st. 47. i 48. ovog člana vršiće se počev od penzije, odnosno plate za decembar 2017. godine.

(50) Plata se neće povećati ni funkcionerima u organima iz stava 48. tačka 7) ovog člana koji bi, prema posebnom zakonu kojim se njihova plata direktno ili indirektno određuje prema plati sudija, odnosno državnih službenika na položaju, imali pravo na uvećanu platu.

(51) Izuzetno od st. 29-31. ovog člana, u 2019. godini neće se vršiti usklađivanje penzija u skladu sa stavom 30. ovog člana.

(52) Izuzetno od st. 29-31. ovog člana, u 2019. godini povećaće se plate kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, i to kod:

1) Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Ministarstva odbrane – za 9%;

2) Ministarstva finansija – Poreske uprave i Ministarstva finansija – Uprave carina – za 8,5%;

3) visokoškolskih ustanova, kao i istraživačima (osim istraživača u naučno-istraživačkoj ustanovi koji pravo na povećanje plata ostvaruju u visokoškolskoj ustanovi) i pomoćnom osoblju u naučno-istraživačkoj delatnosti – za 9%;

4) ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja, ustanova učeničkog i studentskog standarda i ustanova socijalne zaštite – za 9%;

5) ostalih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije – za 7%;

6) korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, osim korisnika iz tačke 4) ovog stava – za 7%;

7) organizacija obaveznog socijalnog osiguranja – za 7%;

8) zdravstvenih ustanova, osim vojnozdravstvenih ustanova, i to:

– doktoru medicine i stomatologu – za 10%;

– doktoru specijalisti – za 10%;

– medicinskom tehničaru i stomatološkom tehničaru – za 12%;

– ostalim zaposlenim – za 7%.

(53) Povećanje plata iz stava 52. ovog člana vršiće se počev od plate za januar 2019. godine.“

Dakle, navedenim izmenama produžena je zabrana zapošljavanja u javnom sektoru koja je uvedena još Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS“ br. 108/2013) koji se primenjivao od 7. decembra 2013. god.

Na osnovu člana 27e stav 38. Zakona o budžetskom sistemu Vlada je donela Uredbu o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava („Sl. glasnik RS“, br. 113/2013, 21/2014, 66/2014, 118/2014, 22/2015 i 59/2015)

Zatim je proces racionalizacije broja zaposlenih u javnom sektoru zaokružen donošenjem Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Sl. glasnik RS“, br. 68/2015, 85/15-US, 81/2016-OUS i 95/2018).

Kako se vidi iz priloženog, sam Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru je pretrpeo izmene objavljene u „Sl. glasniku RS“, br. 95/2018 koje se odnose na čl. 35. stav 1 Zakona, kojim je propisano stupanje na snagu i primena, a kojim je primena ovog zakona produžena do 31. decembra 2019. god.

Pored izmene pomenutog stava 34 člana 27e Zakona o budžetskom sistemu, navedenom članu dodati su i novi stavovi 51.-53. koji se odnose na usklađivanje penzija i na povećanje plata u javnom sektoru.

Kako se navodi u obrazloženju Predloga zakona o budžetskom sistemu, kako su fiskalna kretanja u 2018. godini bila bolja od planiranih omogućeno je povećanje plata u javnom sektoru u 2019. godini. Kako se dalje navodi u obrazloženju Predloga prema dosadašnjim kretanjima fiskalnih agregata procenjuje se da će se 2018. godina završiti sa pozitivnim fiskalnim rezultatom, kako na nivou opšte države, tako i na nivou republičkog budžeta.

Kada je u pitanju smanjenje penzija, u obrazloženju Predloga se navodi da se u 2019. godini neće se vršiti indeksiranje penzija prema propisanoj formuli, s obzirom na to da ukinut Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija, te izmenjen Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju kojim je omogućeno da penzioneri sa nižim primanjima ostvaruju uvećanje uz penziju do 5% u odnosu na penziju isplaćenu u septembru 2018. godine.

Kada je u pitanju produženje zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, kao obrazloženje je navedeno da je ta mera dala izuzetne rezultate u smanjenju obima rashoda za plate u budžetima svih nivoa vlasti, odnosno u celom javnom sektoru, a kao dodatni razlog se navodi i produžetak važenja Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru.

Imajući u vidu navedene izmene, povećanju plata u javnom sektoru se mogu nadati zaposleni kod Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Ministarstva odbrane, Ministarstva finansija – Poreske uprave i Ministarstva finansija – Uprave carina, visokoškolskih ustanova, kao i istraživačima (osim istraživača u naučno-istraživačkoj ustanovi koji pravo na povećanje plata ostvaruju u visokoškolskoj ustanovi) i pomoćnom osoblju u naučno-istraživačkoj delatnosti, ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja, ustanova učeničkog i studentskog standarda i ustanova socijalne zaštite, ostalih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, osim korisnika iz tačke 4) ovog stava, organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, zdravstvenih ustanova, osim vojnozdravstvenih ustanova u propisanim procentima.

Izvor: Izvod iz obrazloženja Predloga preuzet sa sajta Narodne skupštine Republike Srbije (www.parlament.gov.rs)

Izvor: Izvod iz zakona preuzet iz programa Propis Soft, Redakcija Profi Sistem Com

Najnoviji tekstovi