Institut probnog rada omogućava poslodavcu da proveri stručne i radne sposobnosti odnosno kompetencije određenog lica odnosno da li lice može uspešno da obavlja poslove radnog mesta za koje je angažovano. U sudskoj praksi se probni rad u suštini posmatra kao zasnivanje radnog odnosa pod odložnim uslovom.
Relevantne odredbe
Probni rad je regulisan čl. 36. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017 i 95/2018-aut.tumačenje) (u daljem tekstu: ZOR) na sledeći način:
„(1)Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad za obavljanje jednog ili više povezanih, odnosno srodnih poslova utvrđenih ugovorom o radu.
(2)Probni rad može da traje najduže šest meseci.
(3)Pre isteka vremena za koji je ugovoren probni rad, poslodavac ili zaposleni može da otkaže ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana. Poslodavac je dužan da obrazloži otkaz ugovora o radu.
(4)Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu.“
Analizom zakonskih odredaba detaljnije sam se bavila u tekstu Probni rad, objavljenom na Pravnom portalu.
Kriterijumi i pravila provere stručne i radne sposobnosti
Iako ZOR izričito ne navodi postupak provere stručne i radne sposobnosti zaposlenog u toku probnog rada, praksa je dala odgovore na neka pitanja.
Ukoliko se nečiji rad, znanje i kompetencije proveravaju, podrazumeva se da postoji propisana procedura te kriterijumi za vrednovanje. Zabrana diskriminacije nalaže da ti kriterijumi i procedura budu jednaki za sve odnosno unapred predviđeni odn. propisani na nivou poslodavca.
Ako bi poslodavac dao otkaz zaposlenom na probnom radu, zbog neodgovarajuće radne i stručne sposobnosti za vreme probnog rada, a tokom probnog rada zaposlenog nije imao nikakve utvrđene kriterijume niti procedure za procenu i utvrđivanje radnih i stručnih sposobnosti zaposlenog, kao ni kvalitete njegovog rada, takvo rešenje o otkazu ugovora o radu bilo bi nezakonito.
Ukoliko za proveru rada zaposlenog tokom probnog rada nema utvrđenih kriterijuma i metodologije praćenja i ocenjivanja probnog rada, postoji mogućnost da takav radni odnos pređe u volontarizam, što je nedopustivo. O navedenom je stav zauzeo Vrhovni kasacioni sud u presudi br. Rev2 2258/2020 od 13. novembra 2020. god. navodeći da je neophodno da postoje konkretni dokazi, tabele, kriterijumi i eventualne procedure utvrđene kod poslodavca za proveru rada zaposlenog tokom probnog rada, a ne samo lični utisci rukovodioca odnosno direktora.
Vanredna provera i ocenjivanje probnog rada
Unapred predviđene odnosno propisane procedure, pravila i kriterijumi ocenjivanja su poznati i samom zaposlenom čiji rad je predmet ocene. Međutim, postavilo se pitanje ima li poslodavac mimo propisanih pravila i redovnog ocenjianja pravo da nenajavljeno vrši tzv. vanredno ocenjivanje zaposlenog na probnom radu?
U pomenutoj presudi Apelacionog suda u Beogradu br. Gž1 137/2020 od 22. maja 2020. god. sud navodi „činjenica da tužilja nije bila upoznata sa vanrednim ocenjivanjem za vreme probnog rada ne utiče na pravilnost odluke, jer je tužena shodno svojim pravilima u obavezi da vrši ocenu i kontrolu rada zaposlenih, pa u skladu sa tim ima pravo da pored redovnog ocenjivanja koje se vrši svake godine, obavi i vanredno ocenjivanje, što je i u konkretnoj situaciji potpuno opravdano iz razloga što je tužilja zaključila ugovor o radu sa probnim radom u trajanju od šest meseci, pa je i logično da tužena želi da vanrednim ocenjivanjem proveri da li tužilja ispunjava uslove za obavljanje tog radnog mesta, odnosno da li tužilja ima odgovarajuće radne i stručne sposobnosti za obavljanje tog radnog mesta. Činjenica da tužilji nije predočena ocena pre otkaza ugovora o radu, takođe ne utiče na zakonitost donetog rešenja.“
Dakle, po stavu suda poslodavac ima ne samo pravo da vrši vanredno nenajavljeno ocenjivanje zaposlenih na probnom radu, već ima pravo i da im ne predoči ocenu pre otkaza ugovora o radu.
Umesto zaključka
Iako po pravilu radno angažovanje kako bez tako i sa probnim radom podrazumeva ispunjavanje neophodnih uslova za konkretno radno mesto od strane angažovanog lica u pogledu obrazovanja, znanja, prethodnog iskustva i sl., zakonodavac je ostavio dodatnu mogućnost poslodavcu da kroz institut probnog rada izvrši proveru kompetencija angažovanog lica za konkretno radno mesto.
ZOR ne reguliše proceduru i pravila stručne i radne sposobnosti ali je neophodno da postoji propisana procedura te kriterijumi za vrednovanje koji moraju biti jednaki za sve odnosno unapred predviđeni odn. propisani na nivou poslodavca.
Izvor: Izvod iz propisa pruzet iz pravne baze “Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com
NAPOMENA: Ovaj tekst je nastao od stručnog komentara „Probni rad“, koji je u celosti objavljen u časopisu „Rad, prava i obaveze“, br. 3, avgust 2022, Profi Sistem Com
