Ministarka pravde u Vladi Republike Srbije učestvovala je na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, na kojoj je predstavljen šestomesečni izveštaj o radu Mehanizma za međunarodne krivične tribunale.
Ona je izrazila očekivanje da, nakon okončanja i poslednjeg postupka pred Mehanizmom, vršenje njegovih rezidualnih funkcija više neće služiti kao politički instrument.
Ona je navela i da očekuje od Mehanizma da postupa u skladu sa načelima Povelje Ujedinjenih nacija, posebno načelima suvereniteta, teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti država, kao i nemešanja u njihove unutrašnje i spoljne odnose.
Ministarka je ukazala na to da je gonjenje za ratne zločine danas isključivo u nadležnosti nacionalnih pravosuđa i da ne postoji nijedan razlog zbog kog bi se onemogućilo izdržavanje kazni zatvora osuđenima pred Tribunalom u Srbiji, pod nadzorom Mehanizma i uz pun autoritet Mehanizma u pogledu prevremenog puštanja na slobodu i uslovnog otpusta.
Takođe je navela da bi se na ovaj način smanjili troškovi, olakšao položaj porodica osuđenih lica, obezbedili adekvatni uslovi za njihovu zdravstvenu negu, stvorili uslovi za njihovu pravu rehabilitaciju i ojačao značaj Mehanizma kao međunarodnog autoriteta.
Ona je istakla spremnost Srbije da preuzme suđenje u predmetu Jojić i Radeta, na isti način na koji je ustupljen predmet Šešelj i ostali, dodavši da vođenje ovakvih postupaka od strane pravosudnih organa naše zemlje daje pune garancije da će postupak biti vođen uz puno uvažavanje Mehanizma, kao i puno poštovanje prava svedoka i optuženih.
Ministarka je predočila da se odbijanjem prevremenog ili uslovnog otpusta krše prava optuženih na ravnopravan tretman i zanemaruje pravo i praksa država u kojima osuđeni izdržavaju kazne zatvora.
Prema njenim rečima, pooštravanje uslova za prevremeni ili uslovni otpust ustanovljeni su kao rezultat nastojanja Tužilaštva, iako Tužilaštvo treba da ima krajnje ograničenu ulogu u procesu odlučivanja o ovim pitanjima.
Ista je poručila da će svi uslovi uslovnog otpusta, u pogledu kojih Srbija izdaje garancije, biti u potpunosti poštovani.
Ona je ukazala i na činjenicu da se Ministarstvo pravde više puta obraćalo predsednici Tribunala povodom uslova izdržavanja zatvorskih kazni u pojedinim državama koji su nehumani, imajući u vidu zdravstveno stanje i godine života osuđenih lica, napomenuvši da na ovakve zahteve to ministarstvo nije dobilo adekvatne odgovore.
Ministarka je skrenula pažnju Savetu bezbednosti i na praksu pravosudnih organa Hrvatske da kroz sprovođenje politike krivičnog gonjenja vrši dodatni pritisak na Srbe da se isele iz te zemlje ili da se spreči njihov povratak.
Takođe je naglasila da je selekcija u sprovođenju istraga i podizanju optužnica isključivo prema nacionalnom kriterijumu neprihvatljiva.
Ona je istakla da su u Hrvatskoj optuženi predominantno Srbi, da se sprovode suđenja u odsustvu i da politički koncept „domovinskog rata“ negira zločine prema Srbima, pri čemu je slična sitiacija i u Bosni i Hercegovini.
Ministarka je ukazala na oslobađajuće presude Ramušu Haradinaju za teške zločine na teritoriji Kosova i Metohije, Naseru Oriću za teške zločine u Podrinju, Anti Gotovini za teške zločine na teritoriji današnje Hrvatske, napomenuvši da su te presude, takođe, legat Mehanizma, kojim je osnažena politika nekažnjivosti.
Prema njenim rečima, Tribunal i Mehanizam su ostvarili politiku nekažnjivosti za zločine nad Srbima i omogućili glorifikaciju zločina nad Srbima.
Pored navedenog, ona je istakla da je u pogledu dela izveštaja koji govori o pitanjima Srebrenice i Srebreničke deklaracije, reč bila o neuspelom pokušaju da se nametne krivica i odgovornost Srba i Srbije.
Ministarka je na kraju obraćanja poručila da će Srbija nastaviti da podržava principe međunarodnog prava i da očekuje da će Mehanizam svoj budući rad uskladiti sa mandatom koji mu je dodelio Savet bezbednosti.
Izvršenje presuda Međunarodnog krivičnog tribunala na teritoriji Srbije propisano je odredbama člana 34 Zakona o saradnji Srbije i Crne Gore sa Međunardonim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991.godine (“Sl. list SRJ”, br. 18/2002 i “Sl.list SCG, br. 16/2003).
Prema navedenim odredbama:
(1) Pravosnažna presuda Međunarodnog krivičnog tribunala može se izvršiti u Srbiji i Crnoj Gori. Ministarstvo spoljnih poslova obavestiće Međunarodni krivični tribunal o spremnosti Srbije i Crne Gore da prihvati osuđenike na izdržavanje zatvorske kazne.
(2) Zatvorska kazna izvršava se prema propisima Srbije i Crne Gore.
(3) Međunarodnom krivičnom tribunalu omogućiće se nadzor nad izvršenjem kazne.
Izvor: Sajt Vlade Republike Srbije (www.srbija.gov.rs).
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.