Nezakonitost prestanka radnog odnosa za sobom povlači reintegraciju zaposlenog i/ili isplatu naknade štete u vidu izgubljene zarade kao i uplatu pripadajućih poreza i doprinosa za sporni period.
Na ovom mestu bavićemo se reintegracijom zaposlenog na koju zaposleni ima pravo kod utvrđivanja nezakonitog prestanka radnog odnosa, uz napomenu da svi naslovi obrađenih tema koji se pominju u ovom tekstu su bili ili će biti objavljeni na Pravnom portalu.
Reintegracija odnosno vraćanje zaposlenog na rad po pravnosnažnoj i izvršnoj presudi o nezakonitom prestanku radnog odnosa, isplata naknade štete i „propratne“ obaveze poslodavca u smislu zakonskih odredaba i same presude su vrlo česta pojava u praksi, međutim, bez obzira na učestalost ovakve radnje, i preciziranje odredaba zakona kojim se ista uređenje, ostalo je prostora za različito postupanje u praksi od strane poslodavaca prilikom postupanja po ovakvim presudama.
Relevantne odredbe
Pravne posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa regulisane su članom 191. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017 i 95/2018-aut.tumačenje)(u daljem tekstu: ZOR) na sledeći način:
„(1) Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog, odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio.
(2) Naknada štete iz stava 1. ovog člana utvrđuje se u visini izgubljene zarade koja u sebi sadrži pripadajući porez i doprinose u skladu sa zakonom, u koju ne ulazi naknada za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora, bonusi, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca.
(3) Naknada štete iz stava 1. ovog člana isplaćuje se zaposlenom u visini izgubljene zarade, koja je umanjena za iznos poreza i doprinosa koji se obračunavaju po osnovu zarade u skladu sa zakonom.
(4) Porez i doprinos za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio obračunava se i plaća na utvrđeni mesečni iznos izgubljene zarade iz stava 2. ovog člana.
(5) Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud će, na zahtev zaposlenog, obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada zaposlenog, u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života zaposlenog i broja izdržavanih članova porodice.
(6) Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, ali u toku postupka poslodavac dokaže da postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvažavanje svih okolnosti i interesa obe strane u sporu, nije moguć, sud će odbiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad i dosudiće mu naknadu štete u dvostrukom iznosu od iznosa utvrđenog u skladu sa stavom 5. ovog člana.
(7) Ako sud u toku postupka utvrdi da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je poslodavac postupio suprotno odredbama zakona kojima je propisan postupak za prestanak radnog odnosa, sud će odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad, a na ime naknade štete dosudiće zaposlenom iznos do šest zarada zaposlenog.
(8) Pod zaradom iz st. 5. i 7. ovog člana smatra se zarada koju je zaposleni ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome mu je prestao radni odnos.
(9) Naknada iz st. 1, 5, 6. i 7. ovog člana umanjuje se za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa.“
Nije na odmet napomenuti da je navedeni član pretrpeo značajne izmene Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 75/2014) koje su se sastojale u preciziranju navedenog člana odnosno pojedinih njegovih odredaba.
Kao što se da primetiti, ovim članom regulisane su pravne posledice nezakonitog otkaza tako što se pravi razlika između otkaza za koji se u sudskom postupku utvrdi da nije postojao zakonski osnov niti razlozi, i slučaja kada se u sudskom postupku utvrdi da su postojali osnovani razlozi za otkaz zaposlenom, ali je poslodavac prekršio proceduru.
Svakako na čitavu situaciju utiče i činjenica da li je zaposleni tužbenim zahtevom obuhvatio i reintegraciju odnosno postavio zahtev za vraćanje na rad, kao i od činjenice da li bi vraćanje na rad bilo opravdano imajući u vidu da mogu postojati činjenice odnosno okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvažavanje svih okolnosti i interesa obe strane u sporu, nije moguć.
Pored reintegracije odnosno vraćanja na rad, propisana je i isplata naknade štete i uplata pripadajućih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio, a što je detaljno obrađeno u okviru tema Naknada štete u vidu izgubljenih zarada kod nezakonitog prestanka radnog odnosa i Naknada štete umesto reintegracije zaposlenog kod nezakonitog prestanka radnog odnosa.
Pravno dejstvo presude o poništaju nezakonitog otkaza
Pravnosnažna odluka kojom je poništeno rešenje o otkazu deluje unazad (ex tunc), pa se zaposleni po takvoj odluci nalazi u radnom odnosu kod tuženog prema (prvobitno) zaključenom ugovoru o radu. Takvo povratno ili retroaktivno dejstvo presude zapravo znači da će, imajući u vidu da je utvrđeno da je rešenje o otkazu nezakonito, odnosno kao da uopšte nije ni postojalo, ugovor o radu ostati na snazi kao da spornim rešenjem nije određeno da prestaje da važi.
Način reintegracije zaposlenog
U presudi Vrhovnog kasacionog suda Rev2 168/2021 od 23. juna 2021. god., odnosno sentenci utvrđenoj na sednici Građanskog odeljenja od 7. decembra 2021. god.se između ostalog navodi da u izvršenju pravnosnažne sudske odluke poslodavac donosi odluku kojom zaposlenog vraća na rad i u obavezi je da to lice rasporedi na odgovarajuće radno mesto što može učiniti jedino aneksom ugovora o radu prema pravilima iz čl. 171. i 172. Zakona o radu, a ne zaključivanjem novog ugovora o radu.
Ako se ima u vidu dejstvo presude o ponoštaju nezakonitog otkaza, odnosno da je prvobitni ugovor o radu ostao na snazi, zaključivanjem novog ugovora o radu postojala bi dva u pravnom prometu, što naravno nije moguće.
Iako se u presudi aneks navodi kao rešenje, izvršenje pravnosnažne sudske odluke bi moglo da se formalno sprovede donošenjem bilo kog akta (rešenja, odluke, poziva zaposlenom i sl.) kojim se samo konstatuje postupanje poslodavca u skladu sa konkretnom presudom. A sam aneks bi bio opravdan u slučaju da je, zbog prestanka postojanja radnog mesta ili što je ćešće u praksi, zbog popunjenosti tog radnog mesta, neophodno rasporediti zaposlenog na drugi posao.
I Apelacioni sud u Nišu u presudi Gž1 2605/2018 od 13. novembra 2019. god konstatuje da je na strani poslodavca izbor načina na koji će zaposlenog vratiti na rad, da li upućivanjem pisanog poziva ili na neki drugi način.
Postavlja se pitanje na koje radno mesto se zaposleni može rasporediti?
Odgovarajuće radno mesto
Kad sud poništi odluku o otkazu ugovora o radu, poslodavac je dužan da zaposlenog vrati na rad i ne može se osloboditi te obaveze, isticanjem da nema odgovarajućeg radnog mesta.
Opravdano se može postaviti pitanje šta se smatra odgovarajućim radnim mestom?
U smilslu ZOR-a to bi bilo radno mesto koje odgovara stepenu i vrsti stručne spreme zaposlenog. Navedeno svakako navodi na pomisao da se zaposlenom ne može ponuditi radno mesto sa nižom stručnom spremom, a svakako ne radno mesto za čije obavljanje je neophodna druga vrsta stručne spreme od one koju zaposleni ima.
Međutim, postoji stav Apelacioniog suda u Nišu, u presudi 25 Gž1 3049/2021 od 3. avgusta 2021. god. da se zaposlenom ukoliko u navedenom smislu nema odgovarajućeg radnog mesta, može ponuditi bilo koje radno mesto, dakle i radno mesto na kome se poslovi obavljaju sa nižim stepenom stručne spreme u odnosu na onaj koji zaposleni poseduje.
Sud nema pravo da se meša u raspoređivanje zaposlenog na odgovarajući posao imajući u vidu da to spada u pitanje unutrašnje organizacije poslodavca.
Za pitanje raspoređivanja na odgovarajuće radno mesto, od značaja je i presuda Apelacionog suda u Beogradu br. Gž1 99/2019 od 13. februara 2019. god. u kojoj sud konstatuje da se radi o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka ako sud obaveže poslodavca da zaposlenog rasporedi na poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi i radnoj sposobnosti, jer se radi o odlučivanju o zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost, s obzirom da raspoređivanje zaposlenih u skladu sa vrstom i stepenom stručne spreme i radnim sposobnostima, spada isključivo u domen poslodavca, o kome on odlučuje u zavisnosti od potrebe procesa i organizacije rada.
Za ovo pitanje od značaja je pomenuti i odluku Ustavnog suda broj Už-980/2016 u kojoj se između ostalog navodi da sud tuženom poslodavcu može naložiti samo vraćanje zaposlenog na rad, dok raspoređivanje zaposlenog na odgovarajuće poslove spada u domen autonomne regulative poslodavca i može biti predmet ugovora o radu ili njegovog aneksa.
Isplata naknade štete umesto vraćanja na rad
Imajući u vidu odredbe čl. 191. ZOR postoje tri situacije kada se u smislu navedenog člana zaposleni neće vratiti na rad i pored nezakonitosti prestanka radnog odnosa: u prva dva slučaja radni odnos je prestao bez pravnog osnova: kada zaposleni ne istakne takav zahtev u smislu stava 5 navedenog člana i ako u toku postupka u poslodavac dokaže da postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvažavanje svih okolnosti i interesa obe strane u sporu, nije moguć; a u trećem slučaju postojao je osnov za prestanak radnog odnosa, ali je poslodavac postupio suprotno odredbama zakona kojima je propisan postupak za prestanak radnog odnosa. Ova tema je detaljno obrađena u tekstu Naknada štete umesto reintegracije zaposlenog kod nezakonitog prestanka radnog odnosa.
Vraćanje na rad kod poslodavca nad kojim je otvoren stečaj
Postavlja se pitanje opravdanosti zahteva zaposlenog za vraćanje na rad u situaciji kada je u toku postupka nad poslodavcem otvoren stečaj, s obzirom da je članom 77. Zakona o stečaju (“Sl. glasnik RS”, broj 104/2009, 99/2011-dr.zakon, 71/2012-OUS, 83/2014, 113/2017, 44/2018 i 95/2018) propisano da je otvaranje stečajnog postupka razlog za otkaz ugovora o radu, nameće se zaključak da više ne postoje uslovi za vraćanje zaposlenog na poslove koje je obavljao do prestanka radnog odnosa.
Međutim Vrhovni kasacioni sud je drugačijeg gledišta:“otvaranjem stečajnog postupka otkaz ugovora o radu ne nastupa po sili zakona, već otvaranje stečajnog postupka samo predstavlja razlog za otkaz ugovora o radu koji je stečajni dužnik zaključio sa zapooslenim. O tome odluku donosi stečajni upravnik u zavisnosti od potrebe broja lica radi okončanja započetih poslova.“ (Sentenca iz presude Vrhovnog kasacionog suda Prev 112/2020 od 18. juna 2020. god., usvojena na sednici Građanskog odeljenja od 16. marta 2021. god.)
Zastarelost
Prema pravilima iz člana 195 ZOR protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava zaposleni može da pokrene spor pred nadležnim sudom u roku od 60 dana od dana dostavljanja rešenja odnosno saznanja za povredu prava. Ovaj subjektivni rok je imperativnog karaktera i njegovim protekom zaposleni je prekludiran u ostvarivanju svojih prava.
Imajući u vidu navedeno zaposleni ima pravo u navedenom roku da podnese tužbu za poništaj nezakonitog otkaza ugovora o radu, a rok se računa od dana dostavljanja rešenja zaposlenom.
Zahtev za reintegraciju zaposlenog zavisi od utvrđene nezakonitosti prestanka radnog odnosa, pa ukoliko je zahtev za poništaj osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu neblagovremen, to je neosnovan i zahtev za reintegraciju zaposlenog. (Iz presude Apelacionog suda u Beogradu br. Gž1 2291/2018 od 13. marta 2019. god.)
Umesto zaključka
Na ovom mestu potrudili smo se da definisanjem najčešćih problema u praksi u vezi reintegracije zaposlenog, uz priloženu sudsku praksu i stavove sudova, nađemo odgovore na sve nejasnoće a na korist svim stranama koje bi u ovakvim okolnostima mogle imati svoj interes, dakle poslodavaca, zaposlenih kao i advokata.
Skrećemo pažnju ova tema je u celosti obrađena pored ovog teksta i tekstovima Naknada štete u vidu izgubljenih zarada kod nezakonitog prestanka radnog odnosa i Naknada štete umesto reintegracije zaposlenog kod nezakonitog prestanka radnog odnosa, koje možete pročitati na našem Pravnom portalu.
NAPOMENA: Ovaj tekst predstavlja deo komentara Sporna pitanja i stavovi sudske prakse kod nezakonitog prestanka radnog odnosa objavljenog u čaospisu „Advokatska kancelarija“, br. 93, maj 2022.
Izvod: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com
