Komisija za zaštitu konkurencije, pokrenula je postupak protiv društava DExxx Sxxx xxx, Mxxxxx , UNxxxx i Dxxxx, i izvršila nenajavljeni uviđaj u njihovim prostorijama, a nenajavljni uviđaj je istovremeno izvršen i u poslovnim prostorijama društva Cenoteka, kao trećeg lica. Postupak je pokrenut zbog osnovane pretpostavke Komisije da su pomenuti trgovinski lanci izvršili povredu konkurencije zaključenjem restriktivnog sporazuma iz člana 10. Zakonu o zaštitu konkurencije(“Sl. glasnik RS”, broj 51/2009 i 95/2013), koji glasi:
“Pojam i zabrana restriktivnog sporazuma
Član 10.
Restriktivni sporazumi su sporazumi između učesnika na tržištu koji imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje, konkurencije na teritoriji Republike Srbije.
Restriktivni sporazumi mogu biti ugovori, pojedine odredbe ugovora, izričiti ili prećutni dogovori, usaglašene prakse, kao i odluke oblika udruživanja učesnika na tržištu, a kojima se naročito:
1) neposredno ili posredno utvrđuju kupovne ili prodajne cene ili drugi uslovi trgovine;
2) ograničava i kontroliše proizvodnja, tržište, tehnički razvoj ili investicije;
3) primenjuju nejednaki uslovi poslovanja na iste poslove u odnosu na različite učesnike na tržištu, čime se učesnici na tržištu dovode u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurente;
4) uslovljava zaključivanje ugovora ili sporazuma prihvatanjem dodatnih obaveza koje s obzirom na svoju prirodu i trgovačke običaje i praksu nisu u vezi sa predmetom sporazuma;
5) dele tržišta ili izvori nabavki.
Restriktivni sporazumi zabranjeni su i ništavi, osim u slučajevima izuzeća od zabrane u skladu sa ovim zakonom.”
Naime, Komisija sprovodi Sektorsku analizu stanja i uslova konkurencije na tržištima određenih prehrambenih proizvoda na teritoriji Republike Srbije u periodu od 2018. do 2022. godine. Kako su pojedini nalazi uslovili potrebu za daljom i detaljnijom analizom, Komisija je ispitivala uslove konkurencije na tržištu maloprodaje za veći broj prehrambenih proizvoda.
Detaljnija analiza je izvršena praćenjem odabranih proizvoda kod maloprodavaca protiv kojih je pokrenut postupak, a koji, prema javno dostupnim podacima iz finansijskih izveštaja koje objavljuje Agencija za privredne registre Republike Srbije, ukupno čine preko 50% tržišta maloprodaje na teritoriji Republike Srbije.
Tako je Komisija, tokom više meseci praćenja kretanje cena za 35 izabranih proizvoda, konstatovala da su u maloprodajnim lancima za posmatrane proizvode cene identične.
Nakon toga Komisija je za 45 proizvoda tokom avgusta 2024. godine upoređivala cene kod stranaka u postupku, uz dodatak još jednog maloprodavca.
Na osnovu svih sporvedenih analiza Komisija je izvela sledeće zaključke:
• tržište maloprodaje u Srbiji je ostvarilo je vrednosni rast u periodu od aprila 2023. do marta 2024. godine uz istovremeni količinski blagi pad;
• u periodu od aprila 2023. do marta 2024. godine porast cena u maloprodaji je bio skoro duplo veći od inflatornih pritisaka;
• u periodu od 2016. godine do 2023. godine konstatovan je značajan rast prihoda i bruto marži, odnosno profitabilnosti posmatranih učesnika na tržištu, što potvrđuju i podaci o njihovoj poslovnoj dobiti;
• u periodu višemesečnog praćenja (april – septembar 2024. godine) redovne cene osam proizvoda (mleko, jogurt, ulje, brašno, šećer, jaja, kafa i banane) kod svih posmatranih maloprodavaca su bile iste ili slične, uz različite uslove nabavke;
• vrednost potrošačke korpe koja sadrži 45 odabranih proizvoda se neznatno razlikuje između stranaka u postupku, dok je znatno niža u maloprodajnom objektu koji ima najnepovoljnije komercijalne uslove nabavke.
Komisija je na osnovu svega utvrđenog osnovano pretpostavila da su pokazatelji konstatovani na tržištu maloprodaje rezultat odsustva međusobnog konkurentskog pritiska posmatranih maloprodavaca, odnosno da su navedena društva zaključila restriktivni sporazum iz člana 10. Zakona. Izneto je utvrđeno naročito na osnovu toga što je kod posmatranih proizvoda jedini oblik cenovna konkurencija, koja u uslovima istih redovnih, pa i istih akcijskih cena izostaje u potpunosti.
Komisija koristi priliku da ukaže na to da u svom radu, naročito za dokazivanje tajnih, zabranjenih sporazuma, ima na raspolaganju različite mehanizme, a za koje je neophodan i određeni stepen poverljivosti. Iz tog razloga nije u mogućnosti da javno saopštava svoje eventualne namere za postupanje u konkretnim slučajevima, kako ne bi došlo do kompromitovanja postupka. Iz istog razloga ni ne komentariše nastupe u medijima niti objave pojedinaca ili organizacija, bilo tačne bilo netačne, kako ne bi bio poslat „signal“ učesnicima na tržištu i ugrožen postupak pred Komisijom.
Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu biti od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja u navedenom postupku, da iste dostave Komisiji za zaštitu konkurencije.
Izvor: sajt Komisije za zaštitu konkurencije (www.kzk.gov.rs)
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
