Relevantni propisi
Zakon o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017 i 95/2018-aut.tumačenje) u čl. 120. predviđa pravo na solidarnu pomoć kao mogućnost, koja se bliže uređuje opštim aktom ili ugovorom o radu.
Kada su u pitanju zaposleni u predškolskim ustanovama, pravo na solidarnu pomoć bliže je regulisano članovima 45. i 46. Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 97/2020).
U skladu sa čl. 45. PKU zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć, za slučaj:
- duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice ili teže povrede zaposlenog;
- nabavke medicinsko-tehničkih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice;
- zdravstvene rehabilitacije zaposlenog;
- nastanka teže invalidnosti zaposlenog;
- nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice;
- pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom za slučaj smrti člana uže porodice;
- rođenja ili usvojenja deteta zaposlenog – u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike;
- štete nastale usled elementarnih nepogoda ili nesrećnim slučajem (požar, poplava, bujica, zemljotres, klizišta i sl.), u porodičnom domaćinstvu u kome živi zaposleni, ukoliko šteta nije nadoknađena iz odgovarajućeg osiguranja – u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
Duža ili teža bolest, odnosno teža povreda postoji ako je zaposleni zbog sprečenosti za rad usled bolesti, odnosno povrede, bio odsutan sa rada najmanje 30 dana neprekidno.
Članovima uže porodice u smislu ovog člana, smatraju se bračni ili vanbračni partner, deca, roditelji, usvojilac i usvojenik zaposlenog.
Solidarna pomoć u toku godine, u slučajevima utvrđenim u stavu 1. tač. 1)-5) ovog člana priznaje se na osnovu uredne dokumentacije, u skladu sa finansijskim mogućnostima i sredstvima obezbeđenim finansijskim planom kod poslodavca, a najviše do visine dva neoporeziva iznosa u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana.
Solidarna pomoć u slučaju utvrđenom u stavu 1. tačka 6) ovog člana priznaje se porodici i ostvaruje se, po zahtevu člana porodice koji se podnosi u roku od 90 dana od dana kada je nastupio osnov za isplatu solidarne pomoći, najviše do visine neoporezivog iznosa u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana, u skladu sa finansijskim mogućnostima i sredstvima obezbeđenim finansijskim planom kod poslodavca.
Porodicu u smislu stava 1. tačka 6) ovog člana čine bračni i vanbračni partner, deca, roditelji, usvojilac i usvojenik zaposlenog.
U slučaju da su oba roditelja zaposlena u predškolskoj ustanovi, pravo na solidarnu pomoć po osnovu rođenja ili usvojenja deteta, ostvaruje majka deteta.
U slučaju da je više članova uže porodice zaposleno u predškolskoj ustanovi, pravo na solidarnu pomoć za člana uže porodice ( zbog duže i teške bolesti, nabavke medicinsko-tehničkih pomagala i aparata za rehabilitaciju , nabavke lekova i štete nastale usled elementarnih nepogoda ili nesrećnim slučajem) ostvaruje jedan zaposleni.
Zaposleni može da ostvari pravo na solidarnu pomoć, ukoliko pravo na medicinsko-tehnička pomagala, aparate za rehabilitaciju, lekove i dr. nije ostvareno u skladu sa drugim propisima iz oblasti obaveznog socijalnog osiguranja, boračko-invalidske zaštite i drugim propisima.
U skladu sa čl. 46. PKU Poslodavac može da, u skladu sa merilima propisanim svojim opštim aktom, isplati solidarnu pomoć zaposlenom radi ublažavanja nepovoljnog materijalnog i socijalnog položaja zaposlenog, pod uslovom da za to ima obezbeđena finansijska sredstva. Solidarna pomoć po ovom osnovu isplaćuje se na godišnjem nivou do visine prosečne neto zarade za Republiku Srbiju prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog organa nadležnog za poslove statistike koji je prethodio danu isplate, bez poreza i doprinosa.
Stav Komisije za tumačenje PKU u vezi solidarne pomoći
Na ovom mestu nije na odmet pomenuti stav Komisije za tumačenje PKU za zaposlene u ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave od 17. februara 2021. god. u vezi ostvarivanja prava na solidarnu pomoć u kom se navodi sledeće:
„Članom 45. stav 1. tačka 1) PKU predviđeno je da zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć, za slučaj duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice ili teže povrede zaposlenog.
Odredbom stava 2. navedenog člana PKU predviđeno je da duža ili teža bolest, odnosno teža povreda u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana postoji ako je zaposleni zbog sprečenosti za rad usled bolesti, odnosno povrede, bio odsutan sa rada najmanje 30 dana neprekidno.
Komisija je zauzela stav da ostvarivanje prava na solidarnu pomoć treba posmatrati odvojeno od naknade plate i to da li je zaposleni ostvarivao pravo na naknadu plate u skladu sa članom 41. PKU nije od uticaja pri odlučivanju o ostvarivanju prava zaposlenog na solidarnu pomoć.
Za ostvarivanje prava na solidarnu pomoć u slučaju duže ili teže bolesti ili teže povrede zaposlenog treba imati u vidu da duža ili teža bolest zaposlenog postoji ukoliko je zaposleni zbog sprečenosti za rad usled bolesti bio odsutan sa rada najmanje 30 dana neprekidno.
Pravo na solidarnu pomoć u slučaji duže ili teže bolesti člana uže porodice zaposlenog priznaje se na osnovu uredne odgovarajuće medicinske dokumentacije, iz koje proizlazi da zdravstveno stanje, odnosno bolest člana uže porodice zaposlenog ima kvalifikaciju duže ili teže bolesti ili predstavlja dužu, odnosno težu bolest za to lice. Solidarna pomoć se priznaje na osnovu uredne dokumentacije, u skladu sa finansijskim mogućnostima i sredstvima obezbeđenim finansijskim planom kod poslodavca, a najviše do visine dva neoporeziva iznosa u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Bolovanje zaposlenog duže od 30 dana ne smatra se dužom ili težom bolešću člana uže porodice u skladu sa navedenim članom.“
Dakle, u navedenom stavu Komisije se izdvajaju tri zaključka:
1. da naknada plate ostvarena u skladu sa čl. 41 PKU nema uticaj na ostvarivanje prava na solidarnu pomoć
2. da je za dokazivanje duže ili teže bolesti člana uže porodice neophodno priložiti uredne odgovarajuću medicinsku dokumentaciju, iz koje proizlazi da zdravstveno stanje, odnosno bolest člana uže porodice zaposlenog ima kvalifikaciju duže ili teže bolesti ili predstavlja dužu, odnosno težu bolest za to lice
3. da bolovanje zaposlenog duže od 30 dana ne smatra se dužom ili težom bolešću člana uže porodice.
Kakav je poreski tretman solidarne pomoći?
Kada je u pitanju poreski tretman solidarne pomoći, Ministarstvo finansija u mišljenju br. 430-00-309/2019-04 od 21. juna 2019. god daje odgovor na navedeno pitanje. U mišljenju se navodi sledeće:
„Prema članu 13. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“, br. 24/01,…118/2021, u daljem tekstu: Zakon), pod zaradom u smislu tog zakona smatra se zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisana zakonom kojim se uređuju radni odnosi i druga primanja zaposlenog.
Zaradom, u smislu ovog zakona, smatraju se i primanja u obliku bonova, hartija od vrednosti, osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije, novčanih potvrda, robe, kao i primanja ostvarena činjenjem ili pružanjem pogodnosti, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem (član 14. stav 1. Zakona).
Odredbom člana 18. stav 1. tačka 7) Zakona propisano je poresko oslobođenje za primanja zaposlenog po osnovu solidarne pomoći za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice − do 39.137 dinara (navedeni neoporezivi iznos je u primeni od 1. februara 2019. godine).*
Ostvarivanje prava na solidarnu pomoć bliže je uređeno Pravilnikom o ostvarivanju prava na poreska izuzimanja za primanja po osnovu pomoći zbog uništenja ili oštećena imovine, organizovane socijalne i humanitarne pomoći, stipendija i kredita učenika i studenata, hranarina sportista amatera i prava na poresko oslobođenje za primanja po osnovu solidarne pomoći za slučaj bolesti („Službeni glasnik RS”, br. 31/01 i 5/05, u daljem tekstu: Pravilnik).
Prema odredbama člana 10. Pravilnika, poresko oslobođenje za primanja po osnovu solidarne pomoći za slučaj bolesti, koju isplaćuje poslodavac za zaposlenog ili člana njegove porodice, može se ostvariti:
1) za slučaj bolesti − ako na osnovu medicinske dokumentacije, izdate od strane referentne zdravstvene ustanove, odnosno lekarske komisije ili od izabranog lekara i lekara odgovarajuće specijalnosti, koju je dužan da podnese zaposleni za sebe ili za člana njegove porodice, nesporno proizlazi:
(1) da se radi o bolesti koja iziskuje veće troškove u postupku dijagnosticiranja (snimanje skenerom, magnetna rezonanca, lekarski pregledi i dr.), odnosno veće troškove lečenja (operativni zahvati, lekovi i dr.) ili saniranja, odnosno održavanja zdravstvenog stanja i radne sposobnosti (ortopedska i druga pomagala i dr.);
(2) da je u postupku izlečenja, odnosno saniranja bolesti (postoperativni period kod ortopedskih, srčanih i drugih operacija, saniranje drugih zdravstvenih oboljenja, invalidnost i dr.) neophodna medicinska rehabilitacija u ambulantno- polikliničkoj ili stacionarnoj ustanovi, koja se ne može obezbediti, odnosno finansirati iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja;
2) za slučaj zdravstvene rehabilitacije – upućivanjem zaposlenih, izloženih posebnim zdravstvenim rizicima na radu, hronično premorenih i fizički iscrpljenih, na zdravstveno- preventivni odmor i na ranu rehabilitaciju, u cilju zaštite zdravlja i sprečavanja profesionalnih oboljenja, u skladu sa propisima koji uređuju zdravstvenu zaštitu i zaštitu na radu;
3) za slučaj invalidnosti − ako invalidnost (gubitak ili trajno smanjenje sposobnosti za rad), koja je utvrđena od strane nadležnog organa rešenjem o invalidnosti, zahteva povećane troškove u funkciji održavanja zdravstvenih, profesionalnih i radnih sposobnosti.
Članom 11. stav 1. Pravilnika propisano je da se isplata solidarne pomoći za slučaj bolesti, uz propisano poresko oslobođenje, može vršiti ako je osnov za davanje takve pomoći sadržan u kolektivnom ugovoru, odnosno drugom opštem aktu poslodavca i ako je o davanju pomoći doneta odluka nadležnog organa poslodavca.
Odredbom člana 13. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 − dr. zakon, 112/15, 113/17 i 95/18, u daljem tekstu: Zakon o doprinosima) propisano je da osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce je zarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa.
Odredbom člana 105. stav 1. Zakona o radu propisano je da se zarada iz člana 104. stav 1. tog zakona sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Pod zaradom smatra se zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade (stav 2. tog člana Zakona o radu). Pod zaradom se smatraju sva primanja iz radnog odnosa, osim primanja iz člana 14, člana 42. stav 3. tač. 4) i 5), člana 118. tač. 1) do 4), člana 119, člana 120. tačka 1) i člana 158. ovog zakona (stav 3. člana 105. Zakona o radu),
Saglasno članu 120. tačka 1) Zakona o radu, opštim aktom odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć.
Saglasno navedenom, ne plaća se porez na dohodak građana na zarade na primanja zaposlenih po osnovu solidarne pomoći samo za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice, ukoliko su ispunjeni uslovi iz člana 18. stav 1. tačka 7) Zakona i čl. 10. i 11. Pravilnika. S tim u vezi, u slučaju kada poslodavac vrši davanje zaposlenom koje se opštim aktom kod poslodavca karakteriše kao solidarna pomoć, u konkretnom slučaju solidarna pomoć radi ublažavanja nepovoljnog materijalnog položaja zaposlenih u javnom preduzeću, takvo primanje zaposlenog u celosti ima karakter zarade i predmet je oporezivanja porezom na dohodak građana na zaradu.
Pored toga, kako je odredbom člana 13. stav 1. Zakona o doprinosima propisano da je osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce zarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa, kao i da se prema Zakonu o radu (član 105. stav 3. tog zakona) pod zaradom smatraju sva primanja iz radnog odnosa, osim, pored ostalog, solidarne pomoći kao drugog primanja iz člana 120. tačka 1) tog zakona, smatramo da u slučaju kada poslodavac vrši davanje zaposlenom koje po svojoj suštini odgovara pojmu solidarne pomoći saglasno propisima kojima se uređuju radni odnosi, ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na primanje po osnovu solidarne pomoći.“
Kako se ostvaruje pravo na isplatu solidarne pomoći?
Pravo na isplatu solidarne pomoći, kako je i navedeno gore pomenutim članom, ostvaruje se na zahtev zaposlenog ili člana porodice zaposlenog u zavisnosti od osnova ostvarivanja ovog prava.
Na osnovu zahteva, proverom ostvarenosti osnova (npr. uvidom u odgovarajuću dokumentaciju) poslodavac donosi rešenje o isplati solidarne pomoći.
U skladu sa čl. 6. stav 1 PKU o pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih odlučuje poslodavac ili zaposleni na koga je direktor pismenim putem preneo ovlašćenja, u skladu sa zakonom.
U skladu sa čl. 62. PKU o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa zaposlenih odlučuje direktor ili zaposleni koga on ovlasti. Ovo ovlašćenje se daje u pismenom obliku.
Poslodavac ili drugo ovlašćeno lice, rešenjem odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u skladu sa zakonom. Rešenje mora da sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.
Članom 168. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja regulisana je pravna zaštita zaposlenih, pa tako:
„Na rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposleni ima pravo na žalbu organu upravljanja, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja direktora.
Organ upravljanja dužan je da odluči po žalbi u roku od 15 dana od dana dostavljanja žalbe.
Organ upravljanja rešenjem će odbaciti žalbu, ukoliko je neblagovremena, nedopuštena ili izjavljena od strane neovlašćenog lica.
Organ upravljanja će rešenjem odbiti žalbu kada utvrdi da je postupak donošenja rešenja pravilno sproveden i da je rešenje na zakonu zasnovano, a žalba neosnovana.
Ako organ upravljanja utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka ili da je izreka pobijanog rešenja nejasna ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, rešenjem će poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet direktoru na ponovni postupak.
Protiv novog rešenja direktora zaposleni ima pravo na žalbu.
Ako organ upravljanja ne odluči po žalbi ili ako zaposleni nije zadovoljan drugostepenom odlukom, može se obratiti nadležnom sudu u roku od 30 dana od dana isteka roka za donošenje rešenja, odnosno od dana dostavljanja rešenja.
U radnom sporu zaposleni koji pobija konačno rešenje, tužbom mora obuhvatiti i prvostepeno i drugostepeno rešenje.“
Umesto zaključka
Na ovaj način približili smo pitanje prava na solidarnu pomoć, kako predškolskim ustanovama kao poslodavcima, tako i zaposlenima na koje se ovo pravo odnosi, a sve u cilju boljeg razumevanja navedenog prava i što ispravnijeg postupanja u postupku njegovog ostvarivanja. Ovim navedena tema nikako nije iscrpljena, već se ostavlja prostora za dalju razradu pojedinačnih spornih situacija koje nastaju u praksi. Navedeno će biti predmet nekog novog komentara uzimajući u obzir novonastale sporne situacije kao i dostupnu sudsku praksu, službena mišljenja nadležnih ministarstava i stavova Komisije za tumačenje PKU.
*U trenutku objave teksta neoporezivi iznos u skladu sa čl. 18 stav 1 tač 7) Zakona o porezu na dohodak građana iznosi 40.399 dinara. Poslednje usklađivanje iznosa iz ovog člana izvršeno je Usklađenim dinarskim neoporezivim iznosima poreza na dohodak građana iz člana 9. stav 1. tač. 9), 12), 13), 29), 30) i 31), člana 18. stav 1. tač. 1), 2), 5), 7), 8), 9) i 9a), člana 21a stav 2, člana 83. stav 4. tačka 1) i člana 85. stav 1. tačka 11) Zakona o porezu na dohodak građana godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2020. godini („Sl. glasnik RS“, br. 6/21). Prikazani iznosi primenjuju se od 1. februara 2021. god.
