Zakon o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/2019), koji je u primeni od 1. jula 2020. godine, doneo je novine i kod podnošenja ponude od strane grupe ponuđača, odnosno zajedničke ponude i mogućnosti korišćenja kapaciteta drugih subjekata koji nisu učesnici u postupku javne nabavke.
U ovom tekstu nećemo se baviti svim aspektima zajedničke ponude ili korišćenja kapaciteta drugih subjekata, već samo onim koji su se u dosadašnjoj praksi pokazali kao najsporniji, a to su: potpisivanje ugovora od strane grupe ponuđača kada je njihova ponuda izabrana; način podnošenja zahteva za zaštitu prava ponuđača od strane grupe; i zakup opreme, mašina i sl. za izvršenje ugovora kao način korišćenja kapaciteta drugog subjekta.
Prethodno ćemo navesti odredbe relevantne za ovaj tekst, odnosno gore navedena sporna pitanja.
1. Relevantne odredbe
Članom 2. Zakona o javnim nabavkama uređeno je značenje određenih pojmova:
– privredni subjekt je svako lice ili grupa lica, koje na tržištu nudi dobra, usluge ili radove;
– ponuđač je privredni subjekt koji je podneo ponudu.
Članom 130. koji uređuje korišćenje kapaciteta drugih subjekata propisano je:
„Privredni subjekti mogu da dokazuju kriterijume za kvalitativni izbor iz čl. 116. i 117. ovog zakona koristeći kapacitete članova grupe privrednih subjekta ili koristeći kapacitete drugih subjekata na način propisan ovim članom.
Svi članovi grupe privrednih subjekata u grupi solidarno su odgovorni za izvršenje ugovora o javnoj nabavci.
Privredni subjekt može u postupku javne nabavke, radi dokazivanja kriterijuma za kvalitativni izbor iz člana 117. ovog zakona da koristi kapacitete drugih subjekata, bez obzira na pravnu prirodu njihovog međusobnog odnosa, na način propisan ovim članom.
Ako privredni subjekt koristi kapacitete drugih subjekata, mora naručiocu da dokaže da će imati na raspolaganju potrebne resurse za izvršenje ugovora, prihvatanjem obaveze drugih subjekata da će te resurse staviti na raspolaganje privrednom subjektu.
U pogledu dokazivanja kriterijuma za kvalitativni izbor koji se odnose na obrazovne i stručne kvalifikacije iz člana 124. stav 1. tačka 5) ovog zakona ili na relevantno stručno iskustvo iz člana 124. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona, privredni subjekt u postupku javne nabavke može da koristi kapacitete drugih subjekata, ako će ti subjekti u svojstvu podizvođača da izvode radove ili pružaju usluge za koje se taj kapacitet traži, a privredni subjekt je dužan da u skladu sa čl. 118-125. ovog zakona, dokaže da ti subjekti ispunjavaju relevantne kriterijume za izbor privrednog subjekta i da li postoje osnovi za njihovo isključenje.
U slučaju ugovora o javnoj nabavci radova, ugovora o javnoj nabavci usluga ili ugovora o javnoj nabavci dobara koji uključuje poslove montaže ili instalacije, naručilac može da zahteva da određene ključne zadatke, odnosno poslove obavlja direktno sam ponuđač ili član grupe ponuđača.“
Članom 135. stav 4. je propisano da ponudu može da podnese grupa ponuđača kao zajedničku ponudu.
Bitno je napraviti razliku kada ponudu podnosi grupa ponuđača i kada ponuđač koristi kapacitete drugih subjekata.
U izdanju „Zakon o javnim nabavkama (“Sl. glasnik RS”, br. 91/2019) sa komentarima novina za praktičnu svakodnevnu primenu (Profi Sistem Com 2020.)“, autor Stevan Radunović komentarišući novine, između ostalog, i u vezi sa grupom ponuđača, navodi: „…U delu načina dokazivanja, značajna su pravila koja se odnose na korišćenje kapaciteta drugih subjekata. Ovde razlikujemo dve situacije. Prva – u slučaju postojanja grupe privrednih subjekata (grupa ponuđača) i kada se za dokazivanje kriterijuma za kvalitativni izbor koriste kapaciteti članova grupe. Ovo odgovara zajedničkom dokazivanju dodatnih uslova članova grupe ponuđača iz ZJN/2012. Međutim, za razliku od ove situacije koja je i do sada bila poznata, sada se radi dokazivanja ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor mogu koristiti i kapaciteti drugih subjekata, koji nisu u grupi privrednih subjekata (grupi ponuđača). Ovde je potrebno da ponuđač naručiocu dokaže da će imati na raspolaganju potrebne resurse za izvršenje ugovora, odnosno da je taj drugi subjekt prihvatio obaveze da će te resurse staviti na raspolaganje ponuđaču. Ovo npr. može biti situacija kada neko privredno društvo iz Srbije, koje je deo šire globalne poslovne mreže, dokazuje ispunjenost kriterijuma za kvalitativni izbor putem korišćenja kapaciteta i resursa matične firme iz inostranstva, koja formalno nije deo grupe ponuđača – ne radi se o zajedničkoj ponudi, ali je prihvatilo da stavi svoje resurse i kapacitete na raspolaganje radi izvršenja ugovora o javnoj nabavci.“
Kada je u pitanju podnošenje zahteva za zaštitu prava od strane grupe ponuđača, članom 211. stav 1. propisano je da zahtev za zaštitu prava može da podnese privredni subjekt, kandidat, odnosno ponuđač koji je imao ili ima interes za dodelu određenog ugovora, odnosno okvirnog sporazuma i koji ukazuje da je zbog postupanja naručioca protivno odredbama ovog zakona oštećen ili bi mogla da nastane šteta usled dodele ugovora, odnosno okvirnog sporazuma protivno odredbama ovog zakona (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).
Članom 217. koji uređuje sadržinu zahteva za zaštitu prava propisano je:
„Zahtev za zaštitu prava sadrži:
1) naziv i adresu podnosioca zahteva i lice za kontakt;
2) naziv i adresu naručioca;
3) podatke o javnoj nabavci koja je predmet zahteva, odnosno o odluci naručioca;
4) činjenice i dokaze o povredama propisa iz člana 204. stav 1. ovog zakona;
5) potpis podnosioca.
Ukoliko podnosilac zahteva radnje u postupku preduzima preko punomoćnika, uz zahtev za zaštitu prava dostavlja ovlašćenje za zastupanje u postupku zaštite prava.
Podnosilac zahteva koji ima boravište ili prebivalište, odnosno sedište u inostranstvu dužan je da u zahtevu za zaštitu prava imenuje punomoćnika za primanje pismena u Republici Srbiji, uz navođenje svih podataka potrebnih za komunikaciju sa označenim licem.
Prilikom podnošenja zahteva za zaštitu prava naručiocu podnosilac zahteva je dužan da dostavi dokaz o uplati takse iz člana 225. ovog zakona.
Dokaz iz stava 4. ovog člana je svaki dokument iz koga može da se utvrdi da je transakcija izvršena na odgovarajući iznos iz člana 225. ovog zakona i da se odnosi na predmetni zahtev za zaštitu prava.“
2. Potpisivanje ugovora od strane grupe ponuđača
Kako je članom 130. stav 2. Zakona o javnim nabavkama propisano da su svi članovi grupe privrednih subjekata u grupi solidarno odgovorni za izvršenje ugovora o javnoj nabavci, ponuđači koji podnesu zajedničku ponudu odgovaraju neograničeno solidarno prema naručiocu.
Ako je u postupku javne nabavke kao najpovoljnija izabrana ponuda, koju je zajednički podnela grupa ponuđača, ugovor o javnoj nabavci potpisuju:
1. svi članovi grupe koja je podnela zajedničku ponudu, ili
2. jedan član grupe ukoliko je od strane ostalih članova ovlašćen da u ime grupe istupa prema naručiocu.
Ovo zapravo znači da kada je u pitanju grupa ponuđača, koja je podnela zajedničku ponudu, nijedan od članova ne može samostalno u svoje ime da zaključi ugovor o javnoj nabavci.
Ovakav stav je zauzela i Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u rešenju br. 4-00-1072/2020 od 4. februara 2021. godine.
3. Aktivna legitimacija za podnošenje zahteva za zaštitu prava
Iz prethodno navedenog proizlazi da ponuđači koji su u javnoj nabavci učestvovali kroz podnošenje zajedničke ponude, pojedinačno nemaju, u smislu člana 211. stav 1. Zakona o javnim nabavkama, aktivnu legitimaciju za podnošenje zahteva za zaštitu prava.
Ipak, kada grupa ponuđača koja je podnela zajedničku ponudu radi učešća u javnoj nabavci smatra da je oštećena postupanjem naručioca u toku sprovođenja javne nabavke, podnošenje zahteva za zaštitu prava je moguće na više načina:
1. da zahtev za zaštitu prava bude podnet zajednički od strane svih članova grupe ponuđača koja je podnela zajedničku ponudu, kada su svi dužni da se potpišu kao podnosioci zahteva, u skladu sa odredbom člana 217. stav 1. tačka 5) ZJN, ili
2. da zahtev za zaštitu prava podnese jedan od članova grupe ponuđača koji ga, shodno odredbi člana 217. stav 1. tačka 5) ZJN, potpisuje kao podnosilac, s tim da u tom slučaju mora biti priloženo pisano ovlašćenje ostalih članova da i u njihovo ime istupa sam ili preko punomoćnika advokata u iniciranom postupku zaštite prava kao ovlašćeni predstavnik, ili
3. da svi članovi grupe ponuđača pisanim punomoćjem ovlaste punomoćnika iz reda advokata da u njihovo ime i za njihov račun podnese zahtev za zaštitu prava.
U navedenom rešenju, br. 4-00-1072/2020 od 4. februara 2021. godine Republička komisija za zaštitu prava zauzima ovakav stav.
4. Zakup kao način korišćenja kapaciteta drugog subjekta
Članom 130. stav 1, kao što smo već naveli, propisano je da privredni subjekti mogu da dokazuju kriterijume za kvalitativni izbor iz čl. 116. i 117. ovog zakona koristeći kapacitete članova grupe privrednih subjekta ili koristeći kapacitete drugih subjekata na način propisan ovim članom.
Kao sporno pojavilo se pitanje da li je ponuđač u obavezi da za privrednog subjekta koji je zakupodavac opreme, mašina i sl. kojom ponuđač raspolaže, dostavi izjavu o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor.
U ovom delu, navešćemo odredbe još nekih relevantnih članova ZJN.
Članom 119. stav 1. ZJN propisano je da je naručilac dužan da pre donošenja odluke u postupku javne nabavke zahteva od ponuđača koji je dostavio ekonomski najpovoljniju ponudu da u primerenom roku, ne kraćem od pet radnih dana, dostavi dokaze o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta u neoverenim kopijama, a članom 120. stav 1. da je naručilac u dokumentaciji o nabavci navodi potvrde, dokumenta, izjave i druge dokaze kojima privredni subjekt dokazuje da ispunjava kriterijume za kvalitativni izbor privrednog subjekta, dok je stavom 3. navedenog člana propisano da privredni subjekt, u skladu sa odredbama ovog zakona, može da koristi kapacitete drugih privrednih subjekata i naručiocu može na bilo koji način da dokaže da raspolaže potrebnim resursima.
Članom 124. stav 1. tačka 10) određeno je da se tehnički i stručni kapacitet dokazuje dostavljanjem jednog ili više dokaza, i to: izjave o alatima, pogonskoj ili tehničkoj opremi koja je pružaocu usluge ili izvođaču radova na raspolaganju za izvršenje ugovora, a članom 130. stav 3. da privredni subjekt može u postupku javne nabavke, radi dokazivanja kriterijuma za kvalitativni izbor iz člana 117. ovog zakona da koristi kapacitete drugih subjekata, bez obzira na pravnu prirodu njihovog međusobnog odnosa, na način propisan ovim zakonom. Stavom 4. istog člana ZJN propisano je da ako privredni subjekt koristi kapacitete drugih subjekata, mora naručiocu da dokaže da će imati na raspolaganju potrebne resurse za izvršenje ugovora, prihvatanjem obaveze drugih subjekata da će te resurse staviti na raspolaganje privrednom subjektu.
Prema članu 567. Zakona o obligacionim odnosima ugovorom o zakupu obavezuje se zakupodavac da preda određenu stvar zakupcu na upotrebu, a ovaj se obavezuje da mu za to plaća određenu zakupninu.
Uzimajući o obzir navedene odredbe i pravnu prirodu ugovora o zakupu, zakupodavac opreme, mašina i sl. kojom ponuđač raspolaže na osnovu zakupa, nije ponuđač ili učesnik u ponudi u postupku javne nabavke, odnosno nije privredni subjekt čiji će se kapaciteti koristiti u izvršenju predmetnog ugovora o javnoj nabavci, već će ugovor o javnoj nabavci izvršavati izabrani ponuđač, tako što će koristiti opremu, mašine ili drugi predmet zakupa po osnovu ugovora o zakupu, kao sopstveni tehnički kapacitet.
U vezi sa navedenim, u rešenju Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, br. 4-00-58/2021 od 12. marta 2021. godine, zauzet je stav da ponuđač, koji je između ostalog dokazao kapacitet ugovorom o zakupu opreme koja je potrebna za izvršenje ugovora, nije dužan da za privrednog subjekta koji je zakupodavac opreme kojom raspolaže po osnovu ugovora o zakupu dostavi Izjavu o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor, iz razloga što oprema kojom ponuđač raspolaže po osnovu zakupa ne predstavlja kapacitete drugih subjekata, koji će biti uključeni u izvršenje ugovora o javnoj nabavci, već je reč o sopstvenom kapacitetu za realizaciju ugovora kojim ponuđač raspolaže po osnovu ugovora o zakupu, a u svemu u skladu sa zahtevima konkursne dokumentacije, prema kojoj je zakup definisan kao jedan od dozvoljenih osnova raspolaganja traženom opremom.
Dakle, zaključak je sledeći:
Ponuđač nije u obavezi da za privrednog subjekta koji je zakupodavac opreme kojom ponuđač raspolaže, dostavlja izjavu o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor, jer to lice nije učesnik u ponudi, niti privredni subjekt čiji će se kapaciteti koristiti u izvršenju predmetnog ugovora o javnoj nabavci.
Izvor: Tekst prvobitno objavljen u časopisu “Bilten Javnih nabavki“, br. 11.
