I Uvodna razmatranja
U našem zakonodavstvu je izostalo definisanje pojma otpremnine, kao uostalom i većine pojmova radnog prava.
Otpremnina se u Zakonu o radu pominje u dva konteksta:
-kao obaveza poslodavca pri odlasku u penziju zaposlenog;
-kao obaveza poslodavca kod prestanka radnog odnosa zaposlenog ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla tj. slučaju proglašenja zaposlenog tehnološkim viškom.
Na ovom mestu pozabavićemo se otpremninom prilikom odlaska u penziju.
II Relevantne odredbe
Članom 119. stav 1 tač 1) Zakona o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017 i 95/2018-aut.tumačenje) je propisana dužnost poslodavca da isplati, u skladu sa opštim aktom zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade.
Pod prosečnom zaradom u skladu sa stavom 3 a u vezi sa 1. tačka 1) ovog člana smatra se prosečna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku.
Čl. 8. Zakona propisano je da kolektivni ugovor i pravilnik o radu (u daljem tekstu: opšti akt) i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom.
Zakon o radu takođe reguliše isplatu otpremnine u slučaju stečaja nad poslodavacem u čl. 125. stav 1 tač 3): zaposleni ima pravo na isplatu otpremnine zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini u kojoj je otvoren stečajni postupak, ako je pravo na penziju ostvario pre otvaranja stečajnog postupka.
U čl. 126. stav 3 Zakona o radu otpremnina zbog odlaska u penziju iz člana 125. stav 1. tačka 3) ovog zakona isplaćuje se u visini dve prosečne zarade u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Posebnim zakonima za pojedine delatnosti je takođe propisano pravo na otpremninu pri odlasku u penziju kao i njegova visina. Na ovom mestu treba istaći da je posebnim zakonima moguće propisati samo povoljniji iznos za isplatu otpremnine od onog predviđenog Zakonom o radu, odn. iznos definisan Zakonom o radu je najniži zagarantovani iznos koji zaposleni može primiti po osnovu odlaska u penziju na ime otpremnine.
Pored posebnih zakona, ovo pravo odnosno njegova visina se bliže uređuje opštim aktima poslodavca u smislu čl. 119. Zakona o radu, odnosno pravilnikom o radu i kolektivnim ugovorom. U svakom slučaju, tako regulisana prava ne mogu za zaposlenog biti nepovoljnija od onog šta garantuje Zakon o radu.
Na ovom mestu navešćemo odredbe par zakona kojima je regulisana otpremnina i njena visina.
Članom 131. Zakona o zaposlenima u javnim službama („Sl. glasnik RS“, br. 113/2017, 95/2018, 86/2019 i 157/2020) je propisano:
„Zaposleni ostvaruje pravo na otpremninu u slučaju prestanka radnog odnosa zbog ispunjenja uslova za ostvarivanje prava na penziju u visini tri prosečne plate kod poslodavca, odnosno tri prosečne plate zaposlenog, odnosno tri prosečne zarade u Republici Srbiji, u zavisnosti šta je za njega povoljnije.
Pod prosečnom platom iz stava 1. ovog člana smatra se prosečna plata koja je ostvarena u poslednja tri meseca koja prethode mesecu prestanka radnog odnosa, odnosno prosečna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, na dan prestanka radnog odnosa zbog odlaska u penziju.“
U skladu sa čl. 134. stav 2 istog zakona:
„Ako zaposleni nije ostvario platu u poslednja tri meseca pre prestanka radnog odnosa, prosečnom platom za određivanje visine otpremnine iz čl. 131-133. ovog zakona smatra se osnovna plata koju bi zaposleni ostvario u tom periodu uvećana za minuli rad.“
U čl. 169. stav 6 Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave (“Sl. glasnik RS”, br. 21/2016, 113/2017, 113/2017-dr.zakon i 95/2018) je propisano službenik na položaju kome prestane radni odnos protekom roka iz člana 54. stav 3. ovog zakona, ima pravo na otpremninu zbog odlaska u penziju prema zakonu kojim se uređuju plate u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
Kada je u pitanju prestanak radnog odnosa zbog odlaska u penziju, članom 175. Zakona o radu je propisano da radni odnos između ostalog prestaje kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju.
Pored ovog određenja o obaveznom odnosno mogućem odlasku u penziju ispunjenjem propisanih uslova u krovnom zakonu koji reguliše radne odnose u Srbiji, posebnim zakonima za pojedine delatnosti propisani su isti ili drugačiji uslovi.
Tako npr. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018-dr.zakoni, 10/2019 i 6/2020) kojim su regulisani radni odnosi zaposlenih u ustanovama predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih je u čl. 167. stav 1 između ostalih razloga za prestanak radnog odnosa navedeno i da „Radni odnos zaposlenog u ustanovi prestaje sa navršenih 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.“
Zakonom o visokom obrazovanju („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018-dr.zakon, 73/2018, 67/2019, 6/2020-dr.zakoni i 11/2021-aut.tumačenje) u čl. 93. stav 1, 2, 3 i 4 je propisano:
„Nastavniku prestaje radni odnos na kraju školske godine u kojoj je navršio 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.
Nastavniku koji je ispunio uslove iz stava 1. ovog člana u zvanju redovnog profesora, ukoliko postoji potreba za nastavkom rada, može se produžiti radni odnos ugovorom sa visokoškolskom ustanovom na određeno vreme do dve godine, uz mogućnost dodatnih produženja, a najduže do kraja školske godine u kojoj navršava 70 godina života.
Nastavniku iz stava 1. ovog člana može se produžiti radni odnos ako ima najmanje 20 godina radnog iskustva u visokom obrazovanju i ako je nakon sticanja zvanja redovnog profesora ostvario rezultate u naučnom radu, odnosno u umetničkom stvaralaštvu i u razvoju naučnonastavnog podmlatka na fakultetu koji su potrebni za izbor u zvanje redovnog profesora na osnovu člana 74. st. 10-12. ovog zakona.
Bliže kriterijume za zaključenje ugovora o radu nakon 65. godine života donosi Nacionalni savet, a visokoškolska ustanova, odnosno univerzitet može statutom da propiše i dodatne kriterijume.“
Zakonom o zaposlenima u javnim službama („Sl. glasnik RS“, br. 113/2017, 95/2018, 86/2019 i 157/2020) je propisano u čl. 137. stav 1 tač 1) zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca (po sili zakona kada navrši 65 godina života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja (navršenje radnog veka), odnosno navršenjem godina života i staža osiguranja u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje rad javne službe.
Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave (“Sl. glasnik RS”, br. 21/2016, 113/2017, 113/2017-dr.zakon i 95/2018) u čl. 163. stav 1 tač 1) je propisano da službeniku prestaje radni odnos po sili zakona danom navršenja 65 godina života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja.
U čl. 51. stav 1 tač 7) istog zakona je propisano da službeniku prestaje rad na položaju danom navršenja 65. godine života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja.
Pored starosne penzije regulisane citiranim odredbama Zakona o radu i posebnih zakona za pojedine delatnosti, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju (“Sl. glasnik RS”, br. 34/2003, 64/2004-US, 84/2004-dr.zakon, 85/2005, 101/2005, 63/2006-US, 5/2009, 107/2009, 30/2010-dr.zakon, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019-OUS i 86/2019) reguliše i druge vrste penzija. Pre svega treba napomenuti prevremenu starosnu penziju, a pored nje i invalidsku i porodičnu penziju.
Na kraju, ali ne i manje važno, treba se osvrnuti i na odredbu čl. 275. stav 1 tač 5) Zakona o radu kojom je propisana novčana kazna za poslodavca za prekršaj ako zaposlenom ne isplati naknadu troškova, odnosno drugo primanje u skladu sa odredbama ovog zakona (čl. 118-120.), a što obuhvata i isplatu otpremnine prilikom odlaska u penziju.
III Sporna pitanja i odgovori u praksi
U nastavku ćemo navesti neka od spornih pitanja koja su se javile u praksi u vezi otpremnine kod odlaska u penziju i odgovore na iste potkrepljene odlukama sudova i mišljenjima nadležnog ministarstva.
Na ovom mestu neophodno je istaći da mišljenja ministarstva nisu obavezujuća u smislu čl. 80. stav 2 Zakona o državnoj upravi (”Sl. glasnik RS”, broj 79/2005, 101/2007, 95/2010, 99/2014, 30/2018-dr.zakon i 47/2018).
III.1. Da li se zaposleni može odreći otpremnine?
O ovom spornom pitanju praksa je vrlo šarolika kada je u pitanju otpremnina kod prestanka radnog odnosa po osnovu tehnološkog viška, gde se stavovi sudova razlikuju od onih koji isključuju mogućnost odricanja od otpremnine, preko onih da se može odreći samo u delu koji se odnosi na iznos, do onih da nema smetnji da se zaposleni dobrovoljno u pismenoj formi odrekne istog.
Kad je u pitanju otpremnina prilikom odlaska u penziju stav je zazuzeo Apelacioni sud u presudi Gž1 624/2019 od 4. aprila 2019. god. prema opšteobavezujućem pravnom shvatanju Ustavnog suda iskazanog u odluci Už.br.177/2007 od 4.6.2009. godine, Už.br.798/2009 od 17.11.2011.godine i Už.br.5107/2010 od 20.11.2013.godine, donetim po ustavnim žalbama drugih lica u istovrsnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, isplata otpremnine predstavlja jedan od zakonom utvrđenih oblika pravne zaštite zaposlenih u slučaju prestanka radnog odnosa koje se u smislu člana 60 stav 4 Ustava niko ne može odreći.
Obzirom na brojne odluke Ustavnog suda koje zauzimaju stav o nemogućnosti odricanja od otpremnine, nižestepeni sudovi su dužni da prihvate pravno shvatanje, odnosno vezani su mišljenjima i odlukama Ustavnog suda shodno čl. 171. Ustava Republike Srbije i čl. 104. Zakona o Ustavnom sudu.
Nesporno je da se prava na otpremninu, kao prava, niko se ne može odreći unapred, jer prava su ustavna kategorija. Međutim, postavlja se pitanje zašto zaposleni ne može svojim potraživanjem, odnosno iznosom otpremnine utvrđenim rešenjem o prestanku radnog odnosa da raspolaže kako želi? Zašto ne bi mogao da se primeni institut otpuštanja duga?
Više o odricanju od otpremnine (usled tehnološkog viška) u tekstu Odricanje od otpremnine, Dipl. prav. Jelena Krstić objavljenom na Pravnom Portalu.
III.2. Da li poslodavac svoje novčano potraživanje prema zaposlenom može naplatiti obustavljanjem od otpremnine?
Članom 123. Zakona o radu kojim je regulisana zaštita zarade i naknade zarade propisano je da poslodavac može novčano potraživanje prema zaposlenom naplatiti obustavljanjem od njegove zarade samo na osnovu pravnosnažne odluke suda, u slučajevima utvrđenim zakonom ili uz pristanak zaposlenog. Na osnovu pravnosnažne odluke suda i u slučajevima utvrđenim zakonom poslodavac može zaposlenom da obustavi od zarade najviše do jedne trećine zarade, odnosno naknade zarade, ako zakonom nije drukčije određeno.
Praksa je jedinstveno zauzela stav da se novčano potraživanje prema zaposlenom može naplatiti obustavljanjem od zarade ali ne i od otpremnine.
Vrhovni kasacioni sud u rešenju br. Rev2 4091/2019 od 16. januara 2020. god. zauzima stav da poslodavac novčano potraživanje prema zaposlenom (beskamatni zajam odobren odlukom poslodavca) može uz njegov pristanak naplatiti obustavljanjem od zarade, ali ne i od otpremnine.
O navedenom pitanju stav je zauzeo i Apelacioni sud u Beogradu u presudi br. Gž1 624/2019 od 4. aprila 2019. god. u kojoj između ostalog navodi:
„…otpremnina koju je poslodavac u smislu pravila iz člana 119 stav 1 tačka 1 istog zakona, dužan da isplati zaposlenom pri odlasku u penziju spada u primanja iz radnog odnosa, koja se prema izričitim pravilima iz člana 105 stav 3 istog zakona ne smatra zaradom, pa suprotno navodima žalbe, poslodavac nema ovlašćenja da svoje novčano potraživanje prema zaposlenom naplati obustavljanjem od otpremnine čak i kada je za to zaposleni dao pristanak u pismenoj formi. Iskaz da je zaposleni dužan da neotplaćeni zajam vrati poslodavcu pri prestanku radnog odnosa, sadržan u odluci poslodavca i pismena saglasnost zaposlenog sa tom odlukom, može biti osnov za obustavljanje od njegove zarade novčanog potraživanja poslodavca, ali ne i osnov za obustavu isplate otpremnine.“
III.3. Koji je uticaj osnova prestanka radnog odnosa na ostvarivanje prava na otpremninu?
Kada ispuni uslove za ostvarivanje prava na penziju zaposleni može iz navedenog razloga podneti poslodavcu zahtev za prestanak radnog odnosa, a takođe i poslodavac može doneti rešenje o prestanku radnog odnosa zaposlenog za koga je po sopstvenoj evidenciji utvrdio da ispunjava uslove za prestanak radnog odnosa zbog odlaska u penziju, ovo naročito u pojedinim delatnostima gde je propisana obavezna starosna granica za odlazak u penziju i gde se nameće kao zaključak obaveza poslodavca da vodi evidenciju o zaposlenima a u vezi ispunjenja ovog uslova. Pored ovog, poslodavac i zaposleni mogu sporazumno raskinuti radni odnos zbog odlaska u penziju.
Ono što je važno istaći za ostvarivanje prava na otpremninu je činjenica da način prestanka radnog odnosa nije relevantan ako je osnov za to ispunjenost uslova za penziju i obratno ukoliko uslov za penziju nije ispunjen (npr. došlo je do greške) odnosno ne predstavlja osnov za prestanak radnog odnosa nema isplate otpremnine čak ni u slučaju kada zaposleni ispunjava uslove za odlazak u penziju.
U skladu sa Mišljenjem Ministarstva rada i socijalne politike, br. 011-00-771/2010-02 od 2. novembra 2010. god. zaposleni ima pravo na otpremninu u smislu člana 119. stav 1. tačka 1) Zakona samo ako mu je radni odnos prestao radi ostvarivanja prava na starosnu, invalidsku ili porodičnu penziju. Kako se dalje navodi u predmetnom mišljenju „…pravo na otpremninu pri odlasku u penziju ne može da ostvari zaposleni kome je radni odnos prestao po drugom osnovu. S obzirom da je u konkretnom slučaju osnov prestanka radnog odnosa smrt zaposlenog, to supruga umrlog zaposlenog nema pravo na otpremninu u smislu člana 119. stav 1. tačka 1) Zakona. Činjenica da je nakon smrti zaposlenog poslodavcu dostavljeno rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, kojim je zaposlenom utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti i pravo na invalidsku penziju, nije od značaja u konkretnom slučaju za ostvarivanje prava na otpremninu u smislu člana 119. stav 1. tačka 1) Zakona.“
Zaposlenom koji je podneo zahtev za prestanak radnog odnosa zbog ostvarivanja uslova za odlazak u penziju, radni odnos može prestati ili sporazumno ili otkazom od strane zaposlenog u oba slučaja, s obzirom da je osnov prestanka radnog odnosa ostvarivanje prava na penziju, zaposleni ima prava na otpremninu. (iz presude Apelacionog suda u Nišu, Gž1 3280/2017 od 17. jula 2018. god.)
U Mišljenju Ministarstva rada i socijalne politike, br. 011-00-985/2009-02 od 24. novembra 2009. godine navodi se između ostalog i sledeće: „zaposleni kome je prestao radni odnos po osnovu viška zaposlenih ostvaruje pravo na otpremninu u skladu sa članom 158. Zakona o radu, a ne i pravo na otpremninu zbog odlaska u penziju, bez obzira što po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju zaposleni ispunjava uslove za penziju.”
Materijalna pretpostavka za isplatu otpremnine je prestanak radnog odnosa zbog ostvarivanja prava na penziju, te u slučaju kada je zaposlenom radni odnos prestao rešenjem poslodavca o prestanku radnog odnosa a na zahtev zaposlenog pre datuma sticanja prava na penziju, zaposleni nema pravo na otpremninu. (Iz presude Apelacionog suda u Beogradu, Gž1 6743/2010 od 24. novembra 2010. godine)
III.4. Koja je minimalna visina otpremnine u slučaju odlaska u penziju?
Kako je ranije u tekstu navedeno, pored određenja visine otpremnine posebnim zakonima ili opštim aktima poslodavca Zakon o radu garantuje minimalnu visinu otpremnine (najmanje u visini dve prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku).
Naime, Zakonom o radu je ostavljena mogućnost za poslodavce da propišu ovo pravo zaposlenog na povoljniji način uz garanciju da se na ovaj način zaposlenom ne mogu dati nepovoljniji uslovi i manja prava od onih propisanih zakonom. Ako do toga i dođe, zaposlenom je garantovan iznos otpremnine propisan Zakonom o radu.
III.5. Kod više različitih odredaba kojima se reguliše visina otpremnine prema kojoj se ista isplaćuje?
Najčešće je samim posebnim zakonom kojim je propisana visina otpremnine ili opštim aktom propisano više varijanti za isplatu otpremnine uz naznaku da će se zaposlenom isplatiti najpovoljniji iznos.
Naime, najčešće se kao alternativa postavljaju prosečna plata zaposlenog, prosečna plata kod poslodavca i prosečna zarada na nivou Republike, čija visina je ili promenljiva kategorija ili zavisi od niza činjenica, u svakom slučaju zaposleni ima pravo na najpovoljniji iznos.
III.6. U praksi se pojavilo i pitanje u vezi obračuna otpremnine u bruto ili neto iznosu
Zaposlenom se isplaćuje otpremnina u neto iznosu. Više je odluka sudova koje daju odgovor na ovo pitanje:
„…odredbom čl. 105. stav1. Zakona o radu propisano je da se zarada iz čl. 104. istog zakona, sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. U stavu 2. istog člana propisano je da se pod zaradom iz stava 1. ovog člana smatra zarada koja sadrži porez i doprinose, koji se plaćaju iz zarade, a u stavu 3. istog člana propisano je da se pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatraju sva primanja iz radnog odnosa, osim naknada troškova zaposlenog u vezi sa radom iz čl. 118.( tačke 1. do 4.) i drugih primanja iz čl. 119. st.1. tač.1. Zakona o radu, pa se pri obračunu visine otpremnine uzima zarada, bez obračunatog poreza i doprinosa, koji se plaćaju iz zarade, odnosno zarada u visini neto iznosa, a to iz razloga što ova isplata ne predstavlja isplatu koju poslodavac vrši zaposlenom po osnovu radnog odnosa, kao zaradu za obavljeni rad za vreme provedeno na radu, već se radi o drugim primanjima, koja ne čine zaradu u smislu čl. 105. Zakona o radu, te je prvostepena presuda preinačena, u ovom delu.“ (Iz presude Apelacionog suda u Novom Sadu br. Gž 132/2014 od 23. maja 2014. god.)
„…tužilac je ispunio uslove za starosnu penziju usled čega mu je prestao radni odnos kod tuženog dana 30.11.2017. godine. Međutim i pored pravilnog zaključka prvostepenog suda da tužilac u smislu navedenog člana ima pravo da isplatu otpremnine, zaključak u pogledu visine iste se ne može prihvatiti kao pravilan, jer je prvostepeni sud tužiocu dosudio otpremninu u skladu sa stavom 3. navedenog člana Zakona o radu, tako što je prilikom obračuna otpremnine kao osnovicu uzeo prosečnu bruto zaradu u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku (zaradu koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade). Shodno odredbama članova 6, 13. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (“Službeni glasnik RS” broj 84/04,…, 68/14) i odredbama članova 13, 15. i 15a. Zakona o porezu na dohodak građana (“Službeni glasnik RS” broj, 24/01,…,68/14) porez i doprinosi predstavljaju javni prihod koji se u smislu navedenih normi materijalnog prava isplaćuje iz zarada zaposlenih nadležnim organima, tako da nema pravnog osnova na osnovu kojeg bi zaposleni imao pravo da mu se kroz isplatu otpremnine isplate i sredstva za porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Prema tome, tužilac ima pravo na isplatu otpremnine u skladu sa napred navedenim odredbama materijalnog prava, ali se, kako je već navedeno, otpremnina ne isplaćuje u bruto, već u neto iznosu, iako se pod zaradom u smislu člana 105. stav 2. Zakona o radu podrazumeva zarada koja sadrži porez i doprinose.“(Iz presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Gž1 1017/2018 od 5. septembra 2018. god.)
III.7. Da li se pravo na otpremninu može uslovljavati vrstom penzije?
Na ovo, vrlo često pitanje u praksi mišljenja nadležnih organa su jedinstvena u stavu da vrsta penzije koju zaposleni ostvaruje ne utiče na pravo zaposlenog na isplatu otpremnine prilikom odlaska u penziju.
O uslovljenosti prava na otpremninu vrstom penzije svoje mišljenje je dalo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u mišljenju br. 011-00-717/2017-02 od 27. oktobra 2017. god.: „pravo na otpremninu pri odlasku u penziju ostvaruje zaposleni kome prestaje radni odnos zbog ispunjenja uslova, odnosno ostvarivanja prava na penziju, bez obzira na to da li se radi o starosnoj, invalidskoj, porodičnoj ili prevremenoj starosnoj penziji.“
U slučaju ostvarivanja prava na posebnu penziju po specijalnim propisima (tkz. „administrativno penzionisanje“ na teritoriji AP KIM) zaposlenom takođe pripada pravo na isplatu otpremnine prema odredbama Zakona o radu koji ne isključuje isplatu otpremnine zbog odlaska u posebnu penziju. (Iz presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Gž1 3605/2018 od 4. decembra 2018. god.)
U Mišljenju Ministarstva rada i socijalne politike, br. 120-01-65/2011-02 od 25. maja 2011. god. se navodi takođe da isplata otpremnine nije uslovljena vrstom penzije.
III.8. Da li je otpremnina za odlazak u penziju rezervisana samo za zaposlene na neodređeno vreme ili ovo pravo imaju i zaposleni na određeno vreme?
Zakon o radu pravo na otpremninu propisuje kao pravo zaposlenog prilikom odlaska u penziju. Dakle mora se raditi o zaposlenom tj. pravo ne mogu ni na koji način ostvarivati lica angažovana po nekom od ugovora van radnog odnosa. Zakon ne precizira kao dodatan uslov vrstu radnog odnosa za ostvarivanje ovog prava, što znači da zaposleni na određeno vreme takođe ostvaruju ovo pravo, naravno pod uslovom da penziju stiču u trenutku trajanja ugovora o radu na određeno vreme.
U mišljenju Ministarstva rada i socijalne politike, br. 011-00-190/2012-02 od 6. juna 2012. god. se navodi sledeće:
„Prema tome, pravo na otpremninu za odlazak u penziju ostvaruje se u zavisnosti od osnova (razloga) prestanka radnog odnosa. To znači da je pravo na otpremninu pri odlasku u penziju pravo zaposlenog kome radni odnos prestaje zbog odlaska u penziju, a obavezu isplate otpremnine snosi poslodavac kod koga zaposlenom prestaje radni odnos radi ostvarivanja prava na penziju, bez obzira da li se radi o zaposlenom na neodređeno ili određeno vreme i koliko je vremena zaposleni proveo u radnom odnosu kod tog poslodavca.
Zaposlenom koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme prestaje radni odnos, saglasno članu 175. tačka 1) Zakona, istekom roka na koji je radni odnos zasnovan. Zaposlenom kome prestane radni odnos po ovom osnovu, nema pravo na otpremninu pri odlasku u penziju, osim ako opštim aktom poslodavca nije drukčije određeno. Međutim, zaposleni u radnom odnosu na određeno vreme ima pravo na otpremninu pri odlasku u penziju ako, pre isteka vremena na koje je zasnovao radni odnos, raskine radni odnos zbog sticanja uslova za ostvarivanje prava na penziju.”
U Mišljenju Ministarstva rada i socijalne politike, br. 120-01-65/2011-02 od 25. maja 2011. god. se navodi takođe da i zaposleni na određeno vreme imaju pravo na penziju ukoliko uslov za penziju steknu pre isteka ugovora o radu na određeno vreme. U konkretnom slučaju odgovor se odnosio na sticanje prava na invalidsku penziju u toku trajanja ugovora o radu na određeno vreme.
III.9. Otpremnina po dva osnova
U praksi se pojavilo kao sporno i pitanje prava na otpremninu za odlazak u penziju lica kojima je radni odnos prestao po osnovu tehnološkog viška i na osnovu čega su stekli pravo na otpremninu u smislu čl. 158. Zakona o radu a koji po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju stiču pravo na penziju.
Stav Ministarstva rada i socijalne politike u mišljenju br. 011-00-985/2009-02 od 24. novembra 2009. godine je da zaposleni kome radni odnos prestane po osnovu tehnološkog viška ostvaruje otpremninu u smislu čl. 158. Zakona o radu, a ne i otpremninu po čl. 119. Zakona o radu odnosno pravo na otpremninu zbog odlaska u penziju, bez obzira što po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju zaposleni ispunjava uslove za penziju.
Isti stav zauzima navedeno ministartsvo i u mišljenju br. 120-08-52/2008-02 od 21. februara 2008. god. ističući da zaposleni koji je utvrđen kao višak i kome je prestao radni odnos po osnovu viška zaposlenih u skladu sa članom 179. stav 1. tačka 9) Zakona, nema pravo na isplatu otpremnine iz člana 119. stav 1. tačka 1) Zakona (otpremnina pri odlasku u penziju), s obzirom na to da je višak zaposlenih osnov prestanka radnog odnosa.
IV Umesto zaključka
Naizgled jednostavno regulisano pravo na otpremninu prilikom odlaska u penziju u praksi je podložno raznim tumačenjima.
Cilj ovog komentara je da ukaže na brojna sporna pitanja koja se vrlo često javljaju u praksi u vezi otremnine prilikom odlaska u penziju, a sve u cilju pravilne primene propisa i izbegavanja sudskih sporova.
Kad jasno regulisane zakonske odredbe zakažu, zbog neznanja, nehatno ili s namerom neophodno je da mehanizmi kontrole obave svoju funkciju i sankcionišu one koji ne postupaju u skladu sa propisima. U krajnjoj liniji svakako je na raspolaganju mogućnost pokretanja radnog spora čiji rok iznosi 3 godine od dana nastavka obaveze imajući u vidu da se radi o novčanom potraživanju.
Brojnom sudskom praksom odnosno relevantnim delom obrazloženja odluka Vrhovnog kasacionog suda, apelacionih sudova, stavovima ministarstva i dr. približeno je tumačenje pojedinih spornih situacija kod otpremnine prilikom odlaska u penziju i ponuđeno kao rešenje za iste kada nastanu u praksi.
Izvor: Tekst prvobitno objavljen u časopisu “Advokatska kancelarija“, br. 85, septembar 2021.