Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 31. jula 2024. godine Zakon o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama (“Sl. glasnik RS”, br. 64/2024).
Koje su to novine i koje to prednosti donosi ovaj zakon građanima i privredi – saznaćete u rubrici „Korisno je da znate” od samostalnog stručnog saradnika u Odeljenju za operativne poslove i upravljanje rizicima platnog sistema.
Na samom početku isti se osvrnuo na deset godina uspešnog sprovođenja Zakona o platnim uslugama, koji je stupio na snagu 2014. godine, uz izmene i dopune 2018. godine, zahvaljujući čemu su stvorene pretpostavke za razvoj savremenog, sveobuhvatnog i efikasnog platnog sistema u Republici Srbiji, u skladu sa standardima koje su u to vreme razvijene države prihvatile u ovoj oblasti.
Izmene i dopune Zakona o platnim uslugama imaju za cilj da dodatno podstaknu inovacije na tržištu i obezbede veću konkurenciju i transparentnost u oblasti pružanja platnih usluga, kao i veću zaštitu korisnika i sigurnost pri plaćanju.
Takođe, prema njegovim rečima, ključna novina koju novi Zakon o platnim uslugama donosi jeste otvoreno bankarstvo. Radi se o pravnom i tehnološkom okviru za razvoj i pružanje novih vrsta platnih usluga, kao što su usluga iniciranja plaćanja i usluga objedinjenog pregleda informacija o platnim računima korisnika, bez obzira na to kod kog pružaoca ima otvoren račun.
Podseća da se pomenute usluge već uspešno pružaju u zemljama Evropske unije i drugim državama u kojima je koncept otvorenog bankarstva primenjen, a da za cilj imaju povećanje konkurencije na tržištu plaćanja, povećanje obima i kvaliteta pruženih usluga i snižavanje cena usluga za krajnjeg korisnika.
Osnovna pretpostavka otvorenog bankarstva zasniva se na deljenju podataka između bankarskih i nebankarskih pružalaca platnih usluga, što podrazumeva da će banke imati obavezu da dele određeni, minimalni obim informacija o računima i transakcijama svojih klijenata kako bi bilo omogućeno pružanje navedenih usluga, naglasio je on. Pored toga, posebno je istakao da će deljenje podataka korisnika između institucija moći da se obavlja samo uz izričitu saglasnost korisnika putem posebnih softverskih rešenja koja će biti uspostavljena za sigurnu razmenu tih podataka.
Navodi dalje da Zakon o platnim uslugama prepoznaje dva nova tipa pružalaca platnih usluga.
„U pitanju su pružaoci usluge pružanja informacija o računu, koji korisniku dostavljaju grupisane informacije o jednom ili više platnih računa koje korisnik platnih usluga ima otvorene kod drugog pružaoca platnih usluga. To znači da će korisnici moći da pregledaju sve svoje podatke o računima i drugim finansijskim aktivnostima na jednom mestu, bez obzira na broj banaka s kojima je u ugovornom odnosu. Na taj način korisnik ima bolji pregled i kontrolu nad ličnim finansijama.”
Kada je u pitanju drugi tip, pod kojim spadaju takozvani pružaoci usluge iniciranja plaćanja, ističe da ove institucije, u ime i za račun krajnjeg korisnika, izvršavaju plaćanje u elektronskoj trgovini odnosno kod internet kupovina s platnog računa koji taj korisnik ima kod druge banke. „To znači da će korisnik u aplikaciji imati mogućnost da izabere instituciju preko koje hoće da realizuje neophodno plaćanje. Potrebno je naglasiti da pružaoci usluge iniciranja plaćanja ne drže sredstva korisnika kod sebe, već na osnovu saglasnosti korisnika samo pružaju uslugu iniciranja prenosa novca s računa kod drugog pružaoca platnih usluga – to jest banke”, objašnjava on.
Kako je istakao, pomenuti pružaoci usluga mogu se baviti samo navedenim uslugama, ali te usluge, kao takve, mogu da pružaju i postojeći učesnici na tržištu, odnosno banke, platne institucije, institucije elektronskog novca i javni poštanski operater.
Pored koncepta otvorenog bankarstva, ističe i da novi zakonski okvir, radi dodatnog unapređenja sigurnosti pri obavljanju plaćanja, kao zahtev uvodi poštovanje „pouzdane autentifikacije korisnika” od strane svih pružalaca platnih usluga. „Iako ovaj zahtev postoji i u važećim propisima, detaljnije uređenim pravilima uvode se dodatne bezbednosne provere u proces identifikacije korisnika kako bi se zaštitili od zlonamernih aktivnosti”, kaže on.
Prema njegovim rečima, zasnovan je na komponentama znanja, posedovanja ili svojstvenosti. „Komponenta znanja jeste nešto što korisnik platnih usluga zna – na primer, lozinku ili PIN. Posedovanje se odnosi na nešto što korisnik ima – mobilni telefon ili platnu karticu. Svojstvenost je ono što korisnik jeste i po čemu je jedinstven – poput otiska prsta ili prepoznavanja glasa. Pouzdana autentifikacija podrazumeva korišćenje barem dve od tri pomenute sigurnosne komponente prilikom iniciranja bezgotovinskog plaćanja”, rekao je Aleksandar Aleksić.
Pored toga, on je napomenuo da su određeni zahtevi u pogledu pouzdane autentifikacije korisnika postojali i u doskorašnjem Zakonu o platnim uslugama, ali se novim zakonskim okvirom obezbeđuje šire i sveobuhvatnije poštovanje zahteva koji se odnose na ovaj segment zaštite korisnika platnih usluga.
Na kraju. istakao je da pouzdana autentifikacija smanjuje rizike od prevare i povećava poverljivost podataka o korisniku pri svim oblicima bezgotovinskog plaćanja, a naročito za kupovine preko interneta. „Slojeviti pristup bezbednosti obezbeđuje da samo ovlašćeni korisnici mogu da pokrenu proces plaćanja, čime se štite potrošači i preduzeća od neovlašćenog pristupa i finansijskih gubitaka.”
Na kraju izlaganja zaključio da će primena novog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama doneti mnogobrojne prilike za dalji razvoj već razvijenog tržišta platnih usluga i fintek sektora u našoj zemlji.
Izvor: Sajt Narodne banke Srbije (www.nbs.rs).
