Ovaj tekst predstavlja deo serije komentara na Pravnom portalu, započetih tekstom „Koje su obaveze trgovaca u vezi isticanja i oglašavanja cene?“, u kojima pokušavam da ukažem na ponašanja trgovaca koja su problematična (po mom mišljenju), i dam potrošačima neke praktične savete. Znači, analiziram „greške“ koje trgovci namerno ili iz neznanja prave prilikom isticanja cena, te oglašavanja sniženja i akcijskih prodaja u maloprodajnim objektima. Zato, da bi se razumelo ovo izlaganje poželjno je pročitati navedeni tekst.
Sve ograde i napomene date u navedenom tekstu važe i ovde. Dakle, ni ovim komentarom nikako ne želim nipodaštavati nečije znanje i umeće te kognitivne ili logičke sposobnosti, niti neku konkretnu osobu (ili više njih) izvrgnuti ruglu ili optužiti za nešto. Posredi je samo iznošenje činjenica, te konstatacije i citiranje onoga što je neko učinio ili je negde napisano, onoga što stoji u propisima, te postavljanje retoričkih pitanja. Sva izneta razmišljanja i stavovi predstavljaju stručnu analizu, te vrednosni sud autora teksta i kritički osvrt, dat u najboljoj nameri u cilju poboljšanja našeg pravnog sistema i bolje zaštite potrošača. Jedino to i ništa drugo.
Svi izrazi u tekstu upotrebljeni su rodno neutralno (podrazumevaju osobe oba pola) i generički (označavaju zanimanje, delatnost i sl. a ne konkretnu osobu ili kompaniju).
Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…)., te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi.
Kao ilustraciju u ovom (i drugim komentarima) uzimam slučajeve iz sopstvenog iskustva. Za sve što opisujem i navodim imam pismeni dokaz. Sve ono o čemu pišem ovde, nastalo je na bazi konkretnih slučajeva u kojima sam lično preduzeo neku akciju (reklamacioni postupak ili prijava inspekciji). Dakle, koristim sopstvena iskustva kao pokazni primer, naravno uz pridržavanje pravila pisanja stručnih tekstova (bez navođenja konkretnih imena osoba, kompanija i sl.).
Inače, prevashodni interes trgovcima jeste zarada (profit), i to im ne treba zamerati. Privredna delatnost se i obavlja zbog toga. Ono što im (lično) generalno zameram je manir (ukupno ponašanje) i to što ne poštuju zakonske obaveze. A to zameram i nadležnim službama (jer ne rade svoj posao).
Konkretan povod za pisanje ovog komentara, je nešto sa čime se svakodnevno srećemo. U svim maloprodajnim objektima nailazimo na nepravilno istaknute cene, odnosno kada nije jasno na šta se odnosi cena istaknuta uz proizvod.
1. Šta je trgovac konkretno učinio?
Da ponovim, iako je sve ono o čemu pišem primećeno u maloprodajnom objektu jednog trgovačkog lanca, ovi komentari nisu upereni protiv istog, ovo su stvari koje sa malim varijacijama čine svi trgovci. A kako me je konketna kompaniju svojim ponašanjem „naterala“ da postupke podignem na viši nivo, objasnio sam u komentaru „Koje su obaveze trgovaca u vezi isticanja i oglašavanja cene?“. U navedenom tekstu detaljno sam analizirao kakve su obaveze trgovca u vezi obaveštenja o cenama i zašto istaknuta cena obavezuje trgovca. Ukratko ću reći, u smislu propisa, istaknuta cena važi dokle god je istaknuta i za proizvode uz koje je istaknuta. Generalna obaveza trgovca je isticanje tačne (važeće) cene na način koji po objektivnim merilima ne može dovesti nekog prosečnog kupca u zabludu, znači da obaveštenja o cenama budu čitka, lako uočljiva, nedvosmislena i nesumnjiva u pogledu informacija koje daju.
Ovde ću se konkretno pozabaviti time, šta trgovac čini ako cenu istakne tako da nije jasno na koji se proizvod odnosi. Inače ovde je reč o običnom obaveštenju o ceni, a ne onom koje ukazuje na sniženje ili akcijsku prodaju.
Konkretno, nakon jedne kupovine, informativno sam pregledao račun i uočio ono što nikako nisam očekivao. Cena na koju sam pristao kao kupac, i prihvatio kao ponudu prodavca, nije cena koja je naplaćena. Naprosto, cena koja stoji uz proizvod nije cena istog. Naime, istaknuto je samo jedno obaveštenje o ceni sa nazivom proizvođača iako u rafu stoji nekoliko vrsta pasti za zube istog proizvođača, koje ispostavilo se, imaju i različite cene. Onako kako je bilo istaknuto, kupcu se sugeriše da jedna cena važi za sve paste konkretnog proizvođača. Navedeno sam i dokumentovao snimcima prilikom sledećeg odlaska u isti objekat. Konkretno, za pastu za zube određenog proizvođača naplaćeno je 650,99 din. iako je na rafu gde isti stoji istaknuta cena od 619,99 din. I to nije bila jedina sporna stavka na konkretnom računu.
Naravno, odmah se postavlja pitanje, ako svakodnevno kupujem tu, i prosečno pravim račune od bar 3.000,00 din, koliki je ukupan iznos nezakonito naplaćenog u toku meseca ili godine? A kako dotična kompanija ima na desetine objekata, i sve se radi po klišeu, pitanje je u stvari, koliko je potrošača i za koliko ukupno oštećeno? Ako primenimo prostu (minimalnu) statističku verovatnoću, govorimo o višemiliionskim iznosima (u evrima ne u dinarima) na godišnjem nivou.
E sad, greške se dešavaju, sve je moguće, ali ono što je još gore, tako istaknuta (pogrešno) cena je stajala danima od kad je proizvod stavljen u raf.
Zato sam se (jer se ovo dešava po ko zna koji put) prigovorom (namerno u dopisu nisam insistirao na tome da je posredi reklamacija) obratio dotičnoj kompaniji. Obeštećenje nije bilo cilj, naprosto samo sam želeo da izrazim negodovanje i dokumentujem sve. Moj prigovor je rešavan kao reklamacija, i priznali su grešku, donošenjem Odluke o rešenju o reklamacije. Navedenom odlukom i njenom formom i sadržinom neću se baviti. To nije tema. Liči na sve ostale, prepuna je fraza o dobrobiti potrošača, nenamernim greškama novih zaposlenih i sl. Kako god, najvažnije je priznanje (doduše uz pokušaj ograde). I istine radi, ponudili su refundaciju koju nisam prihvatio, jer nije ni bila zahtevana niti cilj.
2. Da li se navedenim čine kaznena dela?
Što se tiče reklamacionog postupka, isti je (po mojoj oceni) sproveden po pravilima. Ali, usvajanje (uvažavanje kako su naveli) reklamacije nije potrlo postojanje kaznenog dela, što ću objasniti u nastavku. Time su samo izbegli kazneno delo koje se tiče reklamacije i reklamacionog postupka (ako ne sprovedu postupak, ne odgovore u roku, ne reše po rekamaciji, neosnovano je odbiju…) i rešili potraživanje u smislu obligacionog prava.
Znači pitanje je, koja dela se čine nepravilnim isticanjem cene, kada nije jasno na šta se odnosi cena istaknuta uz proizvod?
Trgovac mora da proda robu kupcu po istaknutoj ceni. Time što u reklamacionom postupku (ako do istog dođe)priznaju grešku iizvrše refundaciju novca (povraćaj razlike u ceni), ispunjava se samo obligaciona obaveza po pitanju povraćaja nesnovano naplaćenog. Ali, to ne utiče na činjenicu da se pogrešnim postupanjem ostvaruje biće kaznenog nekog dela (tačnije više njih). Radnja kaznenog dela je izvršena pre prodaje, u trenutku isticanja cene na nepropisan način. Sudbina potraživanja – obligacionog zahteva kupca kao“oštećenog lica” i namere istog u vezi s tim su njegov privatni interes, i nemaju uticaja na postojanje kaznenog dela, čije procesuiranje je javni intres (da se spreče buduća nepravilna ponašanja).
A opisanim nepropisnim činjenjem u vezi isticanja cene, čine se prekršaji po više propisa. I postoji osnov da se svaki od tih prekršaja procesuira kao poseban i naplati posebna kazna. Jer, tako su propisani, različitim zakonima. Ne, ovo ne potpada pod zabranu ponovnog suđenja u istoj stvari (“ne bis in idem”), jer ne govorimo o nekom prekršaju o kome je pravnosnažno odlučeno u skladu sa zakonom, niti je učinilac prekršaja u krivičnom ili postupku po privrednom prestupu pravnosnažno oglašen krivim za delo koje obuhvata i obeležja prekršaja. To su različiti prekršaji propisani različitim zakonima, sa različitim bićima dela, ostvareni povezanim radnjama (jednom radnjom se čine prekršaji po više zakona). Koji su to prekršaji?
Ovde se ne može smatrati da je trgovac odbio da potrošaču proda robu po istaknutoj ceni, jer to (cena) nije primedbovano prilikom plaćanja, ali jeste učinio sve ostalo. Svakako, trgovac se nije pridržavao istaknute cene pri naplati robe, povređene su odredbe o isticanju i oglašavanju prodajne cene, i obmanjivao je potrošače pri oglašavanju cene, čime je postupljeno suprotno odredbama čl. 6., 12., 19. i 26. Zakona o zaštiti potrošača (“Sl. glasnik RS”, br. 62/2014, 6/2016-dr.zakon i 44/2018-dr.zakon), što je kažnjivo počlanu 160. stav 1, tač. 1., 2., 4., i 9. istog zakona. Za navedeno su predviđene novčane kazne u iznosu od 300.000,00 do 2.000.000,00 din. za pravno lice, i za odgovorno lice u pravnom licu (direktora) od 50.000,00 do 150.000,00 din. A uz prekršajnu novčanu kaznu iz člana 160. stav 1. tač. 9) zbog obmanjivanja potrošača, pravnom licu može izreći i zaštitna mera zabrane da vrši određene delatnosti u trajanju od šest meseci do godinu dana, kao i zaštitna mera javnog objavljivanja presude, a odgovornom licu mera zabrane da vrši određene poslove u trajanju od tri meseca do jedne godine.
Direktno je ostvareno biće više prekršaja,jer ovde se za ostvarenje bića prekršaja, ne traži kumulacija, svaka od radnji je delo za sebe. Tehnička je stvar (odluka suda) da li će se sve to biti podvedeno pod jednu radnju i kaznu.
Drugo i bitno, za povredu odredbi o isticanju i oglašavanju prodajne cene, i obmanu potrošača pri oglašavanju ne traži se ni ostvarenje neke specifične zabranjene posledice. Delo je svršeno samim postavljenjem cene što se smatra isticanjem pogrešne cene (cena je istaknuta tako da nije jasno na šta se odnosi) čime se čini sve gore pobrojano. Ovde je važno da napomenem da u smislu Zakona o oglašavanju (“Sl. glasnik RS”, br. 6/2016 i 52/2019-dr.zakon) oglašavanje podrazumeva svako predstavljanje u bilo kom obliku radi podsticanja prodaje robe, a oglasna poruka podrazumeva svako obaveštenje u bilo kom obliku.
A naplatom cene koja nije istaknuta ostvarena je i specifična zabranjena posledica dodatnog prekršaja (jer trgovac se nije pridržavao istaknute cene pri naplati robe). Rešavanjem reklamacije u korist kupca i nuđenjem povraćaja neosnovano naplaćenog iznosa trgovac je samo rešio eventulani imovinsko-pravni zahtev kupca za povraćaj neosnovano stečenog. Ali, radnja tog prekršaja je ostvarena u onom trenutku kada je cena naplaćena.
Dalje, trgovac koji je pravno lice, nije istaklo informacije o prodajnoj ceni na propisan način (na jasan i nesumnjiv način), jer je cena istaknuta tako da kupac može da posmisli da važi za sve paste konkretnog proizvođača, čime je direktno postupljeno suprotno odredbi člana 35. Zakona o trgovini („Sl. glasnik RS“, br. 52/2019), što je kažnjivo po članu 67. stav 1. tač. 5) istog zakona. Za navedeni prekršaj predviđena je novčana kazna od 100.000,00 din. za pravno lice, i za odgovorno lice u pravnom licu (direktor) od 10.000,00 din. I ovde je delo svršeno samim postavljenjem nejasne cene, jer ono što je istakuto smatra se važećom ponudom i oglasnom porukom.
A svakako je nesporno da je trgovac – pravno lice u ovom slučaju vršilo obmanjujuće oglašavanje čime je direktno postupljeno suprotno odredbama člana 11. Zakona o oglašavanju, a što je kažnjivo po članu 78. stav 1. tač. 2).istog zakona. Jer obmanjujuće oglašavanje je ono koje na bilo koji način, uključujući način prikazivanja, obmanjuje ili je verovatno da će obmanuti primaoce oglasne poruke uzimajući se u obzir karakteristike nekog prosečnog ili konkretnog kupca.
A biće dela je ostvareno, čak i specifična zabranjena posledica, jer je konkretan kupac (moja malenkost) doveden u zabludu. Za navedeno su predviđene novčane kazne od 300.000,00 do 2.000.000,00 din. za pravno lice, i od 50.000,00 do 150.000,00 din. za direktora.
Da napomenem, u sudskoj praksi zemalja čije standadre kopiramo se inače iskristalisao stav da isticanje bitnih informacija na nejasan i nesumnjiv način jeste vid obmanjujućeg oglašavanja kada se uzmu u obzir sve okolnosti u vezi sposobnosti prosečnog kupca i mesta gde je istaknuta poruka.
Važno da napomenem, ni kod jednog od navedenih dela ne može se isključiti odgovornost za prekršaj primenom pravila o krivici (uopšte, ali i krivici pravnih lica) iz Zakona o prekršajima („Sl. glasnik RS“, broj 65/2013, 13/2016, 98/2016-OUS, 91/2019-dr.zakon i 91/2019). Jer, ni kod jednog od navedenih prekršaja ne traži se direktan umišljaj, već je dovoljan i nehat, jer po decidnoj odredbi člana 20. navedenog zakona, za postojanje odgovornosti dovoljan je nehat učinioca ako propisom o prekršaju nije određeno da će se kazniti samo ako je prekršaj učinjen sa umišljajem. A postojalje umišljaja učinioca navedenih prekršaja nije propisno niti jednim od navedenenih zakona. Jer, svugde je odrednica: „kazniće se za prekršaj pravno lice ako:“, bez dodatnih uslova, nigde nema formulacije tipa: „ako u nameri“ i sl.
Dalje, krivica pravnog lica ne može se potrti ni primenom odredbi člana 27. navedenog zakona. Jer, pravno lice je odgovorno za prekršaj učinjen radnjom ili propuštanjem dužnog nadzora organa upravljanja ili odgovornog lica ili radnjom drugog lica koje je u vreme izvršenja prekršaja bilo ovlašćeno da postupa u ime pravnog lica. A pogotovo ako fizičko lice izvrši prekršaj usled propuštanja odgovornog lica da nad njim vrši nadzor ili kontrolu. Ovo je mogao da spreči bilo koji radnik, pogotovo šef objekta da je samo pogledao raf ili izdao precizno uputstvo za rad. A ko god da je direktno odgovoran (izlagao robu), opet po decidnoj odredbi istog člana, pravno lice može da odgovara za prekršaj i kada postoje pravne ili stvarne smetnje za utvrđivanje odgovornosti odgovornog lica u pravnom licu ili se ne može odrediti ko je odgovorno lice. A ni odgovornost fizičkog ili odgovornog lica u pravnom licu za učinjeni prekršaj ne isključuje odgovornost pravnog lica za prekršaj.
3. Umesto zaključka – nešto kao savet za potrošače
Iako u svojim tekstovima generalno izbegavam da dajem savete, ponoviću ono rečeno u „Koje su obaveze trgovaca u vezi isticanja i oglašavanja cene?“. Dakle, bez obzira da li je u nekom slučaju reč reč o neznanju, nehatu, nameri ili naprosto bezobrazluku, štitite sami svoja prava, jer niko drugi to neće činiti. Ako vas interesuje šta i kako da činite, pročitajte deo „5. Šta je savet za potrošače?“ u navedenom tekstu, da se ne ponavljam ovde. Ukratko, iskoristite sve ono što zakon predviđa.
A mene zaista ne zanima šta će (i da li će) neko drugi (recimo nadležni organi) uraditi povodom svega što sam naveo. Sigurno je samo da lično nisam zaintersovan da pravim skandale niti da radim posao udruženja za zaštitu potrošača. Svakako ne snosim bilo kakvu odgovornost ukoliko neko sam zaključi koja kompanija je posredi, a ista pretrpi bilo kakvu štetu tim povodom.
Izvor: Izvodi iz propisa su preuzeti iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
