Ovaj tekst predstavlja deo serije komentara na Pravnom portalu, započetih tekstom „Koje su obaveze trgovaca u vezi isticanja i oglašavanja cene?“, u kojima pokušavam da ukažem na ponašanja trgovaca koja su problematična (po mom mišljenju), i dam potrošačima neke praktične savete. Znači, analiziram „greške“ koje trgovci namerno ili iz neznanja prave prilikom isticanja cena, te oglašavanja sniženja i akcijskih prodaja u maloprodajnim objektima. Zato, da bi se razumelo ovo izlaganje poželjno je pročitati navedeni tekst.
Sve ograde i napomene date u navedenom tekstu važe i ovde. Dakle, ni ovim komentarom nikako ne želim nipodaštavati nečije znanje i umeće, niti neku konkretnu osobu (ili više njih) izvrgnuti ruglu ili optužiti za nešto. Posredi je samo iznošenje činjenica, te konstatacije i citiranje onoga što je neko učinio ili je negde napisano, onoga što stoji u propisima, te postavljanje retoričkih pitanja. Sva izneta razmišljanja i stavovi predstavljaju stručnu analizu, te vrednosni sud autora teksta i kritički osvrt, dat u najboljoj nameri u cilju poboljšanja našeg pravnog sistema. Jedino to i ništa drugo.
Svi izrazi u tekstu upotrebljeni su rodno neutralno (podrazumevaju osobe oba pola) i generički (označavaju zanimanje, delatnost i sl. a ne konkretnu osobu ili kompaniju).
Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…)., te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi.
Kao ilustraciju u ovom (i drugim komentarima) uzimam slučajeve iz sopstvenog iskustva. Za sve što opisujem i navodim imam pismeni dokaz. Sve ono o čemu pišem ovde, nastalo je na bazi konkretnih slučajeva u kojima sam lično preduzeo neku akciju (raklamacioni postupak ili prijava inspekciji). Dakle, koristim sopstvena iskustva kao pokazni primer, naravno uz pridržavanje pravila pisanja stručnih tekstova (bez navođenja konkretnih imena osoba, kompanija i sl.).
Inače, prevashodni interes trgovcima je zarada (profit), i to im ne treba zamerati. Privredna delatnost se i obavlja zbog toga. Ono što im (lično) generalno zameram je manir (ukupno ponašanje) i to što ne poštuju zakonske obaveze. A to zameram i nadležnim službama (jer ne rade svoj posao).
1. Šta je trgovac konkretno učinio?
Konkretan povod za pisanje ovog komentara je nešto sa čime se svakodnevno srećemo, jer u svim maloprodajnim objektima nailazimo na razne popuste, sniženja, akcije, rasprodaje i sl. Da ponovim, iako je sve ono o čemu pišem primećeno u maloprodajnom objektu jednog trgovačkog lanca, ovi komentari nisu upereni protiv istog, ovo su stvari koje sa malim varijacijama čine svi trgovci. A kako me je konketna kompanija svojim ponašanjem „naterala“ da postupke podignem na viši nivo, objasnio sam u komentaru „Koje su obaveze trgovaca u vezi isticanja i oglašavanja cene?“. U navedenom tekstu detaljno sam analizirao kakve su obaveze trgovca u vezi obaveštenja o cenama i zašto istaknuta cena obavezuje trgovca. Ukratko ću reći, u smislu propisa, istaknuta cena važi dokle god je istaknuta i za proizvode uz koje je istaknuta. Generalna obaveza trgovca je isticanje tačne (važeće) cene na način koji po objektivnim merilima ne može dovesti nekog prosečnog kupca u zabludu, znači obaveštenja o cenama moraju biti čitka, lako uočljiva, nedvosmislena i nesumnjiva u pogledu informacija koje daju.
Ovde ću se konkretno pozabaviti time, šta trgovac čini ako ne ukloni obaveštenje o sniženoj ceni nakon prestanka trajanja akcije – sniženja.
Konkretno, nakon jedne kupovine, po dolasku kući, pogledao sam račun jer me je interesovalo nešto sasvim drugo. Ali avaj, uočio sam ono što nikako nisam očekivao. Cena na koju sam pristao kao kupac, i prihvatio kao ponudu prodavca, nije cena koja je naplaćena. Naprosto, cena koja više ne važi nije bila uklonjena. Navedeno sam i dokumentovao snimcima prilikom sledećeg odlaska u isti objekat. Konkretno, za maslac određenog proizvođača naplaćeno je 294,99 din. iako je u frižideru gde isti stoji bila istaknuta cena od 239,99 din. I to nije bila jedina sporna stavka. Na jednom računu (od 3.209,72 din.), neosnovano mi je više naplaćeno 86,00 din. I naravno, odmah se postavlja pitanje, ako svakodnevno kupujem tu, i prosečno pravim račune u najmanje navedenom iznosu, koliki je ukupan iznos nezakonito naplaćenog u toku meseca ili godine? A kako dotična kompanija ima na desetine objekata, i sve se radi po klišeu, pitanje je u stvari, koliko je potrošača i za koliko ukupno oštećeno? Ako primenimo prostu (minimalnu) statističku verovatnoću, govorimo o višemilionskim iznosima (u evrima ne u dinarima) na godišnjem nivou.
Istine radi, na obaveštenju o ceni jeste bilo odštampano do kada traje akcija, ali informacija o važenju akcije u vremenskom smislu je toliko sitno odštampana da se ne može videti, bez da se bukvalno “uđe” u frižider” i gleda sa par cm, i značajno sitnijim slovima i brojevima u odnosu na iznos prodajne cene, a to je u najmanju ruku “sumnjivo” u pogledu ispunjavanja zakonskih obaveza.
E sad, greške se dešavaju, sve je moguće, ali ono što je još gore, snimci istaknutih cena su napravljeni neposredno pred zatvaranje objekta. Znači, neke pogrešne cene su stajale istaknute čitav dan (gde je istekla akcija), a neke stoje neprekidno sve vreme (tamo gde uopšte nije istaknuta prava cena).
Zato sam se (jer se ovo dešava po ko zna koji put) prigovorom (namerno u dopisu nisam insistirao na tome da je posredi reklamacija) obratio dotičnoj kompaniji. Obeštećenje nije bilo cilj, naprosto samo sam želeo da izrazim negodovanje i dokumentujem sve. Moj prigovor je rešavan kao reklamacija, i priznali su grešku, donošenjem Odluke o rešenju o reklamacije. Navedenom odlukom i njenom formom i sadržinom neću se baviti. To nije tema. Liči na sve ostale, prepuna je fraza o dobrobiti potrošača, nenamernim greškama novih zaposlenih i sl. Inače, te „greške“ rešava najobičniji podsetnik – kalendar, koji kao aplikacija postoji na svakom računaru, mobilnom telefonu… Kako god, najvažnije je priznanje (doduše uz pokušaj ograde). I istine radi, ponudili su refundaciju koju nisam prihvatio, jer nije ni bila zahtevana niti cilj.
2. Da li se navedenim čine kaznena dela?
Što se tiče reklamacionog postupka, isti je (po mojoj oceni) sproveden po pravilima. Ali, usvajanje (uvažavanje kako su naveli) reklamacije nije potrlo postojanje kaznenog dela, što ću objasniti u nastavku. Time su samo izbegli kazneno delo koje se tiče reklamacije i reklamacionog postupka (ako ne sprovedu postupak, ne odgovore u roku, ne reše po rekamaciji, neosnovano je odbiju…) i rešili potraživanje u smislu obligacionog prava.
Znači pitanje je, koja dela se čine neuklanjanjem cene nakon prestanka važenja akcije – sniženja?
Trgovac mora da proda robu kupcu po istaknutoj ceni. Time što u reklamacionom postupku (ako do istog dođe)priznaju grešku iizvrše refundaciju novca (povraćaj razlike u ceni), ispunjava se samo obligaciona obaveza po pitanju povraćaja nesnovano naplaćenog. Ali, to ne utiče na činjenicu da se pogrešnim postupanjem ostvaruje biće nekog kaznenog dela (tačnije više njih), koja je izvršena pre prodaje, u trenutku isticanja cene na nepropisan način. Sudbina potraživanja – obligacionog zahteva kupca kao“oštećenog lica” i namere istog u vezi s tim su njegov privatni interes, i nemaju uticaja na postojanje kaznenog dela, čije procesuiranje je javni intres (da se učinilac kazni i spreče buduća nepravilna ponašanja).
A opisanim nepropisnim činjenjem u vezi isticanja cene, čine se prekršaji po više propisa. I postoji osnov da se svaki od tih prekršaja procesuira kao poseban i naplati posebna kazna. Jer, tako su propisani, različitim zakonima. Ne, ovo ne potpada pod zabranu ponovnog suđenja u istoj stvari (“ne bis in idem”), jer ne govorimo o nekom prekršaju o kome je pravnosnažno odlučeno u skladu sa zakonom, niti je učinilac prekršaja u krivičnom ili postupku po privrednom prestupu pravnosnažno oglašen krivim za delo koje obuhvata i obeležja prekršaja. To su različiti prekršaji propisani različitim zakonima, sa različitim bićima dela, ostvareni povezanim radnjama (jednom radnjom se čine prekršaji po više zakona). Koji su to prekršaji?
Ovde se ne može se smatrati da je trgovac odbio da potrošaču proda robu po istaknutoj ceni, jer to (cena) nije primedbovano prilikom plaćanja, ali jeste učinio sve ostalo. Kako se trgovac nije pridržavao istaknute cene pri naplati robe, povređene su odredbe o isticanju i oglašavanju prodajne cene, i obmanjivao je potrošače pri oglašavanju cene, čime je postupljeno suprotno odredbama čl. 6., 12., 19. i 26. Zakona o zaštiti potrošača (“Sl. glasnik RS”, br. 62/2014, 6/2016-dr.zakon i 44/2018-dr.zakon), što je kažnjivo počlanu 160. stav 1, tač. 1., 2., 4., i 9. istog zakona.
Za navedeno su predviđene novčane kazne u iznosu od 300.000,00 do 2.000.000,00 din. za pravno lice, i za odgovorno lice u pravnom licu (direktora) od 50.000,00 do 150.000,00 din. A uz prekršajnu novčanu kaznu iz člana 160. stav 1. tač. 9) zbog obmanjivanja potrošača, pravnom licu može izreći i zaštitna mera zabrane da vrši određene delatnosti u trajanju od šest meseci do godinu dana, kao i zaštitna mera javnog objavljivanja presude, a odgovornom licu mera zabrane da vrši određene poslove u trajanju od tri meseca do jedne godine.
Direktno je ostvareno biće više prekršaja,jer ovde se za ostvarenje bića prekršaja, ne traži kumulacija, svaka od radnji je delo za sebe. Tehnička je stvar (odluka suda) da li će se sve to biti podvedeno pod jednu radnju i kaznu.
Drugo i bitno, za povredu odredbi o isticanju i oglašavanju prodajne cene, i obmanu potrošača pri oglašavanju ne traži se ni ostvarenje neke specifične zabranjene posledice. Delo je svršeno samim neuklanjenjem nevažeće cene što se smatra isticanjem pogrešne cene (cena je istaknuta u vremenu u kome ne važi) čime se čini sve gore pobrojano. A naplatom cene koja nije istaknuta ostvarena je i specifična zabranjena posledica dodatnog prekršaja (jer trgovac se nije pridržavao istaknute cene pri naplati robe). Rešavanjem reklamacije u korist kupca i nuđenjem povraćaja neosnovano naplaćenog iznosa trgovac je samo rešio eventulani imovinsko-pravni zahtev kupca za povraćaj neosnovano stečenog. Ali, radnja tog prekršaja je ostvarena u onom trenutku kada je cena naplaćena.
Dalje, trgovac koji je pravno lice, nije istaklo informacije o prodajnoj ceni na propisan način (na jasan, nesumnjiv, lako uočljiv i čitljiv način), jer su važni podaci previše sitno odštampani i neuočljivi, čime je direktno postupljeno suprotno odredbi člana 35. Zakona o trgovini („Sl. glasnik RS“, br. 52/2019), što je kažnjivo po članu 67. stav 1., tač. 5) istog zakona. U sudskoj praksi zemalja koje kopiramo u tekstu propisa i standardima, inače se iskristalisao stav da nije pravilno isticanje bitnih informacija previše sitnim slovima i brojevima, odnosno sitnijim od drugih informacija, tako da je neuočljivo ako se uzmu u obzir sve okolnosti u vezi sposobnosti prosečnog kupca i mesta gde je istaknuta poruka.
Ako je napred navedeno diskutabilno, sigurno je ostvareno biće drugog prekršaja, jer trgovac – pravno lice nudi robu sa prodajnim podsticajima koji više ne važe i oglašava te prodajne podsticaje nakon prestanka važenja istih, čime je direktno postupljeno suprotno odredbama čl. 38. i 39. Zakona o trgovini, što je kažnjivo po članu 68. stav 1. tač. 10) i 11) istog zakona. Jer, po Zakonu o oglašavanju (“Sl. glasnik RS”, br. 6/2016 i 52/2019-dr.zakon) oglašavanje podrazumeva svako predstavljanje u bilo kom obliku radi podsticanja prodaje robe, a oglasna poruka podrazumeva svako obaveštenje u bilo kom obliku.
Za isticanje cene na nepropisan način predviđene su novčane kazne u iznosu od 100.000,00 din. za pravno lice i od 10.000,00 din. za odgovorno lice u pravnom licu. Za nepropisno nuđenje robe i oglašavanje prodajnih podsticaja predviđene su novčane kazne u iznosu od 500.000,00 do 2.000.000,00 din. za pravno lice, i od 50.000,00 do 150.000,00 din. za direktora. Uz navedenu kaznu za nepropisno nuđenje robe i oglašavanje prodajnih podsticaja, pravnom licu se može izreći i zaštitna mera zabrane obavljanja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do dve godine, kao i mera javnog objavljivanja presude.
I ovde je delo svršeno samim neuklanjenjem pogrešne cene, jer ono što je istakuto smatra se važećom ponudom i oglasnom porukom.
A svakako je nesporno da je trgovac – pravno lice u ovom slučaju vršilo obmanjujuće oglašavanje čime je direktno postupljeno suprotno odredbama člana 11. Zakona o oglašavanju, a što je kažnjivo po članu 78. stav 1. tač. 2).istog zakona. Jer obmanjujuće oglašavanje je ono koje na bilo koji način, uključujući način prikazivanja, obmanjuje ili je verovatno da će obmanuti primaoce oglasne poruke uzimajući se u obzir karakteristike nekog prosečnog ili konkretnog kupca.
A biće dela je ostvareno, čak i specifična zabranjena posledica, jer je konkretan kupac (moja malenkost) doveden u zabludu. Za navedeno su predviđene novčane kazne od 300.000,00 do 2.000.000,00 din. za pravno lice, i od 50.000,00 do 150.000,00 din. za direktora.
Da napomenem, u sudskoj praksi zemalja čije standadre kopiramo se inače iskristalisao i stav da isticanje bitnih informacija različitim veličinama slova i sl. jeste vid obmanjujućeg oglašavanja kada se uzmu u obzir sve okolnosti u vezi sposobnosti prosečnog kupca i mesta gde je istaknuta poruka.
Važno da napomenem, ni kod jednog od navedenih dela ne može se isključiti odgovornost za prekršaj primenom pravila o krivici (uopšte, ali i krivici pravnih lica) iz Zakona o prekršajima („Sl. glasnik RS“, broj 65/2013, 13/2016, 98/2016-OUS, 91/2019-dr.zakon i 91/2019). Jer, ni kod jednog od navedenih prekršaja ne traži se direktan umišljaj, već je dovoljan i nehat, jer po decidnoj odredbi člana 20. navedenog zakona, za postojanje odgovornosti dovoljan je nehat učinioca ako propisom o prekršaju nije određeno da će se kazniti samo ako je prekršaj učinjen sa umišljajem. A postojanje umišljaja učinioca navedenih prekršaja nije propisano niti jednim od navedenenih zakona. Jer, svugde je odrednica: „kazniće se za prekršaj pravno lice ako:“, bez dodatnih uslova, nigde nema formulacije tipa: „ako u nameri“ i sl.
Dalje, krivica pravnog lica ne može se potrti ni primenom odredbi člana 27. navedenog zakona. Jer, pravno lice je odgovorno za prekršaj učinjen radnjom ili propuštanjem dužnog nadzora organa upravljanja ili odgovornog lica ili radnjom drugog lica koje je u vreme izvršenja prekršaja bilo ovlašćeno da postupa u ime pravnog lica. A pogotovo ako fizičko lice izvrši prekršaj usled propuštanja odgovornog lica da nad njim vrši nadzor ili kontrolu. Ovo je mogao da spreči bilo koji radnik, pogotovo šef objekta da je samo pogledao raf ili izdao precizno uputstvo za rad. Rekoh već, ovo rešava najobičniji podsetnik. A ko god da je direktno odgovoran (onaj ko je trebao da ukloni nevažeću cenu), opet po decidnoj odredbi istog člana, pravno lice može da odgovara za prekršaj i kada postoje pravne ili stvarne smetnje za utvrđivanje odgovornosti odgovornog lica u pravnom licu ili se ne može odrediti ko je odgovorno lice. A ni odgovornost fizičkog ili odgovornog lica u pravnom licu za učinjeni prekršaj ne isključuje odgovornost pravnog lica za prekršaj.
3. Umesto zaključka – nešto kao savet za potrošače
Iako u svojim tekstovima generalno izbegavam da dajem savete, ponoviću ono rečeno u „Koje su obaveze trgovaca u vezi isticanja i oglašavanja cene?“. Dakle, bez obzira da li je u nekom slučaju reč reč o neznanju, nehatu, nameri ili naprosto bezobrazluku, štitite sami svoja prava, jer niko drugi to neće činiti. Ako vas interesuje šta i kako da činite, pročitajte deo „5. Šta je savet za potrošače?“ u navedenom tekstu, da se ne ponavljam ovde. Ukratko, iskoristite sve ono što zakon predviđa.
A mene zaista ne zanima šta će (i da li će) neko drugi (recimo nadležni organi) uraditi povodom svega što sam naveo. Sigurno je samo da lično nisam zaintersovan da pravim skandale niti da radim posao udruženja za zaštitu potrošača. Svakako ne snosim bilo kakvu odgovornost ukoliko neko sam zaključi koja kompanija je posredi, a ista pretrpi bilo kakvu štetu tim povodom.
Izvor: Izvodi iz propisa su preuzeti iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
