Ovaj i povezani tekstovi su ekstrakti iz stručnog komentara „Da li oštećeni uvek može da naplati svoje troškove?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija, br. 123, novembar 2024. god. I ako je po onome što zaključuje najviša redovna sudska instanca u našoj zemlji (Vrhovni sud, nekad znan kao Vrhovni kasacioni sud – u daljem tekstu: VS), ne, ponekad, čak i u slučaju osuđujuće presude.
U komentaru “Kad je potrebno nešto tumačiti i zauzimati stav?” sam dao uvod i otvorio temu, odnosno izneo šta VS smatra, i analizirao neka opšta pitanja u vezi tumačenja propisa. Inače, sve ograde i napomene date u navedenom tekstu, važe i ovde.
U tekstu „Šta su troškovi krivičnog postupka?“ sam se pozabavio time šta sve obuhvataju ovi troškovi postupka i ko ih snosi.
Odgovor na pitanje, da li oštećeni ima pravo na naknadu troškova krivičnog postupka iz budžetskih sredstava suda, kada je okrivljenom izrečena neka od mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja, dao sam u “Da li oštećeni ima pravo na troškove postupka ako je okrivljeni neuračunjiv?”.
Ovde ću se pozabaviti merama bezbednosti.
1. Koja je svrha mera bezbednosti?
Ovde je bitno razmotriti ovo pitanje, s obzirom da je VS razmatrao slučaj kada je okrivljenom zbog izvršenja nekog krivičnog dela izrečena mera bezbednosti obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi iz člana 81. Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019) – u daljem tekstu: KZ, ili obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi iz člana 82. KZ.
Prema članu 4. KZ, mere bezbednosti spadaju u krivične sankcije, zajedno sa kaznama, vaspitnim i merama upozorenja.
Posvećena im je Glava šesta, Opšteg dela KZ.
Član 78. KZ kaže, svrha mera bezbednosti je da se otklone stanja ili uslovi koji mogu biti od uticaja da učinilac ubuduće ne vrši krivična dela.
Prema članu 79. KZ, učiniocu krivičnog dela mogu se izreći ove mere bezbednosti:
1) obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi;
2) obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi;
3) obavezno lečenje narkomana;
4) obavezno lečenje alkoholičara;
5) zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti;
6) zabrana upravljanja motornim vozilom;
7) oduzimanje predmeta;
8) proterivanje stranca iz zemlje;
9) javno objavljivanje presude;
10) zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim;
11) zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama.
Ono što je zanimljivo, nasuprot kaznama, određene mere bezbednosti mogu se izreći i neuračunljivom licu koje je učinilo krivično delo, pod određenim uslovima.
2. Kad se izriče mera bezbednosti?
Izricanje mera bezbednosti uređeno je članom 80. KZ. Sud može učiniocu krivičnog dela izreći jednu ili više mera bezbednosti kad postoje uslovi za njihovo izricanje.
Inače, mere bezbednosti se izriču uz kaznu, a prema članu 65. KZ, mere bezbednosti izrečene uz uslovnu osudu, izvršavaju se.
Ono što je zanimljivo, prema stavu 2. člana 80. KZ, mere obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi i obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi, neuračunljivom učiniocu izriču se samostalno. Ove mere mogu se izreći učiniocu krivičnog dela čija je uračunljivost bitno smanjena, ako mu je izrečena kazna ili uslovna osuda.
Član 81. KZ propisuje da učiniocu koji je krivično delo učinio u stanju bitno smanjene uračunljivosti sud će izreći obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi, ako, s obzirom na učinjeno krivično delo i stanje duševne poremećenosti, utvrdi da postoji ozbiljna opasnost da učinilac učini teže krivično delo i da je radi otklanjanja ove opasnosti potrebno njegovo lečenje u takvoj ustanovi. Ako su ispunjeni navedeni uslovi, sud će izreći obavezno lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi i učiniocu koji je u stanju neuračunljivosti učinio krivično delo. Ove mere se obustavljjaju kad sud utvrdi da je prestala potreba za lečenjem i čuvanjem učinioca u zdravstvenoj ustanovi.
Mera izrečena uz kaznu zatvora može trajati i duže od izrečene kazne, što je logično, jer ona traje dok postoje razlozi za to. Učiniocu koji je krivično delo izvršio u stanju bitno smanjene uračunljivosti i koji je osuđen na kaznu zatvora, vreme provedeno u zdravstvenoj ustanovi uračunava se u vreme trajanja izrečene kazne. Ako je vreme provedeno u zdravstvenoj ustanovi kraće od trajanja izrečene kazne, sud će, po prestanku mere bezbednosti, odrediti da se osuđeni uputi na izdržavanje ostatka kazne ili da se pusti na uslovni otpust.
Član 82. KZ predviđa da, učiniocu koji je u stanju neuračunljivosti učinio krivično delo, sud će izreći obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi, ako utvrdi da postoji ozbiljna opasnost da učinilac učini neko krivično delo i da je radi otklanjanja ove opasnosti dovoljno njegovo lečenje na slobodi. Ova mera može se izreći i neuračunljivom učiniocu prema kojem je određeno obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi kad sud, na osnovu rezultata lečenja, utvrdi da više nije potrebno njegovo čuvanje i lečenje u takvoj ustanovi, nego samo njegovo lečenje na slobodi.
Pod navedenim uslovima sud može izreći obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi i učiniocu čija je uračunljivost bitno smanjena, ako mu je izrečena uslovna osuda ili pušten na uslovni otpust.
Ako se u učinilac ne podvrgne lečenju na slobodi ili ga samovoljno napusti ili i pored lečenja nastupi opasnost da ponovo učini krivično delo, tako da je potrebno njegovo lečenje i čuvanje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi, sud može izreći obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u takvoj ustanovi.
Obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi traje dok postoji potreba lečenja, ali ne duže od tri godine.
Postupak za izricanje mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja propisan je Zakonikom o krivičnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021-OUS i 62/2021-OUS) – u daljem tekstu ZKP. Predlog za izricanje mere bezbednosti, prema članu 522. istog, podnosi javni tužulac. Član 526. ZKP kaže, da sud ove mere izriče kada na na osnovu izvedenih dokaza utvrdi da je optuženi u vreme izvršenja dela bio neuračunljiv. Ono što je bitno, u rešenju kojim je izrekao meru bezbednosti, sud će odlučiti i o imovinskopravnom zahtevu, u celini ili delimično, a za višak uputiti na parnični postupak.
Izricanje mere bezbednosti uz kaznu uređeno je članom 529. ZKP, pa tako, kad sud izrekne kaznu optuženom koji je učinio krivično delo u stanju bitno smanjene uračunljivosti, izreći će istom presudom i neku od mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja.
3. Umesto zaključka – nastavak sledi
Kad se pročita i poslednji povezani komentar, biće jasno zašto stalno ponavljam, da ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“ i zašto me sve zajedno podseća na ono što sam opisao na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a