Ovaj i povezani tekstovi su ekstrakti iz stručnog komentara „Da li oštećeni uvek može da naplati svoje troškove?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija, br. 123, novembar 2024. god. I ako je po onome što zaključuje najviša redovna sudska instanca u našoj zemlji (Vrhovni sud, nekad znan kao Vrhovni kasacioni sud – u daljem tekstu: VS), ne, ponekad, čak i u slučaju osuđujuće presude.
U komentaru “Kad je potrebno nešto tumačiti i zauzimati stav?” sam dao uvod i otvorio temu, odnosno izneo šta VS smatra, i analizirao neka opšta pitanja u vezi tumačenja propisa. Inače, sve ograde i napomene date u navedenom tekstu, važe i ovde.
Merama bezbednosti, njihovom svrhom i kada se izriču bavio sam se u “Šta su to mere bezbednosti?”.
Odgovor na pitanje, da li oštećeni ima pravo na naknadu troškova krivičnog postupka iz budžetskih sredstava suda, kada je okrivljenom izrečena neka od mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja, dao sam u “Da li oštećeni ima pravo na troškove postupka ako je okrivljeni neuračunjiv?”.
Ovde ću se pozabaviti time šta sve obuhvataju ovi troškovi postupka i ko ih snosi.
1. Šta sve obuhvataju troškovi postupka?
Zakonik o krivičnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021-OUS i 62/2021-OUS) – u daljem tekstu ZKP, o troškovima postupka govori u Glavi XIII, Dela prvog. Prema članu 261. ZKP, troškovi krivičnog postupka su izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka.
Za analizu je veoma bitan stav 2. navedenog člana te ću ga ciitrati u celosti:
“Troškovi krivičnog postupka obuhvataju:
1) troškove za svedoke, veštake, stručne savetnike, prevodioce, tumače i stručna lica i troškove uviđaja;
2) troškove prevoza okrivljenog;
3) izdatke za dovođenje okrivljenog;
4) putne troškove službenih lica;
5) troškove lečenja okrivljenog za vreme dok se nalazi u pritvoru, kao i troškove porođaja, osim troškova koji se naplaćuju iz fonda za zdravstveno osiguranje;
6) troškove tehničkog pregleda vozila, analize uzoraka (čl. 140. do 142.) i prevoza leša do mesta obdukcije;
7) nagradu veštaku, nagradu stručnom savetniku, nagradu prevodiocu, nagradu tumaču, nagradu i nužne izdatke branioca, nužne izdatke privatnog tužioca i oštećenog kao tužioca i njihovih zakonskih zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njihovih punomoćnika;
8) nužne izdatke oštećenog i njegovog zakonskog zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njegovog punomoćnika;
9) paušalni iznos, za troškove koji nisu obuhvaćeni tač. 1) do 8) ovog stava.”.
Inače, paušalni iznos se određuje prema trajanju i složenosti postupka i imovnom stanju lica obaveznog da plati ovaj iznos.
2. Ko snosi troškove postupka?
Član 262. ZKP kaže da u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučuje se ko će snositi troškove postupka i koliko oni iznose.
Skrivljeni troškovi su posebno uređeni, pa tako prema članu 263. ZKP, okrivljeni, oštećeni, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac, branilac, zakonski zastupnik, punomoćnik, svedok, veštak, stručni savetnik, prevodilac, tumač i stručno lice, bez obzira na ishod krivičnog postupka, snose troškove svog dovođenja, odlaganja dokazne radnje ili glavnog pretresa i druge troškove postupka koje su prouzrokovali svojom krivicom, kao i odgovarajući deo paušalnog iznosa. O ovim troškovima donosi se posebno rešenje, osim ako se o troškovima koje snose privatni tužilac i okrivljeni rešava u odluci o glavnoj stvari.
Obaveza okrivljenog da naknadi troškove, u skladu sa članom 264. ZKP, postoji kad sud okrivljenog oglasi krivim, i tada u presudi izriče da je isti dužan da naknadi troškove krivičnog postupka. Lice koje je okrivljeno za više krivičnih dela, nije dužno da naknadi troškove u pogledu dela za koja je oslobođeno od optužbe, ukoliko se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova. Ako je više okrivljenih oglašeno krivim, sud će odrediti koliki će deo troškova snositi svaki od njih, a ako to nije moguće, odrediće da svi okrivljeni solidarno snose troškove. Plaćanje paušalnog iznosa određuje se za svakog okrivljenog posebno.
Sud može osloboditi okrivljenog od dužnosti da, u celini ili delimično, naknadi neke troškove krivičnog postupka, kao i nagrade za veštaka i postavljenog stručnog savetnika, ako bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koja je on dužan da izdržava. Međutim, to nije predviđeno za sve vrste troškova, i ne odnosi se na nužne izdatke oštećenog i njegovog zakonskog zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njegovog punomoćnika. Jer, u stavu 4. navedenog člana, decidno je rečeno (citat): “[…] sud može osloboditi okrivljenog od dužnosti da naknadi u celini ili delimično troškove krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tač. 1) do 6) i tačka 9) ovog zakonika […]”. Troškovi oštećenog su propisani tačkom 8) stava 2. člana 261 ZKP. Znači, izuzeti su.
Naknada troškova iz budžetskih sredstava i na teret drugih lica uređena je članom 265. ZKP, pa tako, kad se krivični postupak obustavi ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, neki troškovi krivičnog postupka, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika, kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda. Ali opet, to nije predviđeno za nužne izdatke oštećenog i njegovog zakonskog zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njegovog punomoćnika. Jer, opet, u stavu 1. tog člana rečeno je (citat): “troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tač. 1) do 6) ovog zakonika”. I tu leži osnov problema (ako ga ima uopšte).
Inače, lice koje je pravnosnažnom presudom osuđeno za krivično delo lažnog prijavljivanja obavezno je da snosi troškove krivičnog postupka koje je prouzrokovalo.
Privatni tužilac je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka, ako je postupak obustavljen ili je optužba odbijena ili je okrivljeni oslobođen od optužbe, osim ako je postupak obustavljen, odnosno ako je optužba odbijena zbog smrti okrivljenog ili zbog toga što je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja usled odugovlačenja postupka koje se ne može pripisati u krivicu privatnog tužioca. Ako je postupak obustavljen usled odustanka od tužbe, okrivljeni i privatni tužilac mogu se poravnati u pogledu njihovih međusobnih troškova.
Oštećeni koji je odustao od predloga za gonjenje snosiće troškove krivičnog postupka ako okrivljeni nije izjavio da će ih sam snositi.
Član 266. ZKP kaže da, nagradu i nužne izdatke branioca i punomoćnika oštećenog, oštećenog kao tužioca ili privatnog tužioca dužno je da plati zastupano lice, bez obzira ko je po odluci suda dužan da snosi troškove krivičnog postupka, osim ako po odredbama ovog zakonika nagrada i nužni izdaci branioca padaju na teret budžetskih sredstava suda. Ako je oštećenom kao tužiocu bio postavljen punomoćnik, a plaćanjem nagrade i nužnih izdataka bi bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili izdržavanje lica koje je on obavezan da izdržava, nagrada i nužni izdaci branioca isplatiće se iz budžetskih sredstava suda.
3. Umesto zaključka – nastavak sledi
Nadam se da je nakon čitanja i ovog komentara postalo malo zanimljvije. Zato, nastavak sledi.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a