Vrhovni kasacioni sud, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu, u sednici održanoj 06.04.2022. godine, doneo je presudu Rev2 825/2022, kojom je:
Preinačio presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3390/21 od 13.12.2021. godine i presudu Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P1 365/21 od 30.09.2021. godine, u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom i petom izreke, tako što je odbio kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da sud obaveže tuženog da joj: na ime naknade troškova za ishranu u toku rada za period od 01.04.2018. godine do 31.03.2021. godine isplati 118.489,29 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom obračunatom do 08.05.2021. godine od 17.138,55 dinara i zakonsku zateznu kamatu na iznos glavnice od 118.489,28 dinara počev od 09.05.2021. godine do isplate; na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.04.2018. godine do 31.03.2021. godine isplati 114.764,20 dinara sa zakonskom zateznom kamatom obračunatom do 08.05.2021. godine od 16.251,95 dinara i zakonsku zateznu kamatu na iznos glavnice od 114.764,20 dinara, počev od 09.05.2021. godine do isplate; da za tužilju uplati razliku doprinosa za PIO nadležnom Fondu PIO za period od 01.04.2018. godine do 31.03.2021. godine na osnovicu koju čine iznosi glavnice, gore navedeni; i ODBIJA zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka, sa pripadajućom kamatom.
Istom presudom obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove revizijskog postupka od 18.000,00 dinara u roku od 8 dana od dana prijema prepisa presude.
U obrazloženju ove presude, kao razloge za njeno donošenje VKS navodi:
“Da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo.
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 88/2017… 129/2021), u odredbi člana 187. stav 3. propisuje da se na utvrđivanje i obračun plata, naknada i dodataka zaposlenih u ustanovi primenjuju propisi kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja zaposlenih u javnim službama.
Zakon o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 34/01… 86/19), propisuje način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 1. stav 1. tačka 3.). Odredbom člana 3. stav 1. tog Zakona, propisano je da osnovicu za obračun i isplatu plata utvrđuje Vlada, osim za predsednika Republike, narodne poslanike i imenovana, postavljena i zaposlena lica u službama predsednika Republike i Narodne skupštine Republike Srbije. Na osnovu odredbe člana 4. stav 1. istog Zakona, propisano je da koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu, a stav 2. istog člana Zakona, da koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.
Poseban Kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Službeni glasnik RS“, br. 21/15 i 99/20), u odredbi člana 20. propisuje elemente za utvrđivanje plate, tako da se plata utvrđuje na osnovu: osnovice za obračun plate, koeficijenta sa kojim se množi osnovica, dodataka na platu i obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plata u skladu sa Zakonom (stav 1.), a ukoliko je osnovna plata zaposlenog, koja je utvrđena na osnovu osnovice za obračun plata i koeficijenta iz propisa o koeficijentima za obračun i isplatu plata, za puno radno vreme i ostvareni standardni učinak, niže od minimalne zarade, osnovna plata zaposlenog utvrđena na gore opisani način, isplaćuje se u visini minimalne zarade (stav 2.).
Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05… 75/14), u odredbi člana 118. stav 1. propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu i to, između ostalog, za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način (tačka 5.) i regres za korišćenje godišnjeg odmora (tačka 6.), a prema stavu 2. te odredbe Zakona, visina troškova iz stava 1. tačka 5. ovog člana mora biti izražena u novcu. Odredbe ovog Zakona primenjuju se i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama, ako zakonom nije drugačije određeno, na osnovu odredbe člana 2. stav 2 tog Zakona.
Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, koju je Vlada Republike Srbije donela na osnovu člana 8. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, utvrđeni su koeficijenti za obračun plata zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Odredbom člana 2. stav 1. tačka 1. te Uredbe, utvrđeni su koeficijenti za obračun isplata zaposlenih iz člana 1. ove Uredbe, koje se primenjuju na zaposlene u osnovnom obrazovanju.
U konkretnom slučaju, tužilja je zaposlena u školi, pa se na utvrđivanje i obračun njene plate, kao i naknada i dodataka po osnovu rada, primenjuju propisi kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja zaposlenih u javnim službama. Supsidijerna primena Zakona o radu propisana je samo za slučaj kada posebnim zakonom položaj, prava, obaveze i odgovornostim zaposlenih nisu drugačije uređeni.
Pošto poseban zakon ( Zakona o platama u državnim organima i javnim službama) propisuje da koeficijent za obračun plate sadrži i dodatak za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, sledi da ta odredba posebnog Zakona isključuje primenu opšte norme iz Zakona o radu. Posebnim Kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Službeni glasnik RS“, br. 21/2015) nije predviđeno pravo zaposlenih na naknadu troškova za ishranu u toku rada i troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora, a to pravo nije predviđao ni prethodno važeći Posebni kolektivni ugovor („Službeni glasnik rS“, br. 12/2009).
Dakle, na osnovu gore navedenih propisa, proizlazi da su primanja po osnovu naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora sadržana u koeficijentu kao jednom od elemenata plate, pa ne postoji pravni osnov za ostvarivanje predmetnog prava tužilje sadržan bilo u opštem bilo u posebnom aktu. To znači da tužilji ne pripada pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora pošto su te naknade sadržane u koeficijentu njene plate, pa je to što je tužilji, u spornom periodu, isplaćivana minimalna zarada bez uticaja na odlučivanje.
Ovakav pravni stav VKS je sasvim suprotan pravnom stavu istog suda pre dve godine, kada je, po istom osnovu tvrdio suprotno – da u minimalnoj zaradi nikako ne može da bude sadržana bilo koja druga naknada.
Izvor: Izvod iz propisa i sudske prakse preuzet iz pravne baze „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com.