Iz iskustva stečenog saradnjom sa sudskim veštacima finansijske struke, advokatima koji su nailazili na problem koji je predmet ovog teksta, praćenjem sudske prakse, došlo se do zaključka da je godinama stopa zatezne kamate, koju je propisivao Zakon o visini stope zatezne kamate (“Sl. list SRJ”, br. 9/2001 i „Sl. glasnik RS“, br. 31/2011 i 73/2012-OUS), koji se primenjivao od 3. marta 2001. godine do 25. decembra 2012. god, pogrešno obračunavana. Da stvar bude još gora, i dalje se ista greška čini kod onih potraživanja koja se protežu kroz period važenja ovog zakona, a još uvek nisu naplaćena. Naime, radi se o neprimenjivanju člana 4. ovog zakona, odnosno višegodišnjem pogrešnom računanju stope zatezne kamate.
Inače, kada je u pitanju zatezna kamata postoji nekoliko problema, odnosno nedoumica koje se javljaju u praksi. Neke od njih, kao npr. pitanje metoda obračuna kamate kada se radi o dugogodišnjim dugovanjima, nakon proglašenja konformne metode neustavnom, otklonio je Vrhovni kasacioni sud svojim stavovima, dok su druge nedoumice još prisutne, kao što su: revalorizacija za januar 1994. godine, redosled uračunavanja kamata i troškova kod javnih prihoda (obzirom da je ovaj zakon ranije propisivao drugačiji redosled od Zakona o obligacionim odnosima), zatim, u praksi često ugovaranje zakonske zatezne kamate, koja se naravno, ne može ugovarati i ne razlikovanja ugovorne i zatezne kamate i sl. Tu je i pitanje koje se ne tiče obračuna, već samog prava na kamatu, a odnosi se na troškove parničnog postupka, gde su različiti stavovi apelacionih i privrednog apelacionog suda (po stavu Privrednog apelacionog suda ne postoji zakonski osnov da se na dosuđeni iznos troškova nastalih u toku ili povodom parničnog postupka odredi plaćanje zakonske kamate).
Ali ovaj tekst, kao što je na početku već rečeno, bavi se jednim drugim problemom, koji proističe iz neprimenjivanja zakonske odredbe, tj. pogrešne primene kada je u pitanju stopa zatezne kamate prema prethodno važećem Zakon o visini stope zatezne kamate (“Sl. list SRJ”, br. 9/2001 i „Sl. glasnik RS“, br. 31/2011 i 73/2012-OUS), koji je prestao da važi 25. decembra 2012. god. stupanjem na snagu Zakona o zateznoj kamati („Sl. glasnik RS“, br. 119/12).
Zakon o visini stope zatezne kamate (“Sl. list SRJ”, br. 9/2001) propisivao je sledeće:
“Član 2.
Stopa zatezne kamate sastoji se od:
- mesečne stope rasta cena na malo
- fiksne stope od 0,5% mesečno.”
Napominjemo da je izmenama zakona objavljenim u „Sl. glasniku RS“, br. 31/2011, izraz mesečne stope rasta cena na malo, zamenjen izrazom mesečne stope rasta potrošačkih cena.
Članom 4. ovog zakona propisan je izuzetak od člana 2.:
“Za mesece u kojima je zbog jednokratne korekcije cena stopa rasta cena na malo najmanje za 10 procentnih poena veća od eskontne stope Narodne banke Jugoslavije, za stopu iz člana 2. tačka 1. ovog zakona uzima se aritmetička sredina između eskontne stope Narodne banke Jugoslavije i stope rasta cena na malo.”
Navedenim izmenama iz „Sl. glasnika RS“, br. 31/2011, ovaj član je izmenjen tako da je glasio:
„Član 4.
Za mesece u kojima je zbog jednokratne korekcije cena, stopa rasta potrošačkih cena za 10 procentnih poena ili više, veća od referentne kamatne stope Narodne banke Srbije, za stopu iz člana 2. tačka 1. ovog zakona uzima se aritmetička sredina između referentne kamatne stope Narodne banke Srbije i mesečne stope rasta potrošačkih cena.“
Šta je ovde u stvari propisano – kada je stopa rasta cena za 10 ili više procentnih poena u odnosu na stopu narodne banke, umesto mesečne stope rasta cena (cena na malo, odnosno potrošačkih cena) primenjuje se stopa koja predstavlja aritmetičku sredinu stope narodne banke (eskontne, a kasnije referentne).
Ovde dolazimo do problema, jer ovaj izuzetak od člana 2, kada se dve stope spajaju u jednu, u praksi nije uzet u obzir. Naime, najčešće je (pretpostavljamo jer je bilo lakše) stopa zatezne kamate obračunavana, bez obzira na činjenicu da li je stopa rasta cena za 10 ili više procentnih poena veća od najpre eskontne, kasnije referentne stope Narodne banke, tako što se nije uzimala aritmetička sredina stope Narodne banke i mesečne stope rasta cena, a u velikom broju slučajeva – meseci u periodu primene ovog zakona, stopa rasta cena je bila veća od stope Narodne banke.
Dakle, uopšte se nije uzimala u obzir činjenica da je ispunjen uslov za primenu izuzetka iz člana 4. od pravila propisanog članom 2. zakona (stopa raste cena na malo, odnosno potrošačkih za 10 ili više procentnih poena veća od stope Narodne banke).
To je, naravno, dovelo do pogrešnog obračuna zatezne kamate, jer se član 4. nije primenjivao, a u praksi kod dugogodišnjih dugovanja još uvek se protivzakonito, ne primenjuje.
Na kraju, šta ostaje kao mogućnost onoga ko je ovakvim pogrešnim obračunom oštećen, jer razlika u visini duga obračunatog sa ovakvom stopom zatezne kamate, može biti značajna, a kao što smo već rekli, svakako protivzakonita, naročito kada je sud uzeo takav obračun kao tačan. Ostaje da se odluka suda pobija pravnim sredstvima uz ukazivanje koliko je iznosila stopa rasta cena na malo, odnosno potrošačkih cena u određenom mesecu obuhvaćenim obračunskim periodom, tj. dokazivanjem da je bio ispunjen uslov iz člana 4. Zakon o visini stope zatezne kamate.
[button link=”https://profisistem.com/proizvodi/profi-obracun-kamata/” type=”big” color=”red”] Opširnije o računanju stope zatezne kamate [/button]
