I dalje pričamo o tome da je zbog mogućnosti otkazivanja kočionog sistema na više modela renomiranog svetskog proizvođača iz premijum segmenta na vanredni servis povučeno mnogo vozila širom sveta (mediji govore o veoma velikom broju). Sa problemom smo se mogli upoznati putem objava u inostranim medijima, ali ne i od strane ovlašćenog uvoznika kod nas. Dakle, ono što nas interesuje je, kakve su obaveze uvoznika vozila u vezi obaveštavanja o postojanju tehničkog problema na automobilu koji može uticati na bezbednost, a koji je proizvođač stavi javnosti na uvid u inostranstvu, ali ne i kod nas? Znamo da je uvoznik imao saznanja o svemu, ali šta je preduzeo povodom toga? O kakvim vrstama odgovornosti možemo pričati ovde, i o čijoj sve odgovornosti? Ali, pre svega, najvažnije je pitanje bezbednosti i vremena reagovanja, u cilju opšte bezbednosti svih.
Problem o kome pričam ide u nekoliko pravaca. A pošto je reč o problemu sa kočionim sistemom, ovde je moglo doći čak do povlačenja vozila sa tržišta i isključenja iz saobraćaja sve do otklanjanja problema na svim proizvedenim primercima.
U tekstu „Da li vozilo mora biti bezbedno za upotrebu “ sam objasnio o čemu je reč, odnosno šta je bio konkretan povod za ovaj i povezane komentare, te pojasnio osnovne postavke u vezi bezbednosti proizvoda, ko je u obavezi da obavesti javnost o nebezbednom proizvodu, te ko je nadležan za postupanje. Inače, sve ograde i napomene date u navedenom tekstu, važe i ovde.
Odgovor na pitanje, da li su i koja kaznena dela su učinjena, dao sam u komentaru „Da li se čine kaznena dela nedavanjem informacija o problemu sa proizvodom?“.
Ovde ću se pozabaviti potencijalnim nevoljama kupaca vozila sa problematičnim sistemom i njihovim pravima.
1. Koji su problemi kupaca vozila?
Pošto pričamo o motrornim vozilima, logično je krenuti od bezbednosti saobraćaja na putevima. Prema našim (a i inostranim) propisima koji uređuju ovu oblast, vozilo u saobraćaju na putu mora da ispunjava propisane tehničke uslove i da bude tehnički ispravno. Bilo kakav kvar ili mana na sistemu za zaustavljanje vozila (kočenje) razlog je za isključenje vozila iz saobraćaja, te onemogućavanje registracije i učestvovanja istog u saobraćaju. Takvo vozilo se ne sme voziti po putu već samo vući (šlepovati).
Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima („Sl. glasnik“ RS”, br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013-OUS, 55/2014, 96/2015-dr.zakon, 9/2016-OUS, 24/2018, 41/2018, 41/2018-dr.zakon, 87/2018, 23/2019, 128/2020-dr.zakon i 76/2023) – u dalje, tekstu: ZOBS, u članu 289. kaže da policija obavezno isključuje iz saobraćaja vozilo kod koga su tehnički neispravni uređaji za upravljanje ili zaustavljanje, odnosno kada mogu ugroziti bezbednost saobraćaja. Znači, ne pričamo samo o situaciji kad je na redovnom ili vanrednom tehničkom pregledu ustanovljena neispravnost, kad se nešto već desilo i sl., već o samoj mogućnosti da se nešto desi. A sama mogućnost daje osnov za isključenje vozila iz saobraćaja, koje traje do do prestanka razloga za isključenje, tj. dok se ne dostavi dokaz da je vozilo tehnički ispravno, što se utvrđuje na kontrolnom tehničkm pregledu. A onaj ko učestvuje u saobraćaju a zna da mu je vozilo neispavno, rizukuje ne samo propisanu kaznu, već mnogo više.
Tu se postavlja pitanje, da li vlasnici vozila koje je prodavac upozorio na problem smeju da voze takvo vozilo do trenutka dok isti ne bude otklonjen?
Jer, prema tački 91) stava 1. član 332. ZOBS, vozač koji upravlja vozilom koje je tehnički neispravno u pogledu uređaja za zaustavljanje kažnjava se novčanom kaznom u iznosu od 10.000,00 do 20.000,00 din. A čim je obavešten o problemu, on prekršaj čini umišljajno, dakle krivica je neupitna. Stvar se usložnjava ukoliko je vozilo registrovano na firmu. Ako dozvoli da se takvo vozilo uključi u saobraćaj, preduzetnik može biti kažnjen novčanom kaznom u iznosu od 50.000,00 do 500.000,00 din. (tačka 30. stav 1. člana 328. ZOBS). Za pravno lice kazna iznosi 60.000,00 do 800.000,00 din. na šta se dodaje od 6.000,00 do 50.000,00 din. za odgovorno lice u pravnom licu – direktora (tačka 30. stava 1. i stav 2. člana 326. ZOBS).
I rečeno važi sve dok se ništa ne desi, već samo postoji mogućnost. Ali, ako se nešto desi usled otkazivanja kočnica, vozač je u velikom problemu. Jer, krivično delo „Ugrožavanje javnog saobraćaja“, iz člana 289. Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016, 35/2019 i 94/2024) – u daljem tekstu: KZ, čini učesnik u saobraćaju na putevima koji se ne pridržava saobraćajnih propisa i time tako ugrozi javni saobraćaj da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku štetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara. Za to može biti kažnjen zatvorom do tri godine. U slučaju teške telesne povrede nekog lica ili imovinske štete velikih razmera, kazna ide do deset godina zatvora, a u slučaju smrti lica, do petnaest godina. Zabrana upravljanja motornim vozilom koja se izriče uz kaznu je najmanji problem.
2. Kakva prava imaju kupci ovih vozila?
Šta kupci ovih vozila mogu da očekuju, kakva prava imaju?
Vratimo se na odnos prodavac – kupac. Postoje neka načela i obaveze ugovornih strana propisana Zakonom o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/1978, 39/1985, 45/1989-USJ, 57/1989, “Sl. list SRJ”, br. 31/1993 i “Sl. glasnik RS”, br. 18/2020) – u daljem tekstu: ZOO. Ovde su posebno u fokusu vozila koja su prodata kupcima od momenta kada je uvoznik saznao za problem na koji je proizvođač upozorio. Ukratko, prodavca obavezuje sve ono što je rekao kupcu u vezi onog što kupuje, ili nije, a morao je (obaveštavanje o manama). Ovde se otvaraju pitanja naknade eventulane štete koju kupcima vozila mogu pretrpeti, i pravo na raskid ugovora i umanjenje cene. Šteta koju kupci takvih vozila mogu pretrpeti nije samo u nekorišćenju vozila dok traje popravka, već mogućnost realnog pada vrednosti takvih vozila kao polovnjaka. Drugo, otvara se i pitanje obaveze vlasnika vozila da obavesti svog kupca o nedostatku ukolikom nije otklonjen do trenutka prodaje, jer tada i on odgovara za skrivene mane.
A šteta može nastati i zbog gubitka prava iz osiguranja od odgovornosti za štetu koja se upotrebom motornog vozila pričini trećim licima (osiguranje od autoodgovornosti). Jer, član 29. Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju („Sl. glasnik RS“, br. 51/2009, 78/2011, 101/2011, 93/2012 i 7/2013-OUS), kaže da osigurano lice gubi prava iz osiguranja pored ostalog, i ako je šteta nastala zbog toga što je motorno vozilo bilo tehnički neispravno, a ta je okolnost vozaču vozila bila poznata. I šta ako se desi neka nezgoda zbog neispravnosti o kojoj je ovde reč? Osiguravač može odbiti isplatu odštete, s punim pravom. Osim što ima štetu na sopstvenom vozilu, vlasnik vozila mora da naknadi i štetu trećem oštećenom licu.
S druge strane, kupac vozila ima prava i po propisima o zaštiti potrošača, koji su u stvari samo razrada opštih principa obligacionog prava.
Zakon o zaštiti potrošača (“Sl. glasnik RS”, br. 88/2021), govori o saobraznosti robe. Da razbijemo prvo uvreženu zabludu. Saobraznost nije garancija. To su različite stvari.
Saobraznost robe regulisana je članom 49. Zakona o zaštiti potrošača, prema kome, proizvod koji se prodaje (roba) je saobrazan ugovoru ako, između ostalog, odgovara opisu koji je dao prodavac i ako ima svojstva potrebna za naročitu upotrebu za koju je potrošač nabavlja.
Prema članu 53. navedenog zakona, garancija je svaka izjava kojom njen davalac daje obećanje u vezi sa proizvodom – robom, i pravno je obavezujuća pod uslovima datim u izjavi, kao i oglašavanju u vezi sa tom robom. A najvažnije, po istom članu, garancija ne isključuje niti utiče na prava potrošača u vezi sa saobraznošću.
Dakle, garancija je posebno obećanje proizvođača i obično sadrži posebne pogodnosti. Garantni rok može biti duži od roka saobraznosti. Garancija nije obavezna već predstavlja dobru poslovnu praksu.
Saobraznost je nešto drugo. Izraz koji se upotrebljava otkriva šta je to u svoj biti. Saobrazno znači odgovarajuće, primereno, podobno nameni, podudarno u svemu… tj. da ispunjava zahteve za upotrebu konkretnog proizvoda u redovnim uslovima ekslopatacije. I šta navedeno znači? Prosto, neki proizvod je saobrazan ugovoru ako po kvalitetu i funkcionisanju odgovara onome što je uobičajeno i što potrošač može osnovano da očekuje s obzirom na njegovu prirodu i javna obećanja o posebnim svojstvima data od strane prodavca, proizvođača ili njihovih predstavnika. Znači, uslovno možemo reći da je saobraznost minimalna garancija, odnosno da je rok za saobraznost rok za minimalnu garanciju.
Da uprostim, prodavac u ime proizvođača, praktično garantuje kupcu da će konkretni proizvod moći da se nesmetano koristu u određenom roku.
Prema članu 51. Zakona o zaštiti potrošača, ako isporučeni proizvod nije saobrazan ugovoru, kupac ima pravo da zahteva od prodavca da otkloni nesaobraznost, bez naknade, opravkom ili zamenom, odnosno da zahteva odgovarajuće umanjenje cene ili da raskine ugovor.
Dakle, ako vozilo bude isključeno iz saobraćaja ili ne može da prođe tehnički pregled zbog neke mane koja je odgovornost proizvođača, onda je nesaobrazno ugovoru. Tu su prava kupca jasna.
3. Umesto zaključka
Iako u svojim tekstovima generalno izbegavam da dajem savete, ovde ću reći, ako ne reagujete nećete ni ostvariti svoja prava. Jer, biti fin i korektan prema onima koji to nisu ne donosi ništa.
Zato iskoristite sve ono što zakon predviđa. Za svaki sučaj uvek obezbedite dokaze (prepisku i sl.). Jer možda vam zatrebaju (recimo ako stvar dođe do suda). Možete i da preduzmete postupke pred nadležnim organima (podnesete prijavu inspekciji, obratite se udruženju za zaštitu potrošača…) ako mislite da to ima svrhe.
Kako god, štitite sami svoja prava, jer niko drugi to neće činiti.
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.