Dosadašnji pristup rešavanju problema nelegalne gradnje nije dao željene rezultate ni posle gotovo 30 godina, a u gradovima koji imaju do 100.000 stanovnika, u proseku 40.000 predmeta čeka na ozakonjenje. Godišnje se reši oko 1.500, dok isto toliko novih nastane, saopštio je NALED.
Rešenje nudi i Siva knjiga NALED-a gde se kao jedan od prvih koraka ističe uspostavljanje Jedinstvene evidencije nelegalno građenih objekata i podnetih zahteva za ozakonjenje (JENGO) koja bi putem digitalne platforme bila dostupna svim građanima na uvid.
Evidencija treba primarno da obuhvati oko dva miliona objekata koji čekaju na ozakonjenje i sve podatke i dokumenta neophodna za okončanje postupka, radi lakšeg uvida i dopune od strane građana, ali i efikasnije kontrole nadležnih organa. Ujedno, ta evidencija bi omogućila da se kontinuirano analiziraju zahtevi i problemi koji se javljaju u njihovom rešavanju, kako bi se efikasnije postupalo u budućnosti. Centralizacijom sistema i uspostavljanjem portala za informisanje javnosti dodatno će se smanjiti prostor za korupciju u ovoj oblasti.
Podsećamo da npr, u čl. 3. Zakona o ozakonjenju objekata (“Sl. glasnik RS”, br. 96/2015, 83/2018, …. 62/2023), stoji:
„Predmet ozakonjenja, u smislu ovog zakona, jeste objekat koji je završen u građevinskom smislu.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, kada je predmet ozakonjenja zgrada, predmet ozakonjenja može biti i zgrada na kojoj su izvedeni samo konstruktivni građevinski radovi (temelj, armiranobetonski ili čelični stubovi sa gredama, odnosno armiranobetonska tavanica, krovna konstrukcija), sa ili bez završene fasade.
Stepen završenosti objekta za ostale objekte koji su predmet ozakonjenja, utvrđuje se u zavisnosti od vrste i namene objekta.“
– Milioni građana danas koriste nelegalne objekte za život ili rad, ali te objekte ne mogu da prometuju, da ih stave pod hipoteku, da bi dobili kredit, niti mogu u tim prostorima da registruju proizvodnu ili poslovnu delatnost. Ti objekti imaju mnogo manju vrednost, a pojedini nemaju ni uslove za priključenje na komunalnu infrastrukturu, pa nemaju ni vodu ni struju. Velika većina je podnela zahtev za legalizaciju, ali se na rešavanje tih zahteva čeka godinama. Zato je važno da se kompletna procedura što pre digitalizuje i da se svi koji su uključeni u ovaj proces uvežu u jedan centralizovani sistem, koji bi bio nalik portalu za izdavanje građevinskih dozvola. Tako bi se na jednom mestu sve završavalo – tu bi bili registrovani svi već podneti zahtevi, tu bi se podnosili novi zahtevi, vršila razmena dokumenata između državnih organa uključenih u ovaj postupak i građana, omogućilo praćenje predmeta, uplate takse za ozakonjenje i prijave poreza, pa sve do finalnog upisa u katastar – kaže programska direktorka NALED-a.
Jedan od ključnih razloga za neefikasnost procesa legalizacije u Srbiji je nedostatak kapaciteta lokalnih samouprava, zbog čega se predlaže da se u posao utvrđivanja prava svojine i konvalidacije uključe i posebno formirane komisije od predstavnika pravosudnih i ostalih relevantnih profesija uključujući i javne beležnike. Takođe, sam postupak je previše složen i zavisi od uključenosti velikog broja različitih organa .
Da bi objekat bio ozakonjen, on mora ispunjavati određene prostorne i urbanističke uslove, mora se dokazati vlasništvo nad objektom, odnosno odgovarajuće pravo na zemljištu. Preporuka NALED-a je da se važeći propis izmeni i postupci razdvoje tako, da upis prava svojine ne zavisi od urbanističkih uslova. Pitanje usklađenosti sa planskim dokumentima rešavalo bi se upisom zabeležbe, kojom se konstatuje da objekat nije građen u skladu sa prostornim i urbanističkim uslovima, a budući kupci bili bi informisani o pravnim nedostacima tako upisanog objekta.
Takođe, 2,7 miliona nepokretnosti pripadaju tzv. “delimično regulisanom tržištu”, imaju građevinsku dozvolu, ali nemaju upotrebnu ili ne postoji potpuna dokumentacija kako bi se upisale u katastar. Za ovakve objekte potrebno je utvrditi pretpostavljene vlasnike, na osnovu svih dostupnih dokaza i sprovesti upis.
– Moguće je napraviti različita pravila za određene pravne situacije kako bi se masovni upis realizovao. Na primer ukoliko je podnosilac zahteva za ozakonjenje objekta ujedno i vlasnik zemljišta, u katastru se proveri da li se JMBG poklapa i na osnovu toga se izvrši upis bez odlaganja. Posebna pravila moguće je odrediti i za mnoge druge situacije, kao kad imamo da je podnosilac zahteva samo jedan od suvlasnika zemljišta ili za ozakonjenje objekata za koje je izdata građevinska dozvola, ali nije dobijena upotrebna, za infrastrukturne objekte i slično – zaključuje programska direktorka NALED-a.
Podsetimo, kako bi se omogućilo rešavanje ozbiljnih i decenijama nagomilavanih imovinsko-pravnih problema nad nepokretnostima, NALED je krajem prošle godine pripremio prvu studiju sveobuhvatne reforme koja pored unapređenja postupka upisa u katastar, između ostalog i primenom tzv. konvalidacije, i ozakonjenja nelegalno izgrađenih objekata, predlaže konkretna rešenja i za pitanja komasacije, restitucije, eksproprijacije, oporezivanja nekretnina, upravljanja javnom svojinom i drugih postupaka.
Izvor: sajt Naleda (www.naled.rs)
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
