Zaštitnik građana izjavio je povodom 26. juna, Međunarodnog dana podrške žrtvama torture da je zabrana mučenja i drugih oblika zlostavljanja imperativna norma u opštem međunarodnom i domaćem pravu, zbog čega se takve pojave ni pod kojim okolnostima ne mogu opravdati u praksi.
On je istakao da kada se govori o torturi, najčešće se misli na status lica lišenih slobode, jer ustanove zatvorenog tipa u kojima se nalaze pogoduju različitim vidovima zlostavljanja.
„Bez obzira na osnov po kome je neko lice zatvoreno, ono nije neslobodno i raspolaže širokim spektrom prava. To je važno istaći zbog afirmisanja značaja prevencije, koja je ključna za suzbijanje torture i u tom smislu, preduzimanja potrebnih mera, jer praksa pokazuje da je rizik od torture najveći u prvim satima lišenja slobode“, istakao je zaštitnik građana..
Zato je, prema rečima zaštitnika građana, adekvatna reakcija nadležnih od izuzetnog značaja, pre svega u pravcu pravovremenog identifikovanja fizičkog ili psihičkog zlostavljanja, ali i pokretanja temeljnih istraga povodom svakog incidenta, uključujući i izvesnost sankcionisanja izvršilaca.
Zaštitnik građana ukazuje na to da ova institucija, u skladu sa Konvencijom Ujedinjenih nacija protiv torture ima mandat da u cilju prevencije torture obavlja posete ustanovama u kojima su smeštena lica lišena slobode i proverava da li su uslovi i način na koji se postupa prema njima u skladu sa međunarodnim standardima.
U tom smislu, Zaštitnik građana konstatuje da u Srbiji postoji tendencija unapređenja zaštite prava lica lišenih slobode, kao i sprečavanja torture i drugih oblika zlostavljanja. Međutim, to ne znači da su takve pojave eliminisane.
Nedavni tragični slučaj u KPZ u Beogradu – Padinskoj Skeli, potvrđuje da je zlostavljanje teško prepoznati jer žrtve često iz straha nisu spremne da to prijave, ali i da je potrebno da se službenici pridržavaju svih procedura u radu i sa posebnom pažnjom prate ponašanje svih lica lišenih slobode.
Zaštitnik građana je, obavljajući poslove Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture (NPM) samo u prošloj godini izvršio 90 poseta, dok su nadležnima organima upućene 234 preporuke.
Između ostalog, ukazano je na neophodnost sistemskog registrovanja svih povreda lica lišenih slobode i potrebe da se te informacije bez odlaganja i bez izuzetka dostavljaju nadležnim organima.
Ustanovljena je i potreba poboljšanja zaštite osoba sa mentalnim smetnjama, i razvijanja sistema kontinuiranih obuka o ljudskim pravima za sve koji postupaju prema ovim posebno osetljivim grupama. Unapređenje materjalnih uslova u svim ustanovama u kojima se nalaze lica lišena slobode, uz angažman dovoljnog broja zaposlenih, takođe je jedna od preporuka, imajući u vidu da loši smeštajni uslovi i neodgovarajući kadrovski kapaciteti mogu stvoriti rizik da lica lišena slobode postanu žrtve zlostavljanja i nehumanog postupanja.
Navedeno zahteva i poboljšanje mehanizama unutrašnje kontrole policije, kao i aktivan rad tužilaštva i sudova u cilju efektivne i efikasne borbe protiv torture.
Zaštitnik građana napominje da je od posebnog značaja još odlučniji rad na promociji i osnaživanju žrtava, kao i sprečavanju i suzbijanju svih oblika nasilja.
Odredbama člana 8, 25 i 30 Zakona o zaštitniku građana (“Sl. glasnik RS”, br. 105/2021) propisana su ovlašćenja Zaštitnika građana u pogledu zaštite prava lica lišenih slobode, prema kojima:
Zaštitnik građana ima do četiri zamenika koji mu pomažu u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom, u okviru ovlašćenja koja im on prenese.
Prilikom prenošenja ovlašćenja zamenicima, Zaštitnik građana posebno vodi računa o tome da se obezbedi određena specijalizacija za obavljanje poslova iz nadležnosti Zaštitnika građana, naročito u pogledu zaštite prava lica lišenih slobode, ravnopravnosti polova, prava deteta, prava pripadnika nacionalnih manjina i prava osoba sa invaliditetom.
Zaštitnik građana određuje zamenika koji će ga zamenjivati u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja poslove.
Zamenik Zaštitnika građana koji je ovlašćen da se stara o zaštiti prava lica lišenih slobode pomaže Zaštitniku građana u poslovima Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, u skladu sa zakonom.
Zamenik Zaštitnika građana koji je ovlašćen da se stara o zaštiti prava osoba sa invaliditetom pomaže Zaštitniku građana u poslovima nacionalnog nezavisnog mehanizma za praćenje sprovođenja Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, u skladu sa zakonom.
Zaštitnik građana određuje zamenika koji mu pomaže u poslovima Nacionalnog izvestioca u oblasti trgovine ljudima.
Zaštitnik građana određuje zamenika koji mu pomaže u obavljanju poslova zaštite, promocije i unapređenja prava deteta.
Zamenike Zaštitnika građana postavlja Zaštitnik građana posle javnog konkursa koji raspisuje Zaštitnik građana u roku od 15 dana od dana stupanja na dužnost.
Funkcija zamenika Zaštitnika građana traje do stupanja na dužnost novog zamenika Zaštitnika građana.
Na uslove za postavljenje zamenika Zaštitnika građana shodno se primenjuju odredbe člana 7. ovog zakona o uslovima za izbor Zaštitnika građana.
U slučaju prestanka funkcije zamenika Zaštitnika građana u toku mandata Zaštitnika građana, javni konkurs za postavljenje novog zamenika Zaštitnika građana raspisuje se u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije zamenika Zaštitnika građana.
Zaštitnik građana može bez prethodne najave i ometanja, pregledati mesta u kojima se nalaze lica lišena slobode, lica kojima je ograničena sloboda kretanja i mesta gde su smeštene ili borave grupe čija prava štiti, a posebno mesta pod kontrolom policije i Vojske Srbije, pritvorske jedinice, zavode za izvršenje krivičnih sankcija, psihijatrijske ustanove, prihvatilišta za strance i centre za azil.
Pregled iz stava 1. ovog člana Zaštitnik građana može izvršiti i u ustanovama socijalne zaštite koje pružaju uslugu domskog smeštaja deci i mladima, kao i odraslim i starijim licima.
Zaštitnik građana je ovlašćen i da sa licima koja zatekne na mestima iz st. 1. i 2. ovog člana razgovara nasamo, pregleda sve instalacije i drugu opremu, kao i da pristupi svakom dokumentu i podatku, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka.
Svako je dužan da Zaštitniku građana omogući vršenje ovlašćenja iz st. 1-3. ovog člana.
Nadležni organ je dužan da na zahtev Zaštitnika građana pruži pomoć u vršenju ovlašćenja iz st. 1-3. ovog člana.
Pritužba sadrži naziv organa na čiji se rad odnosi, opis povrede prava, činjenice i dokaze koji potkrepljuju pritužbu, podatke o tome koja su pravna sredstva iskorišćena i podatke o podnosiocu pritužbe (lično/poslovno ime, adresu prebivališta/sedišta i podatke za kontakt).
Na zahtev podnosioca pritužbe stručna lica u službi Zaštitnika građana su dužna da mu, bez naknade, pruže stručnu pomoć u sastavljanju pritužbe. Detetu se stručna pomoć pruža i ako je nije zahtevalo.
Lica lišena slobode imaju pravo da pritužbu podnesu u zapečaćenoj koverti.
U svim ustanovama u kojima se nalaze lica lišena slobode moraju se na vidan i javan način obezbediti odgovarajuće koverte, o čemu se staraju uprave ovih ustanova, kao i ministarstvo nadležno za poslove pravde.
Izvor: Sajt Zaštitnika građana Republike Srbije (www.ombudsman.rs).
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.