Povod za ovaj tekst je Mišljenje Ministarstva prosvete, br. 601-00-00005/2023-16 od 3. februara 2023. god.
Navedenim mišljenjem reguliše se postupanje škole kod utvrđivanja odgovornosti učenika i roditelja, ali se između ostalog ističe potreba da škole internim aktom regulišu detaljnije način upotrebe mobilnih telefona.
U pomenutom mišljenju navodi se sledeće:
„Članom 84. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (“Sl. glasnik RS”, br. 88/2017, 27/2018 – dr. zakon, 10/2019, 27/2018 – dr. zakon, 6/2020 i 129/2021 – dalje: Zakon) propisana je odgovornost roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.
Na osnovu navedenog člana Zakona roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik u obavezi je, da na poziv škole uzme aktivno učešće u svim oblicima vaspitnog rada koje škola preduzima sa učenikom, odnosno njihovim detetom. Takođe, odgovornost roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika propisana je i za povredu – zabrane nasilja i diskriminacije, kao i za teže povrede obaveza učenika za šta je u slučaju nepoštovanja, odredbama istog Zakona propisana i novčana kazna.
U slučaju da roditelj ne sarađuje sa školom i svojim nepostupanjem utiče na mogućnost realizacije pojačanog vaspitnog rada sa učenikom, škola podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno krivičnu prijavu radi utvrđivanja odgovornosti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika. Navedene prijave se podnose nadležnom javnom tužilaštvu, kao i nadležnom centru za socijalni rad.
Nadležnom javnom tužilaštvu podnosi se prekršajna, odnosno krivična prijava koja treba da sadrži sledeće elemente: opis situacije u vidu činjenica, šta je škola preduzimala u prethodnom periodu, kao i dokaze o tome na koji način roditelj ne ispoljava saradnju sa školom.
Ukoliko škola obaveštava – nadležni centar za socijalni rad, preporuka je da se škola pozove i na Opšti protokol za zaštitu dece od nasilja kojim je propisano da sistem socijalne zaštite ima ključnu ulogu u zaštiti dece od nasilja.
Pored navedenog, članom 83. Zakona propisana je odgovornost učenika za upotrebu mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva u svrhe kojima se ugrožavaju prava drugih ili u svrhe prevare u postupku ocenjivanja. Takođe, definisane su i teže povrede obaveza učenika.
U cilju prevencije različitih oblika zloupotrebe elektronskih uređaja tokom obrazovno-vaspitnog procesa potrebno je da škola internim aktom jasno propiše način upotrebe mobilnog telefona.
Preporuka je da se pri izradi internog akta uzmu u obzir i predlozi organa škole, a posebno saveta roditelja, učeničkog parlamenta, nastavničkog veća i pedagoškog kolegijuma.
Podsećamo Vas da je Ministarstvo prosvete prosledilo školama dopis broj 601-01-31/2022-20, od 26.08.2022. u kojem su istaknuti linkovi na kojima se nalaze resursi koje škola može da koristi u cilju unapređivanja vaspitnog rada.“
Odmah treba istaći da navedenim mišljenjem ministarstvo ne naglašava regulisanje ovog pitanja internim aktom kao obavezu, što u krajnjoj liniji ministarstvo i ne može imajući u vidu da u skladu sa čl. 80. stav 2 Zakona o državnoj upravi (”Sl. glasnik RS”, broj 79/2005, 101/2007, 95/2010, 99/2014, 30/2018-dr.zakon i 47/2018) mišljenja ministarstva nisu obavezujuća.
Zatim treba istaći činjenicu da ministarstvo ne preporučuje zabranu korišćenja mobilnih telefona, već poziva na detaljnije uređenje načina njegove upotrebe u obrazovno-vaspitnoj ustanovi.
Zašto je ovo bitno?
Mnoge škole u Republici Srbiji su već donele opšte akte na nivou ustanova najčešće naslovljene kao Pravilnik o upotrebi mobilnih telefona kojima propisuju mogućnost privremenog oduzimanja telefona učeniku bilo njegovim odlaganjem u kutije, na posebne stolove, katedre, do njegovog prosleđivanja stručnim saradnicima ili direktoru ustanove, a sve u cilju nesmetanog obezbeđivanja nastave. Neke čak idu i u tu krajnost da zabranjuju mobilne telefone.
Veoma je važno na pravilan način regulisati ovo pitanje imajući u vidu potrebu nesmetanog odvijanja nastave a sa druge strane mogućnost da se na ovaj način zadire u pravo svojine učenika.
Pitanje je vrlo delikatno i otvara vrata za brojne propuste kako prilikom propisivanja, tako i prilikom sprovođenja, te opravdano treba zahtevati od ministarstva da da detaljnije smernice za regulisanje ovog pitanja.
Istina je da zakon proklamuje autonomiju ustanove u pogledu donošenja pravila ponašanja na nivou ustanove, ali ovako delikatno pitanje se ne može ostaviti na slobodnu volju svakoj ustanovi ponaosob, ovo posebno zbog pomenute mogućnosti ograničenja prava svojine.
U pomenutom mišljenju takođe možemo videti da ministarstvo daje preporuku da se pri izradi internog akta uzmu u obzir i predlozi organa škole, a posebno saveta roditelja, učeničkog parlamenta, nastavničkog veća i pedagoškog kolegijuma.
Dakle, vrlo je važno sve aktere uključiti u odlučivanje o ovom pitanju, kako učenike, tako i roditelje, nastavnike te stručne saradnike.
Mogu se naći interni akti pojedinih škola gde je ovo pitanje regulisano od potpune zabrane do zabrane upotrebe mobilnog telefona za sve drugo osim za pozivanje i sms poruke za vreme velikog i malog odmora, što pre svega upućuje na činjenicu da svakako nije uvaženo mišljenje svih gore navedenih kategorija a po najmanje samih učenika.
Potpuno je besmisleno ograničiti način upotrebe mobilnog telefona za vreme odmora, dakle mimo nastave, samo na pozivanje i slanje sms u vreme kada prosečan učenik u Srbiji, usled korišćenja brojnih besplatnih aplikacija (Viber, WhatsApp, Telegram, Messenger i sl.) SMS (engl. short message service), ili sistem kratkih poruka kao servis slanja poruka preko mobilnih komunikacionih sistema uopšte i ne koristi.
Ako se ovome doda i činjenica da sve više škola u Republici Srbiji ima omogućen besplatan internet, šta više intencija samog ministarstva je pokrivanje što većeg broja škola i uključivanje u moderne tokove a radi unapređenja obrazovo vaspitnog procesa, onda ovakvo ograničavanje internim aktima gubi svaki smisao.
Postavlja se opravdano pitanje šta promiče ustanovama prilikom regulisanja?
Ustanove trebaju imati u vidu da je sam Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u čl. 83. kojim reguliše Odgovornost učenika u stavu 3 kao jednu od težih povreda obaveza učenika propisao u tački 7) upotrebu mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva u svrhe kojima se ugrožavaju prava drugih ili u svrhe prevare u postupku ocenjivanja.
Situacije u medijima kojima smo svedoci u poslednje vreme, gde učenici snimaju nastavnika na času, snimaju tuče, druge učenike i sl. a kasnije dele snimke među sobom i na društvenim mrežama se mogu okarakterisati kao ugrožavanje prava drugih, te mogu podvesti pod navedenu odredbu za koju se protiv učenika sprovodi vaspitno-disciplinski postupak i izriče po potrebi odgovarajuća mera. Dakle za navedeno rešenje već postoji.
Svakako pored navedenih situacija, učenici mnogo češće upotrebom mobilnog telefona, odnosno njegovim korišćenjem za vreme časa ne prate nastavu, ometaju nastavu i tome slično.
Ustanove u smislu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, imaju mogućnost da propišu kako pravila ponašanja u ustanovi tako i lakše povrede obaveza učenika.
Dakle nepotrebno je i moglo bi se reći kontraproduktivno zabranjivati učenicima mobilne telefone u školama, ograničiti njihovu upotrebu na pojedine servise, već je internim aktom potrebno samo propisati da bez neophodne dozvole nastavnika na času nema upotrebe mobilnog telefona. Upotreba mobilnog telefona za vreme nastave bez posebne dozvole nastavnika treba biti definisana kao lakša povreda obaveza učenika.
Za lakšu povredu obaveza učenika se shodno Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja izriče jedna od propisanih mera (vaspitna mera – opomena, ukor odeljenjskog starešine ili ukor odeljenjskog veća, na osnovu izjašnjavanja nastavnika koji ostvaruju nastavu u odeljenju učenika, u skladu sa opštim aktom škole) bez vođenja vaspitno-disciplinskog postupka.
Učestalo ponavljanje lakše povrede obaveza učenika u smislu čl. 83. stav 3 tač 9) predstavlja težu povredu obaveza učenika za koju se nakon sprovedenog vaspitno-disciplinskog postupka izriču znatno strože mere.
Naposletku, ali ne i najmanje važno, neophodno je skrenuti pažnju ustanovama obrazovanja, da na osnovu navedenog mišljenja ministarstva nije neophodno donositi zaseban akt kojim se reguliše samo upotreba mobilnog telefona.
Svaka škola ima Pravila ponašanja u ustanovi, kojima se može bliže propisati i zabrana upotrebe mobilnog telefona za vreme nastave, osim u izuzetnim pobrojanim slučajevima. Takođe, svaka škola ima i Pravilnik o vaspitno-disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti učenika kojim je neophodno propisati kao lakšu povredu obaveza učenika postupanje suprotno odredbama koje regulišu pravila ponašanja u ustanovi.
Umesto zaključka
Zbunjujuće je trenutno stanje u ustanovama obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji u pogledu regulisanja upotrebe mobilnih telefona, kao da je isti od skoro u upotrebi.
U eri ChatGPT, obrazovno vaspitni sistem na čelu sa ministarstvom bi trebalo da razmišlja o načinu regulisanja brojnih pitanja koja ova veštačka inteligencija donosi sa sobom, a umesto toga borba se tek zahuktava sa mobilnim telefonima.
Još jednom podsećamo na ono važno u domenu regulisanja upotrebe mobilnih telefona, a to je mogućnost da se lako ovim putem može ograničiti pravo svojine, te da je od velike važnosti prilikom regulisanja uključiti sve aktere: učenike preko učeničkog parlamenta, roditelje, preko saveta roditelja, nastavnike preko nastavničkog veća, stručne saradnike preko pedagoškog veća.
I na kraju ono najvažnije, na koji god način da ustanova reguliše upotrebu mobilnih telefona, važno je svakog učenika detaljno upoznati sa „novim“ pravilom ponašanja, te sankcijama za njihovo nepoštovanje, ovo posebno jer je nesmetano odvijanje nastave i neugrožavanje prava drugih valjda smisao i cilj ovakvog regulisanja. Da bi neko poštovao svoje obaveze, mora se sa njima blagovremeno upoznati i jasno mu se predočiti sankcija za njihovo nepoštovanje, a uključivanje učenika u samo regulisanje odnosno uvažavanje njihovog mišljenja će svakako doprineti rešavanju problema koji proizlaze iz upotrebe mobilnog telefona.
Izvor: izvodi iz propisa su preuzeti iz pravne baze „Propis Soft“, redakcija Profi Sistem Com
