Prema saopštenju objavljenom na sajtu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ministar prosvete nauke i tehnološkog razvoja i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja potpisali su 3. aprila 2018. Uputstvo o postupanju ustanova obrazovanja i vaspitanja i centara za socijalni rad – organa starateljstva u zaštiti dece od nasilja.
Svrha ovog uputstva je da se obezbede uslovi za delotvoran rad ustanova obrazovanja i vaspitanja i centara za socijalni rad – organa starateljstva u unapređenju podrške i pomoći deci i učenicima, žrtvama svih vrsta nasilja, kao i pružanju pomoći deci počiniocima nasilja i njihovim porodicama u promeni ponašanja i promeni sistema vrednosti.
Kako je navedeno u saopštenju neophodno je da navedene ustanove uspostave kontinuiranu saradnju radi zajedničkog delovanja u prevenciji, sprečavanju, otkrivanju i reagovanju na ovu učestalu pojavu.
Polazeći od prava deteta, posebno prava deteta žrtve nasilja i zabrane nasilja, ovim uputstvom se definišu posebno: obaveze ustanova obrazovanja i vaspitanja i centara za socijalni rad – organa starateljstva u prevenciji, sprečavanju, otkrivanju i reagovanju na pojavu nasilja nad decom; oblici i načini ostvarivanja međusobne saradnje navedenih ustanova i saradnje sa drugim ustanovama u prevenciji, sprečavanju, otkrivanju i reagovanju na pojavu nasilja nad decom; nadzor/kontrola i primena ovog uputstva.
Ovo uputstvo zasnovano je na Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakonu o socijalnoj zaštiti i Porodičnom zakonu i drugim pozitivnim propisima iz oblasti obrazovanja i vaspitanja, socijalne i porodične zaštite, kao i opštim i posebnim protokolima za zaštitu dece od nasilja.
Podsećamo, čl. 111. novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017) koji nosi naziv Zabrana nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja je propisano:
„U ustanovi je zabranjeno fizičko, psihičko, socijalno, seksualno, digitalno i svako drugo nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje zaposlenog, deteta, učenika, odraslog, roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica u ustanovi.
Povrede zabrane, iz stava 1. ovog člana, koje zaposleni učini prema drugom zaposlenom u ustanovi, uređuju se zakonom.
Pod nasiljem i zlostavljanjem podrazumeva se svaki oblik jedanput učinjenog, odnosno ponavljanog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva ličnosti deteta, učenika i odraslog.
Zanemarivanje i nemarno postupanje predstavlja propuštanje ustanove ili zaposlenog da obezbedi uslove za pravilan razvoj deteta, učenika i odraslog.
Ustanova je dužna da odmah podnese prijavu nadležnom organu ako se kod deteta, učenika ili odraslog primete znaci nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja.
Pod fizičkim nasiljem, u smislu ovog zakona, smatra se: fizičko kažnjavanje deteta, učenika ili odraslog od strane zaposlenog, roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica u ustanovi; svako ponašanje koje može da dovede do stvarnog ili potencijalnog telesnog povređivanja deteta, učenika, odraslog ili zaposlenog; nasilno ponašanje zaposlenog prema detetu, učeniku ili odraslom, kao i učenika i odraslog prema drugom učeniku, odraslom ili zaposlenom.
Pod psihičkim nasiljem, u smislu ovog zakona, smatra se ponašanje koje dovodi do trenutnog ili trajnog ugrožavanja psihičkog i emocionalnog zdravlja i dostojanstva.
Pod socijalnim nasiljem, u smislu ovog zakona, smatra se isključivanje deteta, učenika i odraslog iz grupe vršnjaka i različitih oblika aktivnosti ustanove.
Pod seksualnim nasiljem i zlostavljanjem, u smislu ovog zakona, smatra se ponašanje kojim se dete i učenik seksualno uznemirava, navodi ili primorava na učešće u seksualnim aktivnostima koje ne želi, ne shvata ili za koje nije razvojno dorastao ili se koristi za prostituciju, pornografiju i druge oblike seksualne eksploatacije.
Pod digitalnim nasiljem i zlostavljanjem, u smislu ovog zakona, smatra se zloupotreba informaciono komunikacionih tehnologija koja može da ima za posledicu povredu druge ličnosti i ugrožavanje dostojanstva i ostvaruje se slanjem poruka elektronskom poštom, sms-om, mms-om, putem veb-sajta (web site), četovanjem, uključivanjem u forume, socijalne mreže i drugim oblicima digitalne komunikacije.
Ustanova je dužna da nadležnom organu prijavi svaki oblik nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u ustanovi počinjen od strane roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica u ustanovi.
Protokol postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje i zlostavljanje, sadržaj i načine sprovođenja preventivnih i interventnih aktivnosti, uslove i načine za procenu rizika, načine zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, propisuje ministar.
Bliže uslove o načinima prepoznavanja neverbalnih oblika zlostavljanja dece i učenika od strane zaposlenog za vreme nege, odmora, rekreacije i drugih oblika vaspitno-obrazovnog rada, propisuje ministar.“
Protokol postupanja kao i bliži uslove o načinima prepoznavanja neverbalnih oblika zlostavljanja dece i učenika još nisu doneti.
Podsećamo, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je u mišljenju br. 610-00-01745/2017-07 od 13. novembra 2017. god. dalo svoje mišljenje o nužnosti i obavezi organizacije sastanaka, planiranje i realizaciju mera u cilju sprečavanja nasilja navodeći
„…Ustanova je dužna da odmah podnese prijavu nadležnom organu ako se kod deteta, učenika, ili odraslog primete znaci nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja.
Takođe, ustanova je dužna da nadležnom organu prijavi svaki oblik nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u ustanovi počinjen od strane roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, ili trećeg lica u ustanovi.
U tom smislu, potrebno je i da škola u cilju sprečavanja nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja organizuje odgovarajuće tematske sastanke svih relevantnih timova, uz naročito učešće tima za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i analizu postojećeg stanja i eventualnih rizika.
U planiranje i realizaciju mera u cilju sprečavanja nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, treba da budu uključeni učenici, roditelji, odnosno drugi zakonski zastupnici i drugi relevantni nadležni akteri, koji su uključeni u rad škole u celini. Predmet analize, u zavisnosti od učesnika, takođe, treba da bude i razvojni plan u delu koji se, pre svega odnosi na mere prevencije nasilja i povećanja saradnje među učenicima, nastavnicima i roditeljima, školski program, pre svega u delu programa zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, kao i godišnji program zaštite od nasilja i programi prevencije drugih oblika rizičnog ponašanja, izveštaji o samovrednovanju – oblast Etos sa stanovišta mogućeg unapređivanja, a sve u cilju dostizanja nulte tolerancije na nasilje.
U skladu sa gore navedenim potrebno je da direktor škole, predsednik Saveta roditelja, predsednik Školskog odbora i svaki Odeljenjski starešina ponaosob zakažu sednice tela kojim rukovode, odnosno predsedavaju kao i opšte roditeljske sastanke na kojima će posebna tačka dnevnog reda biti prevencija nasilja, posebni rizici i mere zaštite kao i reagovanja u slučaju kada se nasilje desi.“
Izvor: saopštenja- sajt Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (www.mpn.gov.rs)
Izvor: Izvod iz zakona i mišljenja ministarstva preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com