U jednoj od novijih odluka Ustavnog suda donetoj krajem 2022. godine, ovaj sud zauzeo je stav u vezi sa pravima zaposlenog, odnosno zdravstvene ustanove kod raskida ugovora o specijalizaciji, u postupku u kojem je utvrdio da odredbe Pravilnika o stručnom usavršavanju jedne zdravstvene ustanove, nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. Postoji još nekoliko ranije donetih odluka ovog suda, ali se u ovoj odluci Ustavni sud “oslonio” na odredbe važećeg Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Sl. glasnik RS“, br. 25/2019).
Zauzimajući navedeni stav Ustavni sud vodio se sledećim relevantnim propisima.
1. Relevantne odredbe
Članom 60. Ustava Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, broj 98/2006, 115/2021-Amandmani i 16/2022) kojim je garantovano pravo na rad propisano je sledeće:
“Jemči se pravo na rad, u skladu sa zakonom.
Svako ima pravo na slobodan izbor rada.
Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta.
Svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. Niko se tih prava ne može odreći.
Ženama, omladini i invalidima omogućuju se posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom.”
Prema odredbi člana 175. stav 8. važećeg Zakona o zdravstvenoj zaštiti, zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik može da raskine ugovor kojim su uređena međusobna prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa specijalizacijom, odnosno ugovor o radu sa zdravstvenom ustanovom u javnoj svojini, i pre isteka perioda u kome je dužan da ostane u radnom odnosu (a to je dvostruko duže od trajanja specijalizacije), uz obavezu da nadoknadi troškove specijalizacije, odnosno uže specijalizacije, koji ne obuhvataju iznos zarade i naknade zarade za vreme trajanja specijalizacije, odnosno uže specijalizacije.
2. Prava zaposlenog i zdravstvene ustanove
Iz odredaba Pravilnika zdravstevene ustanove, čije su odredbe proglašene nisu neustavnim bilo je propisano sledeće da je zaposleni koji ne izvrši u potpunosti obavezu, dakle koji po završenoj specijalizaciji ne ostane na radu dvostruko duže od trajanja specijalizacije, ili koji svojom krivicom ne završi specijalizaciju u određenom roku ili je uopšte ne završi, ili u toku specijalizacije raskine radni odnos, dužan da Zdravstvenom centru nadoknadi štetu sa zakonskom kamatom. Šta obuhvata naknada štete zavisi od toga ko je osnivač zdravstvene ustanove sa kojom zaposleni zasniva radni odnos po prestanku radnog odnosa u tom zdravstvenom centru. Ako je novi poslodavac zaposlenom ustanova čiji je osnivač Republika Srbija, naknada štete obuhvata naknadu troškova dvosemestralne nastave, troškova upisa na specijalizaciju i drugih troškova koje je Zdravstveni centar imao. Ako osnivač novog poslodavca nije Republika Srbija, naknada štete podrazumeva, pored navedenih troškova, i naknadu neto zarade.
Uzimajući u obzir navedene odredbe u slučaju raskida ugovora o specijalizaciji, odnosno ugovora o radu, zdravstvena ustanova u javnoj svojini ima pravo da potražuje jedino naknadu troškova specijalizacije koje je snosila saglasno preuzetim ugovornim obavezama (koji ne obuhvataju isplaćene zarade i naknade zarada), dakle, da joj se vrati ono što je dala u ispunjavanju ugovora, a ne i naknadu eventualne štete.
Navedena zakonska odredba jednako se primenjuje na sve zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike koji su u radnom odnosu u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini, to jest čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
3. Zaključak
Dakle, možemo reći da su zaključci Ustavnog suda sledeći:
Kod raskida ugovora o specijalizaciji, odnosno ugovora o radu, zdravstvena ustanova u javnoj svojini ima pravo da potražuje jedino naknadu troškova specijalizacije koje je snosila, a ne isplaćene zarade i naknade, odnosno naknadu eventualne štete, što se primenjuje na sve zdravstvene radnike i saradnike.
Odredbe opšteg akta zdravstvene ustanove o naknadi štete zbog neispunjenja ugovornih obaveza, koja podrazumeva troškove specijalizacije i naknade neto zarade, nisu u saglasnosti sa zakonom i ustavom.
Izvor: izvod iz propisa I sudske prakse je preuzet iz pravne baze “Propis Soft”, redakcija Profi Sistem Com
