Svedoci smo brojnih novinskih članaka o brakovima zaključenim među „bivšim tazbinskim srodnicima“ a najčešće radi ostvarivanja prava na penziju. Zaključenje takvog braka je najčešće između svekra i snahe kao i između zeta i tašte, ali ima i drugih slučajeva.
Ako stavimo po strani uslove za sticanje prava na penziju propisane Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, postavlja se pitanje mogućnosti zaključenja takvog braka, odnosno ukoliko do toga i dođe, da li i kakva dejstva proizvodi takva bračna zajednica.
Pitanje braka kao i uslova za njegovo zaključivanje propisuje Porodični zakon („”Sl. glasnik RS”, broj 18/2005, 72/2011-dr. zakon i 6/2015).
Brak sklapaju dva lica različitog pola davanjem izjava volje pred matičarem.
Matičar je taj koji ima obavezu da proveri ispunjavaju li dva lica sve neophodne uslove za zaključenje braka, odnosno postoje li bilo kakve smetnje za zaključenje.
Međutim, u praksi se i pored toga dešava da dođe do zaključenja braka među tazbinskim srodnicima bilo propustom matičara, bilo nekom vrstom prevarne radnje od strane bivših supružnika npr. prikrivanjem informacija, falsifikovanjem dokumenata i sl.
Na ovom mestu nije na odmet pomenuti da je ranije Krivičnim zakonikom u čl. 188 bilo propisano krivično delo koje je nosilo naziv Zaključenje ništavog braka i koje je glasilo „Ko pri zaključenju braka prikrije od druge strane neku činjenicu zbog koje je brak ništav ili drugu stranu dovede u zabludu ili održava u zabludi o toj činjenici, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.“
U čl. 189. koji je nosio naziv Omogućavanje zaključenja nedozvoljenog braka bilo je porpisano: „Službeno lice ovlašćeno za zaključenje braka koje u vršenju svoje službene dužnosti svesno dozvoli da se zaključi brak koji je po zakonu zabranjen ili ništav, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.“
Navedena krivična dela su brisana iz Krivičnog zakonika Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, broj 72/2009).
Članom 21. Porodičnog zakona propisano je da brak ne mogu sklopiti tazbinski srodnici u prvom stepenu prave linije: svekar i snaha, zet i tašta, očuh i pastorka te maćeha i pastorak.
Međutim, stavom 2 istog člana propisano je da se brak između navedenih lica izuzetno može i zaključiti ukoliko iz opravdanih razloga sud to dozvoli.
Davanje dozvole za stupanje u brak propisano je Zakonom o vanparničnom postupku (“Sl. glasnik SRS”, br. 25/82, 48/88 i “Sl. glasniku RS”, br. 46/95-dr.zakon, 18/2005-dr.zakon, 85/2012, 45/2013-dr.zakon, 55/2014, 6/2015 i 106/2015-dr.zakon).
Ako stavimo po strani posebne uslove u ovom postupku dobijanje dozvole maloletnih lica za stupanje u brak, budući da zaključivanje braka među tazbinskim srodnicima najčešće je u kasnijim godinama života, posebno imajući u vidu uslove za ostvarivanje prava na penziju, na ovom mestu pozabavićemo se postupkom za dobijanje dozvole za stupanje u brak samo u onom delu koji je relevantan za tazbinske srodnike.
Zakon o vanparničnom postupku propisuje da se ovakav postupak pokreće predlogom i to lica koje ne ispunjava zakonom propisani uslov za zaključenje punovažnog braka, a kad ni jedno od lica koja žele da zaključe brak ne ispunjava propisani uslov, postupak se pokreće njihovim zajedničkim predlogom.
Za postupanje po ovakvom predlogu mesno je nadležan sud na čijem području podnosilac predloga odnosno predlagač ima prebivalište ili boravište, a po zajedničkom predlogu sud na čijem području jedan od predlagača ima, prebivalište ili boravište.
Predlog mora da sadrži lične podatke o licima koja žele da zaključe brak, činjenice na kojima se zasniva i dokaze o tim činjenicama.
Po zajedničkom predlogu srodnika po tazbini sud će na pogodan način ispitati opravdanost predloga vodeći računa o ostvarivanju ciljeva braka i o zaštiti porodice.
Ukoliko dozvoli zaključenje braka, u rešenju kojim se brak dozvoljava sud će navesti lična imena lica između kojih se dozvoljava zaključenje braka.
Brak se sklapa radi ostvarivanja zajednice života supružnika.
Postavlja se pitanje šta je zajednica života. Praksa je na navedeno pokušala da odgovori:
„Nеmа svаkа zајеdnicа živоtа lјudi suprоtnоg pоlа оdlikе supružničkе. Ostvаrivаnje zајеdnicе živоtа supružnikа pоdrаzumеvа zаdоvоlјаvаnjе еmоtivnih, intеlеktuаlnih, kulturnih, еkоnоmskih i drugih pоtrеbа supružnikа.“( Iz presude Apelacionog suda u Novom Sadu, br. Gž2 356/2016 od 9. јunа 2016. god.)
„Zajednica života koja predstavlja svrhu braka podrazumeva fizičku, seksualnu, emotivnu i intelektualnu zajednicu, a to znači da jedno lice istovremeno može živeti u samo jednoj zajednici, bilo bračnoj bilo vanbračnoj.“ (Iz presude Apelacionog suda u Beogradu, Gž2 83/2010 od 21. aprila 2010. god.)
Takođe, praksa je dala svoj sud i o imovinskom interesu za zaključenje braka:
„Svrha braka je ostvarivanje zajednice života supružnika koja podrazumeva uzajamno zadovoljenje fizičkih, seksualnih, emotivnih, intelektualnih, kulturnih, kreativnih, ekonomskih i drugih potreba supružnika, pa ukoliko brak nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice života niti je ista ikada uspostavljena, već radi ostvarenja obostranih imovinskih i drugih interesa, sankcija za to je ništavost braka.“( Iz presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 83/2010 od 21. aprila 2010. god.)
Navedeni brakovi koji se zaključuju među tazbinskim srodnicima a zbog ostvarivanja prava na penziju svakako nemaju za cilj ostvarivanje zajednice života u smislu koji to zakon podrazumeva. Navedeno je bitno zbog činjenice da Porodični zakon propisuje da je brak ništav ako nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice života supružnika. Na ovom mestu treba pomenuti i činjenicu da se brak između ovakvih supružnika neće poništiti ako je zajednica života supružnika naknadno uspostavljena.
Imajući u vidu činjenicu da je vrlo teško dokazati da li zajednica dvoje supružika ima odlike supružničke u smislu zakona, Zakonom je i samo tazbinsko srodstvo propisano kao razlog za ništavost braka.
Brak prestaje smrću supružnika, poništenjem i razvodom.
Brak prestaje poništenjem ako je ništav.
Što se tiče aktivne legitimacije za podnošenje tužbe, tužbu za poništenje braka u skladu sa čl. 212. Porodičnog zakona mogu podneti supružnici, lica koja imaju pravni interes da brak bude poništen i javni tužilac. Brak se može poništiti i posle njegovog prestanka. Pravo na podizanje tužbe za poništenje ništavog braka ne zastareva.
Brak prestaje poništenjem na dan pravnosnažnosti presude o poništenju.
Najčešće se u praksi među žalbenim navodima ističe činjenica da u trenutku zaključenja braka „supružnici“ nisu bili u tazbinskom srodstvu, budući da je raniji brak razveden. Sudovi smatraju da ovakvi žalbeni navodi nemaju uticaja na odluku o poništaju takvog braka, a imajući u vidu činjenicu da tazbinsko srodstvo kao takvo egzistira i nakon razvoda braka supružnika.
Imajući u vidu sve navedeno, neophodno je istaći da veliki broj građana R. Srbije ne poznaje dovoljno prava i obaveze koje proističu iz braka, njegova dejstva i posledice, pa samim tim ni pojam tazbinskog srodstva kao i činjenicu da isti egzistira i nakon razvoda braka od strane supružnika.
Brak legalno egzistira i nakon razvoda, ali postavlja se pitanje šta je sa logikom?
Logički preduslov za postojanje tazbinskog srodstva je postojanje braka iz koga se to srodstvo vuče. Neki pravni sistemi upravo zbog toga poznaju i “usvojenje” pastorka iako su u braku sa njhovim roditeljem, da bi se predupredile situacije u budućnosti tj. da taj brak samim zaključenjem ne proizvodi sva dejstva na ostala lica.
Brak je ipak saglasnost volja, kroz istoriju tretiran kao bilo koji ugovorni odnos.
Izvor: Izvod iz zakona i sudske prakse preuzet iz programa “Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com
