Zakon o zaštiti uzbunjivača (“Sl. glasnik RS”, broj 128/2014 od 26. novembra 2014. god.) stupio je na snagu 4. decembra 2014., a primenjuje se od 5. juna 2015. god.
Navedenim Zakonom predviđene su određene obaveze za poslodavca a ujedno i novčane kazne za prekršaje kako za poslodavce koji imaju preko 10 zaposlenih (čl. 37. Zakona) tako i za sve poslodavce uopšte (čl. 38. Zakona).
Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrše inspekcija rada, odnosno upravna inspekcija, u skladu sa zakonima koji uređuju njihova ovlašćenja. (čl. 36. Zakona).
Obaveze poslodavca pored ostalih se prevashodno sastoje u donošenju odgovarajućih akata a u cilju zaštite uzbunjivača.
– Obaveze poslodavca –
Zakon u čl. 14 stav 5 i 6 Zakona propisuje sledeće obaveze poslodavca (koje se odnose na sve poslodavce, bez obzira na broj zaposlenih):
„Poslodavac je dužan da svim radno angažovanim licima dostavi pismeno obaveštenje o pravima iz ovog zakona.
Poslodavac je dužan da odredi lice ovlašćeno za prijem informacije i vođenje postupka u vezi sa uzbunjivanjem.“
Takođe u skladu sa čl. 16. Zakona propisana je obaveza donošenja opšteg akta od strane poslodavca kojim se uređuje postupak unutrašnjeg uzbunjivanja. (za poslodavca koji ima deset i više zaposlenih) i koji je neophodno istaći na vidnom mestu u skladu sa stavom 2 navedenog člana.
U skladu sa čl. 39. stav 2 Zakona poslodavci su dužni da donesu opšti akt u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, tačnije do 4. decembra 2015. god.
– Kaznene odredbe –
Članovima 37. I 38. propisane su sledeće kazne za prekršaje:
- Za poslodavce koji imaju više od 10 zaposlenih:
„Novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac – pravno lice koje ima više od deset zaposlenih ako:
1) ne donese opšti akt o postupku unutrašnjeg uzbunjivanja (član 16. stav 1);
2) opšti akt kojim se uređuje postupak unutrašnjeg uzbunjivanja ne istakne na vidnom mestu dostupnom svakom radno angažovanom licu (član 16. stav 2).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se odgovorno lice u pravnom licu, državnom organu, organu teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne samouprave.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara kazniće se preduzetnik kod koga je radno angažovano više od deset zaposlenih.“
- Za sve poslodavce, bez obzira na broj zaposlenih:
„Novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac – pravno lice, između ostalog, ako:
…2) svim radno angažovanim licima ne dostavi pismeno obaveštenje o pravima iz ovog zakona (član 14. stav 4);
3) ne odredi lice ovlašćeno za prijem informacije i vođenje postupka u vezi sa uzbunjivanjem (član 14. stav 5);…“
– Problem –
Danom početka primene navedenog zakona, odn. od 5. juna 2015. god. svaki poslodavac ima obavezu da :
– svim radno angažovanim licima dostavi pismeno obaveštenje o pravima iz ovog zakona;
– odredi lice ovlašćeno za prijem informacije i vođenje postupka u vezi sa uzbunjivanjem;
U protivnom, može mu se izreći kazna u gore navedenim iznosima, koja složićete se nije zanemarljiva.
Takođe, poslodavac koji ima više od 10 zaposlenih je u skladu sa čl. 16. Zakona u obavezi da do 4. decembra 2015. god. donese akt kojim će urediti postupak unutrašnjeg uzbunjivanja, kao i da ga istakne na vidnom mestu u skladu sa stavom 2 navedenog člana pod pretnjom napred navedenih sankcija.
Navedeni akt mora biti u skladu sa ovim Zakonom kao i odgovarajućim podzakonskim aktom iz čl. 17. Zakona (član 16 stav 3) pod pretnjom ništavosti (član 16. stav 4)
Naime, u skladu sa čl. 17. a u vezi člana 39. Zakona ministar nadležan za poslove pravosuđa je trebao u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu da donese akt kojim se bliže uređuje način unutrašnjeg uzbunjivanja, način određivanja ovlašćenog lica kod poslodavca, kao i druga pitanja od značaja za unutrašnje uzbunjivanje kod poslodavca koji ima više od deset zaposlenih.
Preciznije, tj. krajnji rok za donošenje navedenog pravilnika bio je 4. mart 2015. god.
Kako je sama obaveza poslodavaca ulovljena donošenjem podzakonskog akta, bez njega nema ni obaveze poslodavca, a bez obaveze nema ni sankcije ili bi bar tako trebalo da bude.
