Zaštitnik građana je, nakon postupka po pritužbi građanke na postupak ozakonjenja susednog objekta koji delom prelazi na njenu nepokretnost, uputio mišljenje Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj i Republičkom geodetskom zavodu u cilju zaštite prava građana, unapređenja rada organa uprave i sprečavanja sličnih propusta u budućnosti.
U mišljenju, Zaštitnik građana navodi da se:
Članom 58. Ustava Republike Srbije (“Sl. glasniku RS”, broj 98/2006, 115/2021-Amandmani i 16/2022) jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona. Pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.
Prema odredbama Zakona o ozakonjenju objekata (“Sl. glasnik RS”, br. 96/2015), a koji je bio na snazi u vreme donošenja odluke o ozakonjenju, propisano je da predmet ozakonjenja može biti objekat za koji vlasnik dostavi dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu, zavisno od toga koja vrsta radova, odnosno vrsta objekta je predmet ozakonjenja. Kao odgovarajuće pravo smatra se pravo svojine na objektu, odnosno pravo svojine, pravo korišćenja ili pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom o planiranju i izgradnji, kao odgovarajuća prava na građevinskom zemljištu. Kao odgovarajuće pravo, u smislu ovog zakona, smatra se, između ostalog i za objekat izgrađen na zemljištu u svojini drugog lica – pravnosnažna sudska presuda kojom je utvrđeno pravo svojine na zemljištu, koju vlasnik pribavlja u skladu sa propisima kojima su uređeni svojinski odnosi. (član 10.)
Nadalje je propisano da se u cilju utvrđivanja mogućnosti ozakonjenja u skladu sa odredbama ovog zakona, u postupku ozakonjenja pribavlja izveštaj o zatečenom stanju objekta čiji sastavni deo je i elaborat geodetskih radova za nezakonito izgrađeni objekat. (član 11.)
Shodno odredbama člana 15. stav 3. ovog zakona, sadržina izveštaja o zatečenom stanju objekta za potrebe ozakonjenja objekta zavisi od klase, površine, namene i načina korišćenja objekta i ima sadržinu propisanu ovim zakonom, dok se, shodno članu 16. Zakona elaborat geodetskih radova, koji je sastavni deo izveštaja o zatečenom stanju objekta, izrađuje u skladu sa propisima o državnom premeru i katastru.
Prema odredbama Zakona o državnom premeru i katastru (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015 – odluka US, 96/2015 i 47/2017 – autentično tumačenje) koji je bio na snazi u vreme odlučivanja, upis u katastar nepokretnosti vrši se na osnovu privatne ili javne isprave, koja je po sadržini i formi podobna za upis. Isprava za upis mora naročito da sadrži, između ostalog i označenje nepokretnosti na koju se isprava odnosi prema podacima katastra nepokretnosti (katastarska opština, broj i površina parcele, broj i površina objekta, broj i površina posebnog dela objekta). Upis u katastar nepokretnosti, osim upisa prava, vrši se i na osnovu odgovarajućih potvrda i uverenja koje izdaju nadležni organi, odnosno vršioci javnih ovlašćenja, elaborata premera, odnosno elaborata geodetskih radova, nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka i tužbe podnete nadležnom sudu kojima se dokazuju činjenice koje su od uticaja na podatke katastra nepokretnosti.
Shodno odredbama člana 253. stav 1. tačka 5. tada važećeg Zakona o opštem upravnom postupku (“Sl. list SRJ”, br. 33/97 i 31/2001 i “Sl. glasnik RS”, br. 30/2010) konačno rešenje nadležni organ će poništiti po osnovu službenog nadzora i ako je rešenje doneseno kao posledica prinude, iznude, ucene, pritiska ili druge nedozvoljene radnje. Rešenje može poništiti ili ukinuti po osnovu službenog nadzora drugostepeni organ. Ako nema drugostepenog organa, rešenje može poništiti ili ukinuti organ koji je ovlašćen da vrši nadzor nad radom organa koji je doneo rešenje. Rešenje o poništenju rešenja na osnovu člana 253. stav 1. tačka 5. ovog zakona može se doneti bez obzira na rokove utvrđene ovim zakonom. (…) Organ koji sazna za rešenje kojim je povređen zakon, a povreda može biti razlog za ponavljanje postupka, odnosno za poništavanje, ukidanje ili menjanje rešenja, dužan je da o tome bez odlaganja obavesti organ nadležan za pokretanje postupka i donošenje rešenja, odnosno javnog tužioca. (član 260.)
Shodno utvrđenim činjenicama u postupku kontrole pravilnosti i zakonitosti rada Gradske uprave za urbanizam i građevinske poslove grada Novog Sada i Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti Novi Sad 3, Zaštitnik građana ocenjuje da je u datom postupku ozakonjenja doneto rešenje o ozakonjenju objekta koji delom prelazi na kat. parcelu pritužilje bez prethodno rešenih imovinskopravnih odnosa, pri čemu je isto i sprovedeno kroz evidenciju katastra nepokretnosti uz upis zabeležbe koja onemogućava, odnosno ograničava raspolaganje imovinom, čime su grubo povređena prava pritužilje na mirno uživanje svojine.
U tom pogledu, s obzirom da Gradska uprava za urbanizam i građevinske poslove grada Novog Sada navodi da prema projektno-tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje je doneto navedeno rešenje, porodični stambeni objekat ne prelazi na parcelu pritužilje, u ovom postupku ostaje nejasno na koji način je bilo moguće da na osnovu takve odluke o ozakonjenju i identične tehničke dokumentacije bude upisana i zabeležba na kat. parceli koja prethodnim postupkom nije bila obuhvaćena.
Služba za katastar nepokretnosti Novi Sad 3, kao i sam Sektor za nadzor i kontrolu Republičkog geodetskog zavoda potvrđuju tačnost sačinjenog elaborata ističući da su koordinate detaljnih tačaka spornog objekta na digitalnom katastarskom planu identične sa koordinatama detaljnih tačaka objekta koje je dostavila geodetska organizacija u elaboratu geodetskih radova za snimanje objekta. Međutim, s obzirom da elaborat mora da sadrži i ostale elemente, Zaštitniku građana nisu dati precizniji navodi u pogledu podobnosti svih priloženih isprava za upis u katastar nepokretnosti, imajući u vidu da ni rešenje o ozakonjenju, niti elaborat geodetskih radova ne sadrže označenje katastarske parcele pritužilje na koju se upis zabeležbe odnosi.
Upis zabeležbe u ovom postupku, s jedne strane pokazuje manjkavost sprovedenog postupka ozakonjenja, s obzirom da iz datog upisa proizilazi da je rešenje o ozakonjenju doneto bez rešenih imovinskopravnih odnosa u datoj situaciji, odnosno da isto ne sadrži tačne podatke o objektu koji je predmet ozakonjenja, a sa druge strane omogućava sprovođenje, odnosno izvršenje ovakvog rešenja o ozakonjenju koje sada ograničava prava pritužilje na raspolaganje sopstvenom imovinom. Kako iz svih primljenih navoda i priložene dokumentacije proizilazi da u datoj tehničkoj dokumentaciji, odnosno u njenoj sadržini nije bila istaknuta činjenica da objekat koji je bio predmet ozakonjenja ulazi delom na kat. parcelu broj 1… KO …koja se nalazi u vlasništvu pritužilje, odnosno delom i u njen objekat, i to u površini od nepunih 4m², Zaštitnik građana može da oceni da u toku postupka nije postojala prethodna saradnja Gradske uprave za urbanizam i građevinske poslove grada Novog Sada i Službe za katastar nepokretnosti Novi Sad 3, a time ni prethodna stručna kontrola sadržine tehničke dokumentacije.
Imajući u vidu protek vremena od donošenja predmetnih odluka (šest godina), kao i sadržinu tada važećih propisa u ovoj oblasti, kako onih koji regulišu postupak ozakonjenja i postupak upisa u katastar, tako i onih koji se tiču opšteg upravnog postupka, pri čemu je i pritužiljin zahtev za ponavljanjem postupka ozakonjenja odbačen kao neblagovremen, Zaštitnik građana nema osnova da kontrolisanim organima preporuči na koji način da otklone dati propust.
Istovremeno, Zaštitnik građana ocenjuje da su u međuvremenu unapređena zakonska rešenja u datoj oblasti, čime je sada omogućen veći stepen zaštite prava stranaka u postupku ozakonjenja, kao i svih zainteresovanih lica, tako što je zakonom izričito predviđeno da organ nadležan za poslove ozakonjenja, pre donošenja odluke u tom postupku, dostavlja nadležnoj službi za katastar nepokretnosti elaborat geodetskih radova na pregled, radi provere da li je isti sačinjen u skladu sa propisima, standardima i tehničkim normativima2.
Međutim, s obzirom da proizilazi da odluke donete u konkretnom slučaju diraju u stečena imovinska prava pritužilje, da ista o njima nije bila pravovremeno obaveštena, usled čega je i odbačen njen zahtev za ponavljanjem postupka, te da posledice donetih odluka trpi i danas u vidu nemogućnosti raspolaganja sopstvenom imovinom, Zaštitnik građana, saglasno članu 27. stav 2. Zakona o Zaštitniku građana, smatrajući da će na taj način najcelishodnije doprineti zaštiti prava građana, unapređenju rada organa uprave i sprečavanju sličnih propusta u budućnosti, daje mišljenje da:
Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj i Republički geodetski zavod, kao nadležni drugostepeni organi ispitaju da li u datom predmetu ozakonjenja, odnosno u predmetu upisa u katastar i na osnovu sadržine tehničke dokumentacije postoje nedozvoljene radnje na osnovu kojih su doneta predmetna rešenja, a u cilju eventualnog daljeg postupanja po osnovu službenog nadzora shodno članu 253. stav 1. tačka 5. Zakona o opštem upravnom postupku (“Sl. list SRJ”, br. 33/97 i 31/2001 i “Sl. glasnik RS”, br. 30/2010), koji je bio na snazi u vreme odlučivanja.
Izvor: Sajt Zaštitnika građana Republike Srbije (www.ombudsman.rs).
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.