Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Kada i zašto se isplaćuje naknada za neiskorišćeni godišnji odmor?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Rad, prava i obaveze br. 3, avgust 2022. god.
Inače, sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, o tome šta predstavlja izneto, rodne i polne neutralnosti upotrebljenih izraza, itd.), važe i ovde. Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…)., te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi.
Tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu.
U svojim tekstovima neprestano ukazujem na ono u čemu zakonodavna vlast, sudovi, tužilaštva, državni organi, nezavisna regulatorna tela i svi ostali, neprestano greše u pisanju i tumačenju propisa.
U ovom tekstu ću se pozabaviti nekim osnovnim pitanjima u vezi naknade za neiskorišćeni godišnji odmor. Kakav je karakter ove naknade po zakonu razmotrio sam u tekstu „Da li naknada za neiskorišćeni godišnji odmor predstavlja naknadu štete?“. Zašto krivica ipak jeste od značaja analizirao sam u „Da li je krivica od značaja kod naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor?“. Zašto pravo na ovu naknadu ne može postojati ako zaposleni nije radio u nekom periodu objasnio sam u tekstu „Da li je efektivan rad od značaja za naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor?“. A da pravo na ovu naknadu može postojati i ako radni odnos još uvek traje pokazao sam u „Da li postoji osnov za naknadu zbog neiskorišćenog odmora ako radni odnos nije prestao?“. Fiskalnim aspektom bavio sam se u komentaru „Da li se porez i doprinosi plaćaju na naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor?“.
1. Na osnovu čega se isplaćuje ova naknada?
Krenuću od osnovnih postavki. Osnov za ovu naknadu daje stav 4. člana 68. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“ br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017 i 95/2018-aut.tumačenje) – daljem tekstu: ZOR, a koji glasi:
„Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom.“.
Drugi važan član ZOR za ovo pitanje je član 76., čiji stav 1. glasi:
„U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.“.
Postoji i međunarodni aspekt ove priče, jer Konvencija Međunarodne organizacije rada (MOR) broj 132 o plaćenom godišnjem odmoru (Zakon o ratifikaciji iste objavljen je u „Sl. listu SFRJ“, br. 52/1973) – u daljem tekstu: Konvencija, u članu 11. predviđa da zaposleno lice koje navrši minimalni radni staž, po prestanku zaposlenja dobija plaćeni odmor u srazmeri sa dužinom radnog staža za koji nije dobijen takav odmor ili naknada umesto njega, ili protivuvrednost u formi kredita za odmor, te (član 12.) da će biti ništavni i nevažeći ili zabranjeni svaki sporazum o odricanju od prava na minimalni plaćeni godišnji odmor ili odustajanje od odmora radi novčane naknade ili nečeg drugog.
2. Kada i kome se isplaćuje ova naknada?
Važno je napomenuti da obaveza isplate naknade za neiskorišćeni godišnji odmor postoji nezavisno od osnova prestanka radnog odnosa, što je potvrdilo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (u daljem tekstu: Ministarstvo), u svojim mišljenjima br. 011-00-565/2015-02 od 16. juna 2015. god. i 011-00-326/2014-02 od 19. septembra 2014. god.
Inače, ovde govorimo samo o zaposlenima u smislu ZOR, dakle licima u radnom odnosu (na određeno ili neodređeno vreme). Jer, prema članu 5. ZOR, zaposleni, u smislu ovog zakona, jeste fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca, dok ostale oblike radnog angažovanja (privremeni i povremeni poslovi, rad po ugovoru o delu, stručno osposobljavanje i usavršavanje, dopunski rad) ZOR tretira kao rad van radnog odnosa.
Dakle, lica angažovana van radnog odnosa nemaju pravo na godišnji odmor a samim tim ni pravo na novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora. A to potvrđuje Apelacioni sud u Nišu u svojoj presudi Gž1 2735/2017 od 11. septembra 2018. god. gde se u obrazloženju kaže (citat):
„Tužilac je radni odnos kod tuženog […] obavljao rad van radnog odnosa, po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima i to počev […]. Kako pravo na godišnji odmor zaposleni stiče po osnovu radnog odnosa, to tužiocu ovo potraživanje za period važenja navedenog ugovora ne pripada, kako je to prvostepeni sud pravilno zaključio.“.
Dakle, novčana naknada se isplaćuje umesto korišćenja godišnjeg odmora u slučaju prestanka radnog odnosa zaposlenog koji nije iskoristio godišnji odmor, a isplaćuje se za one dane odmora koji nisu iskorišćeni. Ali, da li je to jedini slučaj kada zaposleni ima pravo na ovu naknadu? U tekstovima koji slede ću pokušati da dam odgovor na ovo i druga pitanja.
3. Umesto zaključka
Na kraju svojih komentara obično kažem da ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“, te da sam na na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“ opisao na šta me sve zajedno podseća. A zašto je moj utisak takav biće jasno nakon čitanja svih povezanih komentara.
Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
