Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Od kada teče zatezna kamata na vraćenu otpremninu kod nezakonitog otkaza?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Rad, prava i obaveze br. 8, jun 2023. god. U časopisu Advokatska kancelarija br. 100, decembar 2022. god. objavljen je tekst „Zatezna kamata na iznos otpremnine kod poništaja rešenja o otkazu“, koji se bavi istim pitanjima.
Inače, ekstrakti (kratka razmatranja najvažnijih pitanja) iz tekstova koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu, dok ih čitaoci pominjanih časopisa mogu videti u celini (kompletna objašnjenja i analize).
Konkretan povod za pisanje navedenih komentara su zaključci koje u svojoj presudi Gž1 1174/2021 od 23. aprila 2021. god. iznosi Apelacioni sud u Beogradu (u daljem tekstu: Sud). Ovde ću analizirati ono što je ispravno u rezonovanju Suda, dok ću u komentaru „Kada dospeva obaveza vraćanja otpremnine kod nezakonitog otkaza?“ razmatrati ono gde je Sud apsolutno pogrešio.
Inače, sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, o tome šta predstavlja izneto, rodne i polne neutralnosti upotrebljenih izraza, itd.), važe i ovde.
Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…), te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi. Svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu.
1. Zašto se otpremnina vraća?
U obrazloženju navedene presude sud kaže (citat):
„[…] Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1363/17 od 03.12.2020. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi štetu na ime izgubljene zarade u periodu […] u iznosima i sa zateznom kamatom kao u sadržaju, kao i da na navedene iznose uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tuženog i obavezana tužilja da tuženom na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 297.735,15 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od […] do isplate. […]
Prema odredbi člana 210 Zakona o obligacionim odnosima, kada je neki deo imovine jednog lica prešao na bilo koji način na drugo lice, a taj prelaz nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili zakonu, sticalac je dužan da ga vrati, a ako to nije moguće, da naknadi vrednost postignute koristi (stav 1). Obaveza vraćanja odnosno naknade vrednosti nastaje kada se nešto primi s obzirom na osnov koji se nije ostvario, ili koji je kasnije otpao (stav 2).
U konkretnom slučaju, pravnosnažnom sudskom presudom poništeno je rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužilji zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kod tuženog (po kom osnovu je tužilji isplaćena otpremnina) usled čega je prestao pravni osnov za isplatu otpremnine, pa je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je ocenio da je donošenjem naznačene presude otpao pravni osnov po kome je poslodavac izvršio isplatu otpremnine i nastala obaveza vraćanja datog po pravnom osnovu koji je kasnije otpao.[…]“.
Sud pozivajući se na član 210. Zakona o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/1978, 39/1985, 45/1989-USJ, 57/1989, „Sl. list SRJ“ 31/1993 i „Sl. glasnik RS”, br. 18/2020), u daljem tekstu: ZOO, (prepričano rečeno) zaključuje da poništajem otkaza zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena otpada pravni osnov za isplatu otpremnine, i nastaje obaveza vraćanja datog, što je apsolutno tačno i ispravno rezonovanje. Inače to doslovno piše u zakonu, nije to nikakav spektakularni zaključak. Jer, član 210. u ZOO nalazi se u delu I – OPŠTI DEO, Glava II „NASTANAK OBAVEZA“, Odeljak 3. „STICANJE BEZ OSNOVA“, Odsek 1. „OPŠTE PRAVILO“ i u celosti glasi:
„(1) Kad je neki deo imovine jednog lica prešao na bilo koji način u imovinu nekog drugog lica, a taj prelaz nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu, sticalac je dužan da ga vrati, a kad to nije moguće – da naknadi vrednost postignutih koristi.
(2) Obaveza vraćanja, odnosno naknade vrednosti nastaje i kad se nešto primi s obzirom na osnov koji se nije ostvario ili koji je kasnije otpao.“.
Tu se nema šta tumačiti, sve je jasno napisano. Tu je reč o osnovnim postavkama. Osnov je otpao, ono što je dato ima se vratiti. I Sud je to konstatovao.
2. Koliki je obim vraćanja?
ZOO o obimu vraćanja u članu 214. kaže, da, kad se vraća ono što je stečeno bez osnova, moraju se vratiti plodovi i platiti zatezna kamata.
Dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze pored glavnice, mora da plati i zateznu kamatu po stopi utvrđenoj posebnim zakonom, što je sada Zakon o zateznoj kamati ( „Sl. glasnik RS“, br. 119/2012). Jer, član 277. ZOO, predviđa sledeće:
„(1) Dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze duguje, pored glavnice, i zateznu kamatu po stopi utvrđenoj saveznim zakonom.
(2) Ako je stopa ugovorene kamate viša od stope zatezne kamate, ona teče i posle dužnikove docnje.“.
I tu se otvaraju ključna pitanja koja su obrađena u komentaru „Kada dospeva obaveza vraćanja otpremnine kod nezakonitog otkaza?“
3. Umesto zaključka
Kada se pročitaju i povezani komentari biće jasno, zašto smatram da ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“, i zašto me sve zajedno podseća na ono što sam opisao na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
