U vreme kada ništa više nije sigurno, kada su svakojaka iznenađenja moguća, na jedno uvek mogu da računam. Da me institucije vlasti ove države iznenade (neprijatno) svojim neverovatnim postupanjima.
U svojim tekstovima konstantno ukazujem na ono u čemu donosioci propisa neprestano greše u pisanju istih. Naravno, kada imam vremena da se bavim spornim pitanjima. Jer loše napisani propisi neminovno za posledicu imaju i njihovo loše tumačenje. A toliko je toga loše napisanog da …
Na početku ograda. Ovim komentarom nikako ne želim nipodaštavati nečije znanje i umeće te kognitivne ili logičke sposobnosti, niti neku konkretnu osobu (ili više njih) izvrgnuti ruglu ili optužiti za nešto. Posredi je samo iznošenje činjenica, te konstatacije i citiranje onoga što je negde napisano, onoga što stoji u propisima, te postavljanje retoričkih pitanja. Sva izneta razmišljanja i stavovi predstavljaju stručnu analizu, te vrednosni sud autora teksta i kritički osvrt, dat u najboljoj nameri u cilju poboljšanja našeg pravnog sistema. Jedino to i ništa drugo.
Svi izrazi u tekstu upotrebljeni su rodno neutralno (podrazumevaju osobe oba pola) i generički (označavaju status, funkciju, zanimanje i sl. a ne konkretno lice).
Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…)., te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi.
Svi tekstovi koje navodim dostupni su na Pravnom portalu.
U poslednje vreme pažnju su mi privukla dva propisa, koje ću analizirati. Inače, opšta znanja na koja mislim su ona znanja koja se stiču tokom procesa školovanja, uglavnom u osnovnoj školi. Recimo, gramatička pravila, upotreba znakova interpunkcije, značenje reči u srpskom jeziku, osnovne računske operacije i sl. Iako je o logičkim sposobnostima nezahvalno govoriti, ne smemo da zaboravimo ni pravila logičkog zaključivanja.
1. Šta znači veće a šta manje?
U „Sl. glasniku RS“, br. 113/2021 objavljeno je Uputstvo za utvrđivanje rezultata republičkog referenduma (u daljem tekstu: Uputstvo) koje je donela Republička izborna komisija (u daljem tekstu: RIK), na sednici održanoj 29. novembra 2021. god., a kojim se bliže uređuje način na koji glasački odbori utvrđuju rezultate glasanja na republičkom referendumu na glasačkom mestu, način na koji izborne komisije jedinica lokalnih samouprava (potkomisije) utvrđuju rezultate glasanja na republičkom referendumu sa svih glasačkih mesta sa svoje teritorije, kao i način na koji RIK utvrđuje ukupne rezultate republičkog referenduma.
Ne, ovde se neću baviti Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi („Službeni glasnik RS”, br. 111/21 i 119/21), niti zakazanim referendumom i predloženim ustavnim promenama. Samo nomotehničkim aspektom. Jer, u „Sl. glasniku RS“, br. 117/2021 objavljena je Ispravka Uputstva, koja kaže (citat):
„U Uputstvu za utvrđivanje rezultata republičkog referenduma („Službeni glasnik RS”, broj 113/21) u članu 10. stav 2. umesto reči: „manji” treba da stoji reč: „veći”.
Isto to ispravlja se i u Kontrolnom formularu za proveru logičko-računske ispravnosti rezultata glasanja na glasačkom mestu (Obrazac RG-1), u delu koji se odnosi na računsko slaganje podataka o glasačkim listićima. Ovo je inače ispravka koju daje sam RIK, koja se odnosi na materijalnu grešku u tekstu propisa, to nije tehnička ispravka slovnih i sličnih grešaka uočena pri pregledu objavljenog teksta.
O čemu je reč?
Taj stav 2. člana 10. Uputstva nakon ispravke glasi (citat):
„Broj primljenih glasačkih listića (rubrika 12.3. Kontrolnog formulara) može da bude samo jednak ili veći od zbira broja neupotrebljenih glasačkih listića (rubrika 12.4. Kontrolnog formulara) i broja glasačkih listića u glasačkoj kutiji (rubrika 12.5. Kontrolnog formulara).“.
Šta ovo znači? Da je RIK prvobitno predvideo da ukupan broj svih glasačkih listića na biračkom mestu može biti manji od zbira broja listića koji se nađu u glasačkim kutijama i broja neupotrebljenih glasačkih listića. Dakle da na kraju glasanja ukupan broj listća koji se nađu na glasačkom mestu može biti veći od broja listića koji su na početku glasanja dostavljeni na to mesto, što znači da se na glasačko mesto mogu donositi i listići sa strane?
E sad, oni koji kritikuju vlast rekli bi da je ovo namera, da su time hteli da legalizuju izborne manipulacije. Ne, ja bih rekao da je reč o prostom neznanju, o nerazumevanju računskih operacija i značenja reči. Da pisci Uputstva ustvari ne razumeju osnovne računske operacije (sabiranje, oduzimanje…) i šta znači veće i manje, inače znanja koja se stiču u nižim razredima osnovne škole.
Ili je reč o nemaru? Jer kako drugačije nazvati to, s obzirom da je u medijima objavljeno da je sednica RIK na kojoj je Upustvo usvojeno (zajedno s nekoliko drugih) trajala veoma kratko, da nije bilo rasprave, praktično da se svela na formalno glasanje. Da je neko kontrolisao tekst valjda bi mu „upalo u oči“ da nešto nije u redu. A ako je tekst kontrolisan, onda je posredi ovo gore navedeno (nerazumevanje osnovnih računskih operacija i značenja reči).
Šta reći, osim neverovatno.
2. Šta znači rok u propisu o izmeni?
Drugo što me veoma „zabavilo“ ovih dana je Uredba o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica („Sl. glasnik RS“, br. 114/2021), u stvari njene izmene objavljene u „Sl. glasniku RS“, br. 116/2021 i 119/202, kojima je proširivan spisak namirnica sa ograničenjima cena. Ne ni ovde me ne interesuje šta se uredbom čini, zašto, da li je to opravdano ili nedovoljno kao mera. Opet me interesuje isključivo nomotehnički aspekt.
Naime, osnovni tekst uredbe ima član 5. a obe uredbe o izmenama imaju član 2. čiji je tekst identičan a koji glasi:
„Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a važi 60 dana od dana stupanja na snagu.“.
Šta navedno znači?
U slučaju same uredbe, znači da je ista, pošto je objavljena u „Sl. glasniku RS“, br. 114/2021 od 30. novembra 2021. god. stupila na snagu i da se primenjuje od 1. decembra 2021. god. zaključno sa 29. januarom 2022. god. (ukoliko joj ne produže važenje naravno).
Ali, u slučaju izmene (pošto je tehnički gledano, izmena poseban propis kojim se menja drugi propis iste pravne snage), to znači da izmena predviđena propisom o izmeni prestaje da važi nakon 60 dana od stupanja na snagu izmene. Što će reći da se tekst propisa vraća na prvobitni tekst. Naravno, ako primenjujemo propise, nomotehnička pravila i logiku.
Znači, kod Uredbe o izmeni Uredbe o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica („Sl. glasnik RS“, br. 116/2021), objava od 2. decembra 2021. god., to bi značilo da od 1. februara važi spisak namirnica iz osnovnog teksta uredbe. A prema Uredbi o izmeni Uredbe o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica („Sl. glasnik RS“, br. 119/2021), objava od 10. decembra 2021. god., to bi značilo da od 10. februara važi spisak namirnica iz osnovnog teksta uredbe. A kako će to važiti spisak namirnica iz osnovnog teksta uredbe kada će u tom trenutku cela uredba već biti nevažeća?
Ovo je naprosto nomotehnička greška, jer sastavljač teksta izmena ne poznaje ili ne razume osnovna pravila pisanja propisa.
3. Umesto zaključka
O nomotehnici, jedinstvenosti pravnog poretka, pravilima tumačenja, logici i problemima kod pisanja i tumačenja propisa, pisao sam u tekstu „Koliko je važno ono što piše u propisu?”, kao i u tekstovima: “Kako se pravilno odlaže početak primene propisa?, Kako se pravilno određuje naziv propisa?, Kako se pravilno vrše izmene propisa?, Da li država zna kako se zovu mesta na njenoj teritoriji?, Oko čega je razumevanje kada se potpiše memorandum?“ i „Šta je problem kod legalizacije oružja?“. Tako da se neću ponavljati ovde, koga zanima više može pročitati navedene tekstove, samo ću reći da je pisanje i tumačenje propisa zanat koji ima svoja pravila i zahteva određena znanja i stručnost.
Na kraju, lični utisak koga se nikako ne mogu osloboditi. Ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“. Na šta me sve zajedno podseća opisao sam na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Ostaje nada da će u budućnosti neko pročitati ova razmatranja i možda se bar zamisli. Dok se to ne desi, svima nama koji živimo u ovoj zemlji (i pokušavamo da se bavimo nekim poslom) želim mnogo sreće, jer u situacijama gde ništa ne zavisi od znanja i stručnosti, samo sreća može pomoći.
Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
