Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Zašto se obavezne radnje moraju izvršiti na licu mesta?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 116, april 2024. god. Inače, svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu (u celini ili u delovima, kao ekstrakti). Sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, upotrebe izraza i skraćenica te rodne i polne neutralnosti upotrebljenih izraza, o tome šta predstavlja izneto, itd.), važe i ovde.
U svojim tekstovima neprestano ukazujem na ono u čemu zakonodavna vlast, sudovi, tužilaštva, državni organi, nezavisna regulatorna tela i svi ostali, neprestano greše u pisanju i tumačenju propisa. Nasuprot uobičajenom maniru kada sam kritički nastrojen prema zaključcima sudova, što je na moju veliku žalost, jer više bih voleo da ističem ono što je dobro i pravilno nego da kudim, ponekad imam i povod u pozitivnom kontekstu. Ovde je reč o presudi kojom (doduše posredno i stidljivo) vrhovna redovna sudska instanca u zemlji daje potvrdu da ono što iznosim nisu samo „sulude“ teorije, već da sam u pravu. Inače, reč je o Vrhovnom sudu kako se zove po novom, ali kako je presuda doneta dok se zvao Vrhovni kasacioni sud, u daljem tekstu koristiću skraćenicu: VKS.
1. Šta kaže VKS?
Citiraću šta je VKS rekao u obrazloženju presude Kzz 734/2022 od 13. jula 2022. god:
“[…] Dakle, radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 359. stav 1. KZ sadrži veći broj alternativno postavljenih radnji i može se sastojati u iskorišćavanju službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenju granica službenog ovlašćenja ili nevršenju službene dužnosti, a posledica može biti pribavljanje sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakve koristi, drugom nanošenje kakve štetu ili se može ogledati u težoj povrediti prava drugog.
[…] po oceni ovoga suda, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, […] i to kako objektivna, koja se odnose na radnje okrivljenog, koji je iskorišćavanjem svog službenog položaja i ovlašćenja (kao službeno lice – saobraćajni policajac) i nevršenjem svoje službene dužnosti (neizdavanjem prekršajnog naloga […] i neisključivanjem vozila kojim je upravljao iz saobraćaja) pribavio drugom fizičkom licu korist koja se ogleda u neutvrđivanju prekršajne odgovornosti […] u vreme uočenog prekršaja, te njegovom omogućavanju učestvovanja u saobraćaju vozilom čija je registraciona nalepnica istekla, tako i subjektivna obeležja dela koja se tiču uračunljivosti i umišljaja (svesti i volje) okrivljenog za izvršenje dela, koje uključuje i svest o zabranjenosti dela.
[…] Pri tome je bez uticaja činjenica da je okrivljeni naknadno, a pre roka zastarelosti prekršaja, podneo prekršajni nalog, te da je […] naknadno platio kaznu zbog učinjenog prekršaja, imajući u vidu da je okrivljeni bio u obavezi da izda prekršajni nalog odmah, u momentu otkrivanja i konstatovanja prekršaja […], kao i da ga isključi iz saobraćaja. […]”.
Znači, i VKS se slaže da se prekršajni nalog mora izdati odmah i na licu mesta, te da se vozilo mora isključiti iz saobraćaja kada postoje razlozi za to.
Inače, to je ono na šta sam ukazivao u nebrojeno mnogo postupaka pred raznim prekršajnim sudovima, te u mnogim stručnim komentarima, što ću dodatno pojasniti u povezanim komentarima “Zbog čega se prekršajni nalog izdaje odmah i na licu mesta?” i “Zašto je obavezno preduzeti radnju koja potvrđuje postojanje prekršaja?”.
Ovde sam otvorio temu, a drugo što je povezano i bitno za pravilno izdavanje prekršajniih naloga, objasnio sam u „Zašto je obavezno preduzeti radnju koja potvrđuje postojanje prekršaja?“. Pravilnom procedurom pozabavio sam se u „Zbog čega se prekršajni nalog izdaje odmah i na licu mesta?“.
2. Umesto zaključka
Koliko god ne bili sujetni (jer sujeta obično dolazi iz neznanja), uvek prija kada neko prizna da ste u pravu. Sad, direktno ili indirektno, nebitno je.
Zato, koliko god kritikovao rad VKS, nekad moram i da ih pohvalim. Jer, izgleda da su sudije počele da čitaju stručne radove, te da prate rad drugih. Ili su naprosto počeli da razmišljaju i primenjuju pravila struke. Šta god da je posredi, dobro je.
Eto recimo, u časopisu Advokatska kancelarija br. 91, mart 2022. god. “Koliko je teško izračunati polovinu raspona kazne?”, analizirao sam pogrešan zaključak VKS. I gle čuda, relativno brzo potom, na sednici krivičnog odeljenja VKS, održanoj 11. jula 2022. god., zauzet je pravni stav koji je bitno drugačiji od ranijeg, a identičan onom što sam izneo kao svoj zaključak u navedenom komentaru. Šta god izazvalo navedeno (moj komentar, reakcije drugih kolega ili šta već), za pohvalu je.
Međutim, umesto prihvatanja kritike, izgleda da neko ponekad još žešće traži opravdanje za svoje pogrešne stavove, kao u slučaju o kom sam pisao u komentaru “Postoje li „beli medvedi“ po pitanju otkaza?”, objavljenom u časopisu Rad, prava i obaveze, broj 5, decembar 2022. god. Naime, tada sam pretpostavio da je neko čitao komentar „Uživaju li alkoholičari zaštitu od otkaza?“, objavljen u časopisu Advokatska Kancelarija, broj 58, jun 2019. god., jer VKS u kasnijim presudama „pobija“ neke zaključke iz njega. Jedino, problem je što je ono šta sam tamo izneo shvaćeno potpuno pogrešno, tačnije nije shvaćena poenta. Ili je tu možda proradila nečija sujeta?
Kako god, najvažnije je da se prati rad drugih, da je proces započet, da um bude otvoren za razmišljanje, tako možda i bude pomaka na bolje.
Izvor: Izvod iz sudske prakse preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
