Nije redak slučaj da zaposleni zloupotrebljava bolovanje, odnosno da nesavesno koristi privremenu sprečenost za rad. Naravno, ako poslodavac ne uputi zaposlenog na kontrolni pregled na kome bude utvrđeno da nije posotojala opravdana sprečenost za rad.
Može se desiti i da lekar zloupotrebi svoj položaj ili iz pogrešnog uverenja i usled pogrešne procene neosnovano otvori zaposlenom bolovanje, ili da zaposlenom omogući korišćenje bolovanja u dužem periodu nego što je to opravdano za njegov oporavak u konkretnom slučaju, te se postavlja pitanje krivice zaposlenog sa aspekta zloupotrebe bolovanja i posledica koje iz toga proističu, odnosno sankcija koje zaposleni može trpeti.
Privremena sprečenosti za rad je jedno od značajnih pitanja kako sa aspekta poslodavca, pre svega zbog izdataka na ime naknade za privremenu sprečenost za rad takvog zaposlenog u periodu koji poslodavac pokriva, ali i zbog potrebne reorganizacije procesa rada u odsustvu zaposlenog, tako i sa opšteg društvenog aspekta imajući u vidu da zloupotreba ovakve humane civilizacijske tekovine kao što je plaćeno odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad, dovodi u pitanje legitimne slučajeve odsustva te se sredstva iz budžeta neopravdano troše na štetu onih kojima su daleko potrebnija.
O ovoj temi detaljno sam pisala u okviru teksta Zloupotreba bolovanja, objavljenom u časopisu „Advokatska Kancelarija“, br.91., mart 2022. god.
Relevantni propisi
Zakon o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017 i 95/2018-aut.tumačenje)(u daljem tekstu: ZOR), kao krovni zakon u oblasti radnih odnosa u Republici Srbiji u čl. 103. propisuje:
„Zaposleni je dužan da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad.
U slučaju teže bolesti, umesto zaposlenog, potvrdu poslodavcu dostavljaju članovi uže porodice ili druga lica sa kojima živi u porodičnom domaćinstvu.
Ako zaposleni živi sam, potvrdu je dužan da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.
Lekar je dužan da izda potvrdu iz stava 1. ovog člana.
Ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u smislu stava 1. ovog člana, može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom.
Način izdavanja i sadržaj potvrde o nastupanju privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju sporazumno propisuju ministar i ministar nadležan za zdravlje.“
U skladu sa čl. 179. stav 3 tač. 2) i 3) ZOR poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje i to poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. ovog zakona, kao i ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad.
Takođe, u skladu sa ovim članom stavom 4 je propisano da poslodavac može zaposlenog da uputi na odgovarajuću analizu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu koju odredi poslodavac, o svom trošku, radi utvrđivanja okolnosti iz stava 3. tač. 3) ovog člana ili da utvrdi postojanje navedenih okolnosti na drugi način u skladu sa opštim aktom. Odbijanje zaposlenog da se odazove na poziv poslodavca da izvrši analizu smatra se nepoštovanjem radne discipline.
U smislu čl. 183. stav 1 tač 1) ZOR, opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu, u smislu člana 179. ovog zakona, ne smatra se privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja.
U skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 25/2019) (u daljem tekstu: Zakon) obavezno zdravstveno osiguranje je osiguranje kojim se osiguranim licima i drugim licima obezbeđuje pravo na zdravstvenu zaštitu i pravo na novčane naknade u skladu sa ovim zakonom.
Obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata:
1) osiguranje za slučaj bolesti i povrede van rada;
2) osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.
Osiguranici, među kojima su i zaposleni tj. lica u radnom odnosu su definisani čl. 11. Zakona.
U smislu čl. 50. Zakona prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja su:
1) pravo na zdravstvenu zaštitu;
2) pravo na novčane naknade.
Pravo na novčane naknade u smislu čl. 71. Zakona obuhvata:
1) pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme privremene sprečenosti za rad osiguranika;
2) pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite;
U skladu sa čl. 73. Zakona naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad pripada osiguranicima iz člana 72. ovog zakona (a u vezi sa čl. 11. Zakona), ako je zdravstveno stanje osiguranika, odnosno člana njegove uže porodice takvo da je osiguranik sprečen za rad iz razloga propisanih ovim zakonom, bez obzira na isplatioca naknade zarade, i to ako je privremeno sprečen za rad:
1) usled bolesti ili povrede van rada;
2) usled profesionalne bolesti ili povrede na radu;
3) zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće;
4) zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini;
5) zbog nege bolesnog, odnosno povređenog člana uže porodice, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom;
6) zbog dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi;
7) u slučaju kada je određen za pratioca bolesnog osiguranog lica upućenog na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, u skladu sa propisom kojim se uređuje način i uslovi za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Zabranjeno je da izabrani lekar ili drugi stručno-medicinski organ Republičkog fonda utvrdi da kod osiguranika postoji privremena sprečenost za rad ako nisu ispunjeni ovi uslovi.
Dužinu privremene sprečenosti za rad utvrđuje stručno-medicinski organ Republičkog fonda na osnovu medicinsko-doktrinarnih standarda za utvrđivanje privremene sprečenosti za rad.
Članom 75. Zakona propisano je upućivanje na prvostepenu lekarsku komisiju po isteku 60 dana sprečenosti za rad, kao i pojedini izuzetni slučajevi u smislu ponavljanja privremene sprečenosti po više različitih bolesti ili razloga privremene sprečenosti.
Članom 76. Zakona je određeno kada nastupa privremena sprečenost za rad:
„Sprečenost za rad osiguranika nastupa danom kada izabrani lekar utvrdi da osiguranik nije sposoban za obavljanje svog rada zbog bolesti ili povrede, odnosno danom kada izabrani lekar utvrdi potrebu za negu člana uže porodice osiguranika ili kada ustanovi drugi propisani razlog za privremenu sprečenost za rad osiguranika.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, izabrani lekar može da utvrdi privremenu sprečenost za rad osiguranika i za period pre prvog javljanja osiguranika na pregled, odnosno javljanja osiguranika izabranom lekaru, ali najviše za tri dana unazad od dana kada se osiguranik javio izabranom lekaru.
Ako je osiguranik bio na stacionarnom lečenju ili ako je privremena sprečenost za rad nastala za vreme njegovog boravka u inostranstvu, kao i u drugim opravdanim slučajevima u kojima osiguranik nije mogao da se javi izabranom lekaru, odnosno nije mogao da ga obavesti o razlozima za sprečenost za rad, po predlogu izabranog lekara, prvostepena lekarska komisija može dati ocenu o sprečenosti za rad osiguranika za period duži od tri dana pre javljanja izabranom lekaru.“
Članom 77. Zakona je propisano:
„Izabrani lekar, odnosno drugi stručno-medicinski organ Republičkog fonda određuje privremenu sprečenost za rad osiguranika datumom početka privremene sprečenosti za rad i datumom završetka privremene sprečenosti za rad.
Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad osiguranika može trajati do otklanjanja uzroka sprečenosti za rad, u zavisnosti od vrste i uzroka bolesti, odnosno povrede, u skladu sa ovim zakonom.
Pravo na naknadu zarade pripada od prvog dana sprečenosti za rad i za sve vreme njenog trajanja, ali samo za vreme trajanja radnog odnosa za koje bi osiguranik primao zaradu, odnosno platu u skladu sa propisima o radu, odnosno za vreme za koje bi obavljao delatnost kao preduzetnik da nije nastupila privremena sprečenost za rad.
Izuzetno od stava 3. ovog člana u slučaju preduzetnika iz člana 11. stav 1. tačka 18) koji nije privremeno odjavio obavljanje delatnosti u skladu sa zakonom, a nema zaposlene, pravo na naknadu zarade osiguraniku pripada od dana odjave delatnosti.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, ako je privremena sprečenost za rad nastala kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti, naknada zarade pripada osiguraniku od prvog dana sprečenosti i za sve vreme njenog trajanja, kao i posle prestanka radnog odnosa osiguranika, do prestanka uzroka privremene sprečenosti za rad po oceni stručno-medicinskog organa.“
Članom 95. Zakona propisana je visina naknade zarade u zavisnosti od slučaja.
Članom 101. propisano je da naknadu zarade za slučajeve privremene sprečenosti za rad iz člana 73. stav 1. ovog zakona za prvih 30 dana sprečenosti za rad obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava, a od 31. dana naknadu zarade obezbeđuje Republički fond. Ostalim odredbama ovog člana definisani su izuzeci.
Pravilnikom o načinu izdavanja i sadržaju potvrde o nastupanju privremene sprečenosti za rad zaposlenog u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju (“Sl. glasnik RS”, broj 1/2002) uređuje se način izdavanja i sadržaj potvrde o nastupanju privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju.
Izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad i uput na lekarsku komisiju izdaju se na obrascima čija je sadržina propisana Pravilnikom o obrascima u sistemu zdravstvene zaštite („Sl. glasnik RS“, br. 31/2021)
Pravilnikom o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja (“Sl. glasnik RS”, broj 10/2010, 18/2010-isp, 46/2010, 52/2010-isp, 80/2010, 60/2011-OUS, 1/2013, 108/2017, 82/2019-dr.propis i 31/2021-dr.propis) (u daljem tekstu: Pravilnik) bliže se uređuju način i postupak ostvarivanja prava osiguranih lica iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, uslovi i način korišćenja zdravstvene zaštite i drugih prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja kod izabranog lekara, način i postupak slobodnog izbora izabranog lekara, odnosno promene izabranog lekara kao i način dodeljivanja, korišćenja i kontrole jedinstvenog identifikacionog broja lekara.
Izdavanje potvrde o privremenoj sprečenosti za rad
Zaposleni, odnosno osigurano lice ostvaruje zdravstvenu zaštitu kod izabranog lekara.
Izabrani lekar između ostalog:
– daje ocenu o zdravstvenom stanju osiguranog lica i upućuje osigurano lice na ocenu radne sposobnosti, odnosno invalidnosti, u skladu sa Zakonom;
– utvrđuje dužinu privremene sprečenosti za rad zbog bolesti i povrede osiguranika do 30 dana sprečenosti za rad i predlaže prvostepenoj lekarskoj komisiji produženje privremene sprečenosti za rad, osim ako Zakonom nije drukčije određeno;
– daje mišljenje o tome da li je osiguranik namerno prouzrokovao nesposobnost za rad, odnosno da li je ozdravljenje namerno sprečio.
Izabrani lekar odnosno lekar koji je, po propisima o zdravstvenom osiguranju, ovlašćen da ceni privremenu sprečenost za rad izdaje zaposlenom potvrdu o nastupanju privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju. U slučaju teže bolesti zaposlenog, potvrda se izdaje članu uže porodice ili drugom licu sa kojim živi u porodičnom domaćinstvu.
Potvrda se izdaje na posebnom obrascu na obrascu ZOR-X i sadrži:
1) identifikacione podatke, i to:
(1) naziv zdravstvene ustanove, sedište i adresu,
(2) ime i prezime zaposlenog, datum rođenja i lični – matični broj,
(3) naziv poslodavca, sedište i adresu;
2) podatke o privremenoj sprečenosti za rad, i to:
(1) datum početka privremene sprečenosti za rad,
(2) osnov za privremenu sprečenost za rad,
(3) dijagnozu bolesti,
(4) očekivano vreme trajanja sprečenosti za rad;
3) potpis i faksimil lekara, overen pečatom zdravstvene ustanove.
Dostavljanje potvrde poslodavcu
U smislu ZOR zaposleni je dužan najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad.
U slučaju teže bolesti, umesto zaposlenog, potvrdu poslodavcu dostavljaju članovi uže porodice ili druga lica sa kojima živi u porodičnom domaćinstvu.
Dostavljanje doznaka je ključno za ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad, ali i izbegavanja sankcije prestanka radnog odnosa zbog nepoštovanja radne discipline u smislu čl. 179. stav 3 tač 2) a u vezi sa čl. 103. ZOR. O navedenom sam detaljnije pisala u tekstu Nedostavljanje doznaka i sankcije objavljenom na Pravnom portalu. Navedeni tekst bavi se pravnom regulativom koja se odnosi na bolovanje kao i pitanjem nedostavljanja doznaka kao svojevrsne potvrde privremene sprečenosti za rad od strane ovlašćenog odnosno izabranog lekara, na razlikovanje ove potvrde koja se izdaje kod otvaranja bolovanja odnosno započinjanja odsustva zbog privremene sprečenosti za rad i potvrde lekara kojim se bolovanje zaključuje, te pravnim posledicama nedostavljanja jedne i druge, izostankom pravne regulative i posledicom na sankcionisanje.
Pogrešna procena lekara
U praksi nije redak slučaj da do zloupotrebe bolovanja dođe pogrešnom procenom lekara. U takvom slučaju, pod uslovom da je uredno dostavljena potvrda o privremenoj sprečenosti za rad, koja je verodostojna, nema zloupotrebe bolovanja.
Naravno izuzetak je ako poslodavac u skladu sa čl. 179. stav 4 ZOR uputi zaposlenog na kontrolni pregled na kome bude utvrđeno da nije postojala opravdana sprečenost za rad.
Dakle, poslodavac ne bi mogao da sankcioniše zaposlenog ukoliko je do zloupotrebe privremene sprečenosti za rad došlo krivicom lekara, odnosno njegovom pogrešnom procenom. Naime, može se desiti da lekar bude u zabludi u pogledu zdravstvenog stanja pacijenta, ovde zaposlenog i da mu u skladu sa svojim uverenjem otvori bolovanje odnosno izda potvrdu o privremenoj prečenosti za rad. Takođe, što je češći slučaj može se desiti da lekar zaposlenom otvori bolovanje ili produži bolovanje u dužem periodu nego što je to objektivno potrebno za njegov oporavak odnosno ozdravljenje i vraćanje na rad.
Šta o ovome kaže sudska praksa?
Okolnost da li postoji privremena sprečenost za rad je stvar ocene stručnog lica, lekara koji je izdao doznake. Jedino, ukoliko bi se utvrdilo da su lekari zloupotrebili svoj položaj neosnovano otvarajući zaposlenom bolovanje i da je zaposleni bio upoznat sa tim, to bi predstavljalo osnov za njegovu disciplinsku odgovornost. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž1 117/05 od 25. jula 2005.god.)
U navedenoj odluci, sud je na osnovu nalaza veštaka utvrdio da se zaposleni nalazio na dužem bolovanju nego što je to bilo opravdano, te je protiv zaposlenog vođen disciplinski postupak na nivou poslodavca zbog povrede radne discipline i neopravdanog izostajanja s posla u određenom periodu.
Da bi se utvrdilo da li je tužilac učinio povrede radne obaveze koje mu se stavljaju na teret, nužno da je da sud utvrdi da li su izveštaji o privremenoj sprečenosti za rad tužioca verodostojni i da li kao takvi mogu da opravdaju njegov izostanak sa posla.
Povrede radne obaveze od strane zaposlenog postojala bi samo u situaciji da je zaposleni znao da poseduje doznake za bolovanje koje nisu valjane i koje ne mogu da opravdaju njegov izostanak sa posla, čime bi on imao svest o tome da zloupotrebljava pravo na bolovanje a samim tim bi postojalo neopravdano izostajanje sa posla.
Ali, ukoliko zaposleni nije mogao da zna niti je bio svestan toga da izveštaji lekara o privremenom sprečenost za rad ne predstavljaju opravdanje njegove odsutnosti sa posla zbog bolesti, onda ne bi postojala na strani tužioca povreda radnih obaveza koja mu se stavlja na teret.
Svemu ovome možemo dodati i situaciju kada je potvrda o privremenoj sprečenosti za rad, odnosno doznaka izdata na pogrešnom obrascu. Iako o tome nema sudske prakse, mogla bi se povući paralela sa napred navedenim. Zaposleni nije dužan da zna na kom obrascu se potvrda izdaje te ne može postojati njegova odgovornost za ovako izdatu pogrešnu potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad namerno ili nepažnjom lekara. Pitanje odgovornosti bi se možda za zaposlenog moglo postaviti jedino ako je znao odnosno imao svest da potvrda nije izdata na validnom obrascu.
Sankcije za zloupotrebu bolovanja
Kako se i vidi iz citiranih odredaba ZOR, sankcija za zloupotrebu bolovanja je prestanak radnog odnosa u smislu čl. 179. stav 3 tač 3).
Kada je u pitanju ovaj osnov prestanka radnog odnosa poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja.
U upozorenju poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.
Upozorenje se dostavlja zaposlenom na način propisan za dostavljanje rešenja o otkazu ugovora o radu iz člana 185. ZOR.
Alternativa otkazu je izricanje mere za nepoštovanje radne discipline iz čl. 179a ZOR, te poslodavac može ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos, umesto otkaza ugovora o radu, izrekne jednu od sledećih mera:
1) privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade, u trajanju od jednog do 15 radnih dana;
2) novčanu kaznu u visini do 20% osnovne zarade zaposlenog za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do tri meseca, koja se izvršava obustavom od zarade, na osnovu rešenja poslodavca o izrečenoj meri;
3) opomenu sa najavom otkaza u kojoj se navodi da će poslodavac zaposlenom otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja iz člana 180. ovog zakona, ako u narednom roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline.
Umesto zaključka
Zloupotreba bolovanja je moguća na razne načine, ali kada je u pitanju pogrešna procena lekara jasno je da ona ne povlači odgovornost zaposlenog odnosno pravne posledice rezervisane za zloupotrebu bolovanja, odnosno sankcije za zaposlenog predviđene ZOR, osim u slučaju da je zaposleni znao, ili mogao znati da poseduje doznake za bolovanje koje nisu valjane i koje ne mogu da opravdaju njegov izostanak sa posla, odnosno samo ako bi on imao svest o tome da zloupotrebljava pravo na bolovanje, trpeo bi sankcije zbog pogrešne procene lekara.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze “Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com
